Svet je džungla u kojoj opstaju samo najuporniji i najistrajniji. Novosadski pab Lazino Tele uspešno opstaje u džungli već deceniju, a da njihova upornost i istrajnost nije bila uzaludna pokazao je pab ispunjen do poslednjeg mesta i treće rođendanske večeri.
U subotu 4. marta oko 21.30 žurku je započeo novosadski ska jazz bend Deep Steady. Svojim ritmničnim melodijama i instrumentalima koji vas pokreću da se mrdate čak i ako niste „iz te priče“, lagano su zagrevali publiku koja se u vrlo kratkom roku okupila na gornjem spratu kluba. Separe pored prozora pokazalo se da je bio savršeno parče kluba koji smo odvojili za sebe jer je gužva još za vreme njihovog nastupa bila tolika da je temperatura bila prava letnja.
Prvi novosadski bend zamenio je drugi novosadski bend, publici dosta poznatiji, Killo Killo Banda. Usledilo je sat i po kvalitetnog raegge ritma na novosadski način. Da su miljenici publike videlo se od prvog tona jer nije bilo tela koje se nije ljuljalo i pevalo. Killo Killo Banda nas je provela kroz sve svoje poznate, ali i one nekima malo manje poznate pesme, što svakako nikome nije smetalo jer kad Killo Killo svira, telo da đuska bira 🙂
Mi smo u ritmu Killo Bande otplesale do donjeg dela kluba u kom su sjajnu žurku pravili gosti iz Rijeke, Andy i Tonči (nije Huljić, pitala sam) iz benda Lady Killers. Andy za perkusijama, Tonči na saksofonu i uz podršku DJ Džoa i DJ Shace bili su opaka konkurencijama ekipi na spratu jer nije bilo velikog svetskog hita koji ova dva sjajna tipa nisu oplemenili svojim instrumentima i tako im dali neku potpuno novu dimenziju. Da se Novi Sad i Rijeka vole znaju i ptice na grani pa nije ni čudo što su Andy i Tonči naišli na odličnu reakciju publike.
Nakon otplesanih nekoliko pesama, za koje bih znala da vam otpevam melodiju u stilu na-na-na, ali ne i da vam kažem ko peva, vratili smo se na sprat gde smo očekivali nastup nama vrlo dragih drugara iz Pančeva, grupe Iskaz. Evo sad da me ubijete ne bih znala da vam kažem sa kojom pesmom su otvorili svoj nastup, ali zato dobro znam da nije izostao ni jedan hit. Obično na koncertima uvek ima neki fan koji kaže „eee nisu svirali onu moju stvar“. Sinoć kada je Iskaz u pitanju, svaki fan je bio ispoštovan i u skoro dva sata njihove svirke publika je uživala, pevala i skakala sa njima konstantno, toliko da sam očekivala da će propasti kod ovih što slave rođendan dole. I svirali su i moju stvar, „Warfere“. 🙂 Ne znam sa kojom su počeli, ali znam sa kojom su završili. Pozdravili su se sa oduševljenom publikom pesmom „S.I.S.T.E.M.“ a ono što je meni najjači utisak vezano za njih ove večeri je zapravo komentar prijatelja koji ih nikada ranije nije slušao uživo a koji je na moje pitanje da li mu se sviđaju rekao: „Kada vidim njihovo ime na nekom eventu smatraj da ćeš me tamo i videti“.
Iskaz će sjajnu žurku će ponoviti, ali ovog puta sa još sjajnijim gostima poput Goblina, Bobana iz Ritma nereda i mnogih drugih, na svom solističkom koncertu koji će se održati 1. aprila u Fabrici, a mi vam preporučujemo odmah da se “čekirate” na eventu i koliko već danas obezbedite svoju ulaznicu za žurku koja će se dugo pamtiti i prepričavati.
Bili su neki sitni sati kada smo krenuli put svojih domova, a na izlasku iz kluba videli smo Tončija (koji nije Huljić 🙂 ) kako i dalje zabavlja publiku, ovaj put na potpuno suprotnoj strani kluba, daleko od bine, u običnom separeu, da budem preciznija, na stolu separea. Žurka u Teletu je očigledno potrajala do ranih jutarnjih časova, a i neka je. Decenija nije mala stvar.
Mnogo nas je bilo, znam, ali ipak, falila mi je torta. Za 20. rođendan hoću svoje parče! Čokoladne, nego kako! 🙂 Ekipa Remix Press-a ekipi Lazinog Teleta želi srećan rođendan!
Andrea Magazin
Foto: Ivana Jovanović
