Kompozitor Mikis Teodorakis dao je ekskluzivna prava da Srpsko narodno pozorište izvodi projekat Grk Zorba kako u Novom Sadu, tako i u beogradskom Centru „Sava“.
Kako se planira u Baletu ponovo će se izvoditi na sceni „Jovan Đorđević“ s početkom u 19 časova i to premijerno u subotu, 8. oktobra 2016. godine, a reprizno u utorak, 11. oktobra.
Pred početak premijere pročitaće se poruka gospodina Mikisa Teodorakisa, koju je uputio javnosti:
Dragi prijatelji,
Novi Sad je uklesan u moje sećanje. Nikada neću zaboraviti ljubav i ljubaznost njegovih stanovnika niti ogroman talenat njegovih umetnika.
Želim da vam nova predstava Zorbe bude kao i prethodna, uspešna i još bolja! Nažalost, zdravlje mi ne dozvoljava da budem sa vama.
Hvala svima i želim vam puno uspeha.
S ljubavlju i lepim željama,
Mikis Teodorakis
Atina, 15. septembra 2016.
Dakle, Grk Zorba je ponovo na velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta, u Novom Sadu, srpskoj Atini, među nama, prijateljima.
Koreograf Krunislav Simić nam je rekao tim povodom:
– „Postoje izmene u odnosu na raniju koreografiju. Radi se potpuno nova scenografija, mizanscen i brojni kostimi jer učestvuje više od pedeset članova Baleta. Nov Grk Zorba nije samo obnova, on je kao polupremijera. Stasali su novi baletski prvaci, solisti i članovi ansambla pa je i baletska podela drugačija. Ima se u vidu i nova generacija publike, pa se shodno tome, primenjuje i savremen pristup, uobličava se u novu formu. Ono što se ne menja, to je priča o iskrenom prijateljstvu, čistoj emociji, ljubavi, životnoj radosti.“
Repetitori baleta su Oksana Storožuk, Milan Lazić, Vesna Brkić, Jelena Vukadinović, Boris Ladičorbić i Branka Gligorić. U premijernoj podeli će se pojaviti: Andrej Kolčeriju u ulozi Grka Zorbe, Samjuel Bišop kao Nik, mladi pisac, Katarina Kljajić kao Madam Ortans, Ana Đurić će tumačiti Marinu, mladu udovicu, a Liviju Har se pojavljuje kao Pavlos, seoski momak.
Učestvuje brojni ansambl, među kojima su i oni iskusniji koji su ranije učestvovali u baletskim izvođenjima Grka Zorbe, ali su brojni i oni kojima će biti prvi put te nisu krili uzbuđenje i zadovoljstvo, a svi zajedno će pokazati svoj kvalitet i uvežbanost u ansambl scenama koje publika toliko voli. Dramska forma baleta daje mogućnost plesnom stvaralaštvu da se iskaže u prikazivanju onih motiva koji su u samom delu protivrečni: tradicionalno-moderno, selo-grad, istok-zapad, osuda-sloboda, ali u osnovi se apostrofira ljubav, mitološki duboko ukorenjeno prijateljstvo, životna snaga i radost koje su Zorbu učinile legendom.
U subotu 8. oktobra 2016, dirigovaće maestro Aleksandar Kojić.
Scenografiju Milete Leskovca će obnoviti Saša Senković, kostime kreira Mirjana Stojanović Maurič, koncertmajstori su Vladimir Ćuković i Sergej Šapovalov, solo glas Marina Pavlović Barać, solo buzuki Branimir Jovanović, a Hor priprema Vesna Kesić Krsmanović. Učestvuje ansambl Baleta, Hor i Orkestar SNP-a i učenici Srednje Baletske škole iz Novog Sada.
Legendaran balet Srpskog narodnog pozorišta se izvodio punih osamnaest godina, od 1. decembra 1994. godine sve do 30. maja 2013, čak 128 puta, a videlo je blizu 120 hiljada gledalaca u Novom Sadu, Beogradu, gde se gostovalo 14 puta u Centru „Sava“, zatim u Tivtu, Subotici, Kruševcu, Rumi, Zemunu, Banjaluci, Ohridu. Ovaj punoletni baletski spektakl u dva dela izvođen je po libretu koji potpisuju: Krunislav Simić, Dušan Belić, direktor projekta, Hadži Zoran Lazin, producent i Serž Vafijadis, umetnički konsultant i supervizor (1926-2005), a u koreografiji i režiji baletskog prvaka i pedagoga Krunislava Simića. Za koreografski koncept i razvoj celokupnog baletskog ansambla Simić je nagrađen najvišim priznanjem SNP-a, Zlatnom medaljom „Jovan Đorđević“ koja mu je dodeljena 2011.
Grk Zorba je zanimljiva priča o prigušenim strastima i njihovim eksplozijama, to je „priča sa Krita o patrijarhalnim zabludama što proističu iz okoštalih običaja i ponašanja, priča u kojoj strasti pogrešno motivisanih seoskih žitelja vode ka tragičnom ishodu. Grk Zorba i njegov prijatelj Nik savlađuju užas i vlastito očajanje, preokreću surovost nemilih posledica u trijumf volje za suživotom i prijateljstvom, uvlačeći sve u igru i pesmu – u sirtaki.“
