Može se slobodno reći da je ovo još jedno remek delo režisera Pitera Džeksona!
Iako su mnogi, uključujući i mene, bili skeptični u vezi sa ovim filmom, koji je, posle “Gospodara prstenova” zaista imao velike cipele da popuni.
“Hobit” ni u kom slučaju nije razočarao, naprotiv.
Kroz film se, pored “Hobita”, provlače i radnje iz Tolkinovih “Nezavršenih priča”. Džekson je to majstorski odradio i pogodio idealan trenutak za implementaciju “Nezavršenih priča” u film “Hobit” i tako doprineo utisku potpunosti filma. Mnogi su kritikovali film zbog digresija koje se tiču poslednjeg Tolkinovog dela, ali se upravo u tim“digresivnim“ delovima objašnjavaju pojedinosti ključne za radnju filma. Bez toga, film bi jednostavno bio nedorečen. Treba pomenuti kako u filmu uopšte nema američkog engleskog, što je za svaku pohvalu, a pored klasičnog britanskog engleskog, mogu se čuti i drugi izgovori i dijalekti, od škotskog, pa do londonskog koknija.
Na Neočekivano putovanje kreće Hobit, Bilbo Bagins (Martin Freeman), sa grupom Patuljaka, koje predvodi Torin Hrastoštit (Richard Armitage), sa ciljem da povrate svoju domovinu od zmaja Šmauga, koji je, privučen zlatom, zaposeo Usamljenu planinu i patuljačko kraljevstvo, Erebor.
Do početka radnje iz Hobita i čuvene rečenice: „U rupi pod zemljom, živeo je jedan hobit“, ima dobrih dvadesetak minuta “Nezavršenih priča”, gde se navodi razlog putovanja na istok i, na neki način, daje se povod za kasniju radnju u Hobitu. Bilbu u dom dolaze dvanaest patuljaka, koji svojim tipičnim patuljačkim ponašanjem remete njegovu monotonu svakodnevnicu i prave veliki nered. Treba pomenuti da Hobiti, od svih bića najviše mrze nered. Nakon burne noći, Bilbo se ipak odlučuje da prihvati ulogu obijača u ovoj nesvakidašnjoj družini i, pod vođstvom čarobnjaka Gandalfa (Ian McKellen), kreće u avanturu koja će mu zauvek promeniti život.
Od likova iz “Gospodara prstenova”, u filmu se, pored Gandalfa, pojavljuju Saruman (Christopher Lee), Elrond (Hugo Weaving), Galadrijela (Cate Blanchett) i naravno Golum (Andy Serkis). Na snimanju filma korišćena je najnovija tehnologija i to objašnjava zašto je film na trenutke naporan za gledanje. Naime, film u 3D ima 48 frejmova po sekundi, a standard je 24 frejma po sekundi, tako da bi “Hobita” valjalo barem dva puta odgledati, da bi se dobio potpun utisak i da bi se uvideli svi detalji.
Ako želite avanturu, “Hobit” je konačno u našim bioskopima da vas povede na “Neočekivano putovanje”, koje će vas, bez sumnje, ostaviti bez daha. Definitivno preporučujem!
Autor: Stefan Nedeljković
