Gruff Rhys, velški muzičar, kompozitor, producent i autor, 26. januara objavio je svoj novi album “Sadness Sets Me Free” za Rough Trade Records. Ovo je neverovatni 25. objavljeni album, iz opusa njegove 35-godišnje karijere, bilo da je solo, saradnički ili kao član jednog od bendova (da pomenemo najpoznatiji – Super Furry Animals).
“Sadness Sets Me Free” prati izdanje iz 2021. “Seeking New Gods”, njegov prvi solo album, sa kojim se našao među prvih deset na top listama te godine. Album “Sadness Sets Me Free” dostupan je, osim na streaming servisima, u raznim formatima uključujući jedinstveno tzv. ‘honeycomb neo-napolitan’ LP, sa omotom kao ‘vratima kontejnera’ i bonus pločom od 7-inča sa ekskluzivnim audio snimcima za prvih 1500 primeraka. U preklopnom CD pakovanju nalazi se i bonus poster.
Gruff i njegov bend – Osian Gwynedd (klavir), Huw V Williams (kontrabas) i bivši bubnjar Flaming Lips, Kliph Scurlock, nagurali su se u kombi kojim je upravljao preminuli, legendarni menadžer turneje „Dr” Kiko Loiacono i ođurili iz Dankirka u Francuskoj, nakon odsviranog završnog koncerta turneje po Španiji i Francuskoj, do predgrađa Pariza gde su stigli u 3 ujutru, marta 2022. godine. Tu, u studiju La Frette, smeštenom u kući iz 19. veka, za samo tri dana Gruff i njegov grupa prekaljenih muzičara, snimila je album “Sadness Sets Me Free”.
“Postavili smo se sledećeg dana i snimili 10 pesama u naredna 3 dana – materijal koji smo delimično vežbali na turneji. Kliph kaže da je ovo ‘drveni album’ jer su gotovo svi instrumenti akustični, drveni – dodao sam i gudački kvartet koji se dobro uklapa u tu priču, mada sam svirao i neke električne gitare i sintisajzere na nekoliko pesama. Nema dominantne teme na albumu – jednostavno sam okupio grupu pesama koje većinom klasifikujem kao tužne pesme. Ne brinite, to ne znači da sam posebno tužan – iako priznajem superiornu moć tužne pesme. I ne mislim da tužna pesma nužno mora biti pesimistična pesma. I dalje vidim mnogo nade u tužnom ostatku ove kolekcije.”
Prateće vokale tokom snimanja dala je Kate Stables iz This Is The Kit, uz dodatak gudača i orkestracije. Album je miksovan između Marseja i Kardifa. Ono što je konačno proizašlo iz ovih intenzivnih transkontinentalnih aktivnosti je Gruff Rhys-ov najuspešniji i najlepši album do sada.
U karijeri koja ga je odvela od rudarskih gradova severozapadnog Velsa, preko expet zajednica Patagonije, pa plemena Mandan na Velikim ravnicama Severne Amerike i do rok grupa Tuarega u pustinji Sahare, Gruff Rhys, jedan od britanskih najvoljeniji i najuspešniji kantautor, uvek je bio spreman da prati priliku, ma gde ga ona vodila.
„Trenutno stvarno volim da radim spontano“, kaže on. „Ne na kosmički način, [ali] pokušavam da ostavim stvari otvorenim za slučajne susrete i slučajnu geografiju. Pošto imam oko 25 albuma, uvek tražim načine da napravim album sa drugačijim zvukom.”
A zatim nastavlja da objašnjava proces stvaranja albuma:
„Muzički pokušavam dobro da uhvatim trenutak. Nema uključenih elektronskih impulsa. Očigledno, u tome nema ničeg lošeg, ali na ovom posebnom albumu samo nas četvorica sviramo u sobi. To je stvarno lep studio, ali smo se u stvari postavili u velikom dnevnom boravku s prozorima i dnevnim svetlom.”
Gruff Rhys pretpostavlja da je za inspiraciju albuma poslužila politička pozadina početak rata u Ukrajini (što je verovatno uticalo na “Celestial Candyfloss”) i popuštanje restrikcija zbog Covida (mada su mnoge pesme starije od izbijanja pandemije).
“Rađanje ovog albuma (iako se možda ne čuje tako) dešavalo pravo pre karantina u martu 2020. godine, kada sam bio pozvan da se pridružim tuareškom bendu Imarhan u njihovom studiju u Sahari. Inženjer sesije je francuski inženjer Maxime Kozinetz i bio sam zadivljen zvukom koji je dobijao za ono što je bila potpuno akustična svirka benda uživo. “Sadness Sets Me Free” nas ponovo okuplja 2 godine kasnije. (On je inženjerski radio i miksovao najnoviji album benda Tinariwen u međuvremenu).
Posebno me zanimalo kako je uspeo da snimi moj glas – u onome što je možda inherentna francuska tradicija, stavljajući tekst i vokale u prvi plan. U svakom slučaju, video sam to kao priliku da probam ceo album da snimim na taj način. U Kardifu sam dodao gudački kvartet i nešto brass-a, a Rhodri Brooks iz benda Melin Melyn svirao je Pedal Steel. Ali inače je sve snimljeno, miksovano i masterizovano u Parizu i Marseju na francuskom električnom sistemu. Oh! I Kate iz benda This Is The Kit, koja živi u Parizu, peva na pesmama “Cover Up The Cover Up” i “Sadness Sets Me Free”.
