Dođite na Bad Copy žurku, imaćemo pečenje i ćurku…
Iako pečenja u subotu veče, 24. oktobra, u Novom Sadu u SKC Fabrika bilo nije, otišli smo na žurku i proveli se subotnji grozničavo u uzavreloj atmosferi koju Skaj, Ajs i Timbe umeju itekako napraviti gde god da se pojave. Ni ovoga puta to nije izostalo na prvoj Bad Copy svirki u Fabrici.
Do usijane atmosfere nije došlo odjedanput i na prečac. Iako je njihov nastup zakazan za 23.30 časova i satnica ispoštovana, kapija je za sve ljubitelje ovog sastava otvorena još u 21 sat računajući na sve one obožavatelje i obožavateljke koji žele da što pre zauzmu mesto uz binu. U zakazani termin ih je i bio popriličan broj…
Kako to često biva, pre zvezda večeri nastupaju i predgrupe. Do 22.30 časova pedesetak ljudi skupilo se u Fabrici i dalo svoju podršku beogradskom reperu Nikoli Ćosiću, poznatijem kao Bvana Herbalajzer, koji je bio zadužen za zagrevanje okupljene mase za glavnu atrakciju. A masa je već počela da biva šarolika- od zaljubljenih parova, preko većine momaka i poneke devojke pa sve do jedne gospođe mame koja je dovela sinove od kojih će jedan od njih kasnije u jednom trenutku biti i u centru pažnje i priče.
„Što pre počnemo, pre će početi Bad Copy“, reče Bvana, bi u pravu, te dobi ovacije na sam pomen grupe. Situacija koja se dešavala na bini narednih pola sata podsetila je na muzičku rep scenu devedesetih godina- Bvana i kolega u tamnim sunčanim naočarima bacaju rime uz prepoznatljv hip-hop ritam, malo osavremenjen. Doduše, i u publici se moglo pronaći par mladića koji „furaju“ isti fazon… Bilo je i momaka koji su pevušili stihove zajedno sa njima, ali nedovoljno da bi pokrenuli i ostale koji su se smestili podalje od bine i sa pristojne udaljenosti đuskali i ispratili nastup. Približavajući se kraju, Bvana je u jednom trenutku izazvao oduševljenje među prisutnima kada je pozvao Ajs Nigrutina na scenu, što je pokrenulo lavinu obožavatelja prema bini i donekle popunilo prostor koji je do tog trenutka bio prazan.
„Kako neko može spušit tol’ko buksni“, počelo je da odzvanja Fabrikom i konačno razdrmalo i raspevalo publiku koja se polako počela opuštati. Činjenica je da je Nigrutinovo pojavljivanje na bini bio dovoljan razlog zašto će se toliko ljudi skupiti i pevati kao jedno.
Ono što je usledilo posle je polučasovna pauza i iščekivanje da uigrani tandem izađe na binu. Onoliko ljudi koji su se skupili da isprate nastup Bad Copy-ja od samog početka, već je počinja lo da liči na masu koja zna zbog čega i koga je tu. Vidno raspoložena, publika je počela da se prikuplja i grupiše što bliže sceni. Da li do muzike ili euforije koja je izbijala iz mase kako se počelo približavati vreme početka nastupa, atmosfera je bila već usijana kada su se Vikler Skaj, Ajs Nigrutin i Timbe pojavili pred skoro dupke punoj Fabrici tačno u zakazano vreme.
„Došli smo u Novi Sad da popijemo kafu“, bile su reči koje su obožavatelje već od samog starta ubacile u brzinu i euforiju. Probijanje u prve redove moglo je da počne, i počelo je! Činilo se da su svi okupljeni dobro znali kakav ih provod očekuje. Sudeći po atmosferi kakva se postepeno gradila, nisu bili „u krivu“. Žurka se nastavila uz „Jednu buksnu, pola druge buksne“, a okupljeni u prvim redovima su, po svemu sudeći, dobro znali o čemu se radi i u skladu sa pesmom uživali u prepoznatljivim stihovima. Oni koji se na uvodu u svirku još uvek nisu mogli uživeti u atmosferu, mogli su i zameriti na lošem ozvučenju jer je buka bila tolike jačine da su i telefoni počinjali da vibriraju sami od sebe.
Iako su svi navikli na šalu, šegu i pošalicu u pauzama između pesama, ovaj put su doskočice bile usmerene na tonca i prozivke na račun preglasnog ozvučenja. Izgleda da se ovaj mali incident najviše dojmio i najmanje svideo Timbetu jer je, pomalo izrevoltiran, komentarisao zvuk svog glasa koji se putem mikrofona probijao kroz masu, a čak je i dva puta u toku pesama koje su se ređale pokušao da zameni mikrofon sa Nigrutinom, mada bezuspešno, jer je Ajs kroz celu svirku „furao“ svoj fazon, kao i obično.
Ako se jedan koncert može oceniti po osnovu izbora pesama, ovaj je bio i više nego uspešan jer se do samog kraja atmosfera sve više usijavala.
„Posle deset“, „Žurka“, „Udarac“, „Džastin Biberi“, „Jesi mi dobar“ samo su neki od hitova koji su publiku postepeno vodile do samog vrhunca večeri i pesmu „Idemo odma”.
U tom trenutku je delovalo da se konačno raspoloženje mase, Skaja i Ajsa prenelo i na Timbeta koji je zaboravio na kvalitet zvuka i zabavljao sa ostalima i u pauzi između pesama ispričao i anegdotu o lepoj Novosađanki koja ga je poljubila nakon svirke u Quarter-u i koju, jednostavno, ne može da zaboravi… O ljubavi je još u toku večeri bilo reči, i to na račun mladih ljudi koji su zarazni plesni ritam pesama okrenuli u svoju korist, zajedno se njihali u njihovom ritmu pa (već) i gorespomenuto dete, najmlađeg obožavatelja, doveli na Bad Copy žurku. Ljubav je i dalje nastavila da se provlači, ali sada i u pesmi…
„Za sledeću numeru moram da se pripremim“, reče Skaj, uze rekvizit sa bine i iskoristi ga na način koji je zbog domišljatosti, lascivne poruke koju je poslao i prvih taktova pesme „Da l’ je ljubav ili pivo“ izazvao salvu smeha i odobravanja. Ako postoji neko ko do tada nije đuskao, pokrenuo se u pravo vreme i na pravu pesmu, mada, možda i kasno, jer je to bila i pretposlednja izvedena stvar.
Uz „Metalca“ i pogolemu šutku koja je ispratila pesmu od početka do kraja, koncert se zavšio nakon sat i po ujednačene vesele atmosfere, preglasnog ozvučenja, pomalo vulgarnih komentara i izbora reči na koje smo i navikli, i uz izostanak bisa na koji, izmorena i zadovoljna publika, nije ni vratila svoje pulene.
S obzirom na zaključak da moraju češće dolaziti u Novi Sad zbog naleta inspiracije za tekstove, i mi možemo zaključiti da je ovaj pevački trojac zadao domaći zadatak kako inspirisati publiku koja „navija“ za tebe i bez pada u kvalitetu i tempu izgurati čitavu svirku.
Nataša Pudar
