Zaječarska Gitarijada održana je 48. put, a prvo mesto po odluci stručnog žirija osvojio je travnički bend Holographic Human Element. Najbolji srpski bend, kojem je prvo mesto izmaklo za samo jedan glas, je D Zoo iz Subotice dok je nagradu publike osvojio bend Meda, Vuk i Sandokan iz Petrovca na Mlavi. Ilustrovana Politika dodelila je ove godine nagradu najboljem gitaristi po njihovom izboru, a ta nagrada otišla je u ruke Nenadu Stojkoviću iz benda Meda, Vuk i Sandokan.
To bi ukratko bio rezime 48. Zaječarske Gitarijade koja je održana u periodu od 30. jula do 3. avgusta u organizaciji Ustanove „Gitarijada“. Programom na istorijskom mestu Felix Romuliana svečano je otvoreno ovogodišnje izdanje Gitarijade, a tom priilikom je i ovogodišnjem Rokonačelniku, Brunu Langeru, uručen ključ grada koji je svojevrsna nagrada za životno delo.
Uz nastupe hora Viva Vox, Vlade Divljana i Marije Šerifović 30. avgusta počelo je druženje koje je sticajem okolnosti trajalo dan više nego što je planirano. Zbog nevremena koje je zadesilo Zaječar u četvrtak, organizatori su bili primorani da odlože kompletan program za jedan dan, a to je uslovilo i izmenu programa, pa čak i zamenu Kerbera bendom Mortal Kombat jer Kerber nije mogao da nastupi u novom terminu. To je bio samo početak borbe da 48. Gitarijadu ne pamtimo samo po zlom vremenu. Petak, 1. avgust, doneo je novo iznenađenje. Nismo ni naslućivali da će jaka kiša i vetar još jednom da pokvare dobro raspoloženje i uživanje u muzici i predstavljanju demo bendova. Nakon nastupa bendova Mud Factory, Prljavo kazalište i Partibrejkers program je bio prekinut, a mi smo kroz ulice koje su bile prekrivene ogromnom količinom hladne vode i blata napustili Kraljevicu u neverici. Novi dan, nove izmene u programu, ali na svu sreću Goblini i Pero Defformero ostali su kako bi ispunili zadatak zbog kojeg su došli.
Prvog takmičarskog dana predstavilo se sedam demo bendova: Genova, Revolt, El Kachon, Holographic Human Element, Kora, D Zoo, In The Room dok su se drugog dana predstavili Manitou, Meda Vuk i Sandokan, Microwave, Kiza Bluza Bend, Johny Almost, Smoke Shakers, GodDamn. Svi oni dobili su priliku da odsviraju po dve pesme pred zaista mnogo ljudi i to na velikoj bini što, sigurna sam, mnogi nikad neće doživeti. Zvuk je bio podjednako dobar kao i kada su nastupali revijalni bendovi. Ove godine, za razliku od prethodne dve kada sam takođe bila na Gitarijadi i zamerala im nepoštovanje satnice, a time i nepoštovanje publike i bendova, smena muzičara na bini odvijala se brzo, a i celokupna satnica bila je ispoštovana na čemu možemo zahvaliti menadžerki bine, Tamari Vučković. Kada je i poslednji takmičarski bend završio svoj nastup sedmočlani žiri povukao se da odradi svoj deo posla.
Žiri je ove godine bio sastavljen od ljudi iz bivših jugoslovenskih republika: Dragutin Matošević (BiH), Igor Polak (Hrvatska), Igor Bašin (Slovenija), Panta Džambazoski (Makedonija), Nenad Kuzmić (Srbija), Dragiša Radulović (Srbija) i Branimir Lokner (Srbija, predsednik žirija). Primećujem da im je nedostajao samo Crnogorac da budu kompletni jer je i jedan crnogorski bend bio u trci za titulu najboljeg. Iako mi je bilo smešno kad sam čula da će žiri biti formiran u duhu nekadašnjeg bratstva i jedinstva i delovalo mi je kao jugonostalgičarska patetika, ispostavilo se da to nije loša ideja jer su svi navedeni članovi žirija na različite načine uključeni u rokenrol, različitog iskustva, mogu reći i da su različitog senzibiliteta što je verovatno i bio razlog dužeg zasedanja i odlučivanja o pobedniku. Ime pobedničkog benda već sam navela na početku, a zanimljivo je pomenuti da je Radio 202 osim prenosa koncerata sa Gitarijade imao još jednu važnu ulogu. Naime, ove godine pobednik publike određen je merenjem decibela koje je odradila ekipa Dvestadvojke. Ovo je zaista jedini merodavan način i presedan, bar u poslednje tri godine koliko ja posećujem ovaj događaj, da zaječarski bend nije osvojio tu laskavu titulu. Ulogu voditelja programa i ove godine imao je Marko Stolica koji je, verujem, najzahvalniji Tamari za poštovanje satnice.
