Sinoć je na kamernoj sceni Srpskog Narodnog Pozorišta u organizaciji Studentskog Kulturnog centra Novi Sad, održana premijera predstave „Beton Mahala“ novopazarske Dramske trupe “Joj, evo ih ovi”.
Neverovatnih osam mladih ljudi predvođenih rediteljskom palicom sjajnih glumaca Rifata Rifatovića i Branislava Trifunovića, novosadsku publiku vodili su od smeha do suza na najdivniji i najemotivniji mogući način.
Neću vam otkrivati mnogo detalja vezanih za ovu predstavu jer želim da je pogledate, jer ova predstava zaslužuje da je pogledate. Na jedan potpuno nerverovatan način prikazali su probleme današnje omladine, ne samo u Novom Pazaru, nego generalno u celom regionu bivše Jugoslavije. Ono što je najdivnije je činjenica da je ovih osam sjajnih mladih glumaca zapravo napisalo ovu predstavu, koristeći situacije iz svog ličnog okruženja sa kojima žive mladi u Novom Pazaru, pa tako objasnili i u lice svima bacili istinu, o kojoj se u današnje vreme demokratije ipak ćuti.
Ovom predstavom koja kritikuje školstvo, dvojezičnost, političare, porodicu i međuljudske odnose, pre dva meseca podigla se velika prašina u Novom Pazaru. Bespotrebno je govoriti da istina boli, ali je u ovom slučaju neophodno reći da je istina kao voda, uvek nađe svoj put i kroz najmanje pukotine. Izvođenje ove predstave je bez ikakvog objašnjenja zabranjeno u Novom Pazaru, pa je samim tim mnogo i rečeno. Neke stvari se neće sakriti ako se o njima ćuti. Tako je i sa ovom predstavom koja skida prašinu s očiju i čini da kristalno čisto vidimo sve ono što se zna, a ne sme da se zna.
O tome koliko jedno ime, jedno parče tkanine, nekoliko nota i reči može uništiti život jednom mladom biću koje jedino što iskreno oseća je ljubav, hrabro govore Džana Ljajić, Ema Muratović, Ajtana Dražanin, Draga Kostić, Lejla Bučan, Amar Ćorović, Nedim Nezirović i Petar Kostić. Oni su već sada veliki glumci, izuzetno talentovani koji imaju srce, imaju dušu, imaju pamet i imaju emociju toliko jaku da mogu pomeriti planine. Za razliku od onih koji upravljaju našim životima, ova mladost istinski oseća i prepoznaje glavni problem naših prostora.
U lokalnim medijima pričalo se o tome kako ova predstava u najgorem svetlu govori o Novom Pazaru i ljudima koji tu žive. E pa NEpoštovani političari, ova deca zajedno sa Rifatom i Branislavom uradili su za vaš grad mnogo više nego što ćete vi ikada uraditi! Oni su svetla tačka ne samo Novog Pazara, nego cele Srbije! Sigurna sam da je vaš nakaradni ponos jači od istine, i da ne postoji ništa na ovom svetu što će vas naterati da priznate da je ovih osam mladih ljudi pametnije i razumnije od svih vas zajedno. Zahvaljujući njima, ove večeri čula sam mnogo toga lepog o Novom Pazaru, ali i mnogo toga lošeg što Novi Pazar ne razlikuje od bilo kog drugog grada u bivšoj Jugoslaviji. Oni nisu pomerili planine, ali su pomerili kamen, što je i dalje mnogo više nego što ćete vi ikada uraditi. Za razliku od vas, oni ne stoje u mestu osvrćući se iza sebe, nego gledaju i koračaju napred, svakog momenta svesni šta je iza njih.
O tome koliko su dotakli srca Novosađana govori gromoglasan aplauz koji je trajao dugo dugo i koji ih je tri puta vraćao da se poklone publici. A o tome koliko su sebe dali, govore suze i osmesi u isto vreme na njihovim licima dok su primali pozitivnu energiju publike koja im je oduševljeno aplaudirala.
„Gde ste dobri ljudi?“ pitaju se na kraju predstave glumci. Tu smo… Ne damo vas… I podržavamo do kraja!
U Novom Sadu uvek ste dobrodošli! Dođite nam ponovo! 🙂
Andrea Magazin
