Pančevačka horor pank/rokabili skupina Goatmare & The Hellspades, u petak, 22. februara, u podzemlju beogradskog kluba „Kuglaš“, promovisali su svoj debi album „13 Ways to Die“, o kojem je i ranije bilo reči na stranicama našeg sajta.
Već prvo što mi je zapalo za oko, kada sam prispeo na bdenje (a biće, nadam se, i 40 dana) nad novim ostvarenjem ovog benda, nakon što sam okasnio boreći se sa nedovoljno dobro organizovanim transportom od Rume do Beograda, bila je gomiletina posetilaca kroz koju se jedva moglo proći do bine na kojoj su se Pančevci-hororisti već okupili. Tolikom posećenošću naročito sam bio iznenađen znajući da su u „Božidarcu“ iste večeri nastupali Miki Pirs, Šaht i PogonBGD u okviru festivalskog programa „Vračar Rocks!“, a potom i zbog utiska o neposećenosti nastupa domaćih bendova, koji sam imao priliku da steknem na lokalnim svirkama (izuzev onog HC trijumfa u novosadskom klubu „Quarter“).
Uglavnom, zahvaljujući dobro organizovanoj kampanji (pre svega onoj na Facebook-u), okupiše pančevački hororisti pristojnu bulumentu među kojima se moglo primetiti raznolikih faca: od sadista i kanibala i prekaljenih blek metalaca, preko rokabili ekipe, nepatvorenih pankera i skinheda, do nauljenih đuskaša i lokalnih vampira. Sve u svemu, prijatna masa za utonuti u istu. Ipak, iako mnogobrojna, morao sam da primetim da ekipa mahom nije umela da odreaguje na inovativan zvuk ovog benda, pa je bilo zanimljivo brojati kažiprste i male prste među podignutim pesnicama, dlanovima koji su pljeskali i onima koji su svirali vozdignutu vazdušnu gitaru, a sve to iznad glava koje su se stresale, ili migoljile, dok su pojedinci i vrcnuli, te shvatili da je takav način kretanja ubedljivo najprimereniji ritmu pesama koje su dopirale sa bine. Ipak, atmosfera je bila pozitivna u svakom smislu, dok su i sami članovi benda bili oduševljeni brojem fanova koji su znali tekstove pesama.
U skladu sa originalnim pristupom muzici i tekstovima, i koncept promocije albuma bio je dosta drukčiji. Naime, izvođači su pesme svirali po „blokovima“ od po tri do četiri hita, dok je u polučasovnim pauzama masu zabavljao Miša Mašina (Drugo Lice), preko razglasa puštajući poznate sajkobili i rokabili pesme, čak i miksujući i remiksujući pesme domaćina – Miša je, takođe, imao priliku i da na bini prozbori koju o bendu i albumu. Neki ovakav vid nastupanja nisu dočekali sa oduševljenjem, žaleći se da su se hladili između pesama (iako je atmosfera bila vrela), dok su ga drugi pozdravili, shvativši da imaju vremena da na miru popiju svoje pivo (ili koliko već), a da ne propuste neki od svojih favorita. Na repertoaru su bile zastupljene mahom brže stvari sa albuma – bez obzira na jednak kvalitet propuštenih šlagera i baladica – poput: „40 dana“, „Virus“, „Sadista i kanibal“, „Samo ćeš malo da zaspiš“, a stariji fanovi su aplauzom dočekali i hitove sa demo snimaka i raznoraznih kompilacija – „Kadilak“, „Milion zombija“ i njima slične.
Sve u svemu – zanimljivo dešavanje na srpskoj underground sceni i vesela i kvalitetna svirka, primerena debi albumu benda sa potencijalom. Nadamo se da će nas Goatmare & The Hellspades u što skorije vreme obradovati još kojim nastupom, kao i još jednim spotom, pored novog, snimljenog za pesmu „Sve je mrtvo“.
Radoslav Slavnić