Ima tu još zanimljivih detalja u vezi takmičarskog dela Gitarijade. Iz Bosne i Hercegovine bilo je dva predstavnika, oba su instrumentalni bendovi, a jedan je i pobedio. Primetila sam takođe da su frontmeni nekih bendova bili vrlo poneti atmosferom i obraćali su se publici samouvereno tražeći podršku. Ono što smo imali priliku da čujemo ove godine po meni je bilo osrednjeg kvaliteta. Ne izražavam sumnju u žiri koji je polufinaliste odabrao, ali od 14 bendova moju punu pažnju privuklo je tek četiri. Pobednici, na žalost, nisu među njima. Ionako se nikad ne slažem sa odlukom žirija, pa nema razloga da sada bude drugačije. U svakom slučaju čestitam pobedničkoj ekipi i želim im da ih ova nagrada podstakne da rade više, bolje, da grizu i ujedaju na putu ka nekom većem uspehu, da za godinu dana, kada budu došli ponovo da sviraju na toj istoj bini, pokažu rezultate i opravdaju poverenje koje im je ukazano.
Stekla sam utisak da je i ovogodišnja ekipa učesnika ostvarila između sebe dobre kontakte, pružali su podršku jedni drugima, a pred prozivku za dodelu nagrada zagrlili su se u podnožju bine i s nestrpljenjem čekali taj momenat. Neki od njih su učestvovali i na Rok akademiji koja se održala neposredno pred Gitarijadu gde su imali priliku da prošire svoja znanja i da steknu određene veštine.
Naravno da je veći deo ovog teksta posvećen takmičarskom delu Gitarijade jer zbog demo bendova i postoji, a revijalni program doprineo je da se obaraju rekordi posećenosti Kraljevice i ove godine, pa i da desetine hiljada ljudi čuju mlade snage jer oni uvek nastupaju između dva hedlajnera što je odlična taktika organizatora.
Na bini su se prethodnih dana smenjivali bendovi koji su ostavili dubok trag na ex YU sceni, al i bendovi novije generacije. Slušali smo Partibrejkers, Prljavo kazalište, Riblju čorbu, Yu grupu, Gobline, Van Gogh, Atomsko sklonište, Pero Defformero, The Dibidus, Death Saw, Dža ili Bu, Čvrge, Huti Ota Tre, a oko pola pet jutros ovogodišnju Gitarijadu zatvorio je bend Mortal Kombat.
Moram da primetim da su organizatori uspeli dobro da se izbore sa svim preprekama ove godine iako postoje neke stvari koje bih ja lično odradila drugačije. Poseta poslednje večeri bila slabija jer je bila nedelja i razumljivo je. Znam da su mnogi bili ljuti kada je program otkazan, da su mnogo bili ljuti kada je menjana satnica, kada su određeni izvođači premeštani za druge dane, ali u ovom slučaju stajem na stranu organizatora jer ako malo razmislite shvatićete da kada oprema na bini pokisne nije moguće koristiti je i kada se desi takva situacija normalno je da se moraju ispozivati svi bendovi i praviti novi rasporedi i tako dalje. Ono što je kružilo kao pitanje među nama koji smo došli da ispratimo Gitarijadu je zašto organizatori nisu razmišljali na vreme da obezbede varijantu zatvorenog prostora u slučaju nepogoda. Time ne bi povećavali svoje troškove, ne bi imali problem sa otkazivanjem bendova i sa mnogim drugim stvarima, a ljudi koji dolaze iz daleka ne bi bili razočarani. Možda bi čak i članovi organizacionog tima našli vremena da se naspavaju i odmore. Ne mora sve da bude megalomansko. Eto teme za razmišljanje za sledeću godinu. Kamperi su bili premešteni u zatvoren prostor jer situacija nimalo nije bila naivna.
Program je i ove godine bio sadržajan, a pomenuću samo deo toga. Ukupno je bilo pet bina uz bogat prateći progam u okviru kojeg su svoje promocije održali bendovi Dok 7 i Helm, kao i Vila Filozofina. Prikazana je izložba “Rok momenti”, održana je tribina “Internet vs. tradicionalni mediji u promociji rokenrola” čiji su učesnici bili članovi žirija: Branimir Lokner, Nenad Kuzmić, Igor Polak i Dragiša Radulović. Igor Bašin promovisao je svoju knjigu “Novi rock”, a Goran Kukić “Rok pod kulom-Rokerol u Vršcu 1963-2013”. Mladi Marko Džambazoski predstavio je svoj dokumentarni film o bendu Mizar. Dragutin Matošević govorio je o tuzlanskom roku tokom dekada, a zanimljivu prezentaciju održao je i simpatični entuzijasta iz Nikšića, Petar Šundić, izvršni direktor Bedem festa. Bedem fest će ove godine ugostiti pobednika zaječarske Gitarijade, a na osnovu druženja sa Petrom tokom prethodnih dana i pozadinom priče oko ovog festivala mogu vam samo reći Bedem je zakon!
I Gitarijada je zakon, naravno. Uskoro će slaviti i jubilej i posebna je po još mnogo čemu, ali nikada ne bi trebalo zaboraviti da uvek može bolje. Rekordi postoje da bi se obarali, a iskustvo koje bendovi stiču na ovakvim manifestacijama je neprocenjivo i nadam se da će tako i ostati.
Ivana Jovanović
Foto: Andrea Magazin
