Serijal humanitarnih koncerata koje je izveo Milan Petrović sa svojim bendom i gostima bio je njegov izbor da na najlepši način obeleži 30 godina svoje karijere. U tri grada organizovao je koncerte za različite korisnike pomoći. Milan je nastupao u Gornjem Milanovcu, Beogradu i naposletku u Novom Sadu.
Nesebičan i skroman, nijedan koncert nije najavljen kao jubilej već kao poziv za pomoć onima kojima je najpotrebnije. U tome su mu pomogli brojni prijatelji koji su gostovali i uveličali ove događaje. Nisam skromna kao Milan Petrović te ću se pohvaliti da imam tu čast da poznajem ovu veličinu od čoveka već 14 godina i neizmerno sam uživala da pratim njegov napredak i budem svedok stvaranju jedne impozantne karijere.
U novosadskoj Sinagogi koncert je održan 3. decembra od 20h i imali smo na raspolaganju dva sata za potpunu relaksaciju, uživanje i muzičko putovanje svetom na koje su nas odvele autorske kompozicije čije su izvedbe bile jedinstvene. Prihod od ulaznica bio je namenjen dvema devojčicama – Ines i Heleni Kovač koje imaju Angelmanov sindrom, retko neurološko oboljenje. Njima i vi možete pomoći upravo dok čitate ovaj tekst slanjem broja 76 na 3800 ili uplatom na broj računa preko Humanitarne fondacije “Pokreni život”. Devojčice su koncert pratile iz prvog reda sa svojom porodicom što je ceo događaj učinilo jako emotivnim.
Milan Petrović sekset čine: Milan Petrović – klavir, Lehel Nagy – saksofon, Vuk Bradić – gitara, Ivan Maksimović-bas, Peđa Mihajlović – perkusije, Ljubiša Milošević – bubanj.
Lagano zagrevanje započeo je numerama “Happy Again” i “Deja Vu” nakon čega smo seli u avion i poleteli u London da oslušnemo jesen, a zatim da virnemo na Central Station u Amsterdamu. Obe su numere sa prvog albuma “ Excursion”, koje su meni posebno drage jer je taj album postavio temelj prijateljstva MPQ i Remix Press portala.
Prvi gosti bili su Sonja Kalajić na violini i Ivan Zoranović koji je u svoje ruke uzeo buzuki. Za čas su nas odveli zajedno sa Milanom i njegovim bendom u Grčku da bacimo pogled na Santorini. Kakav je to “pogled” bio! Mislim da je ova kompozicija najbolje legla svim prisutnima, meni je ostavila najjači utisak-vesela, bezbrižna, razdragana… Sonja i Ivan su ostali na bini, pridružio im se ostatak Sonjinog kvarteta, a Zoranović je buzuki zamenio sitarom i zajedno smo tako skoknuli do Indije. Dosta različita kompozicija koja je razbila onu vedrinu Grčke i vratila na binu neku ozbiljnost. Kvartet je ostao na bini da odsvira još nekoliko kompozicija pri čemu je Sonja u jednoj svirala na testeri i to je zvučalo fenomenalno.
U moru instrumenata koje smo imali priliku da čujemo bila je i harfa na kojoj je svirala Mina Momčilović. Nesvakidašnje, a tako savršeno za Sinagogu. Predivan spoj harfe sa sekstetom za numere “River” i “Fingers”.
Usledilo je još jedno iznenađenje, a to je gostovanje pop hora “Radio” iz Novog Sada kojim rukovodi Dušica Stojković. Oko 50 članova benda zauzelo je svoje mesto i sa bendom “prizivalo kišu” u numeri “Rain Chant”.
No, ni ovo nije bio kraj iznenađenjima! Na binu je ušetao plesni par, Nataša i Bojan, koji su otplesali zanosni tango dok je Milica Dudić Ponjević vokalno izvodila numeru “Talking About Blues and Cuba” obučena u zanosnu crvenu haljinu sa crvenim svetom u kosi. Hor je pratećim vokalima obogatio i ovu pesmu, a zatim su za kraj svog gostovanja izveli i “Afroman in New York”.
Ivan Zoranović ponovo se vratio na binu i uzeo svoje poslednje “oružje” za ovo veče-električnu gitaru sa kojom ga najčešće viđamo na binama širom zemlje, ali buzuki je ipak bio najdominantnije “oružje” u njegovim rukama 3. decembra.
Ovo divno veče zatvoreno je numerom “Big Mess After Reaching Happines” nakon čega se bend poklonio, a majka Ines i Helene je održala jedan jako dirljiv govor koji će nam dugo ostati urezan u sećanju.
Svi članovi benda su bili impresivni, kao i gosti. Legel Nagy u mojim očima je druga Milanova polovina jer su zajedno na ovom putu više od deceniju, ali i svi ostali koji su “noviji” članovi imaju u sebi potrebnu energiju i harizmu i to je sve toliko skladno da ne bih ja tu ništa menjala.
Tehničku izvedbu i odličan zvuk realizovala je ekipa Know How Production iz Novog Sada te hvala i njima što su nam omogućili da istinski osetimo ovu magiju satkanu od muzike, solidarnosti i humanosti.
Milanu čestitamo 30 godina uspešne karijere kao kompozitoru i pijanisti i radujemo se novim projektima i poduhvatima koje će nam tek predstaviti.
Kompletnu galeriju fotografija pogledajte OVDE.
Tekst: Ivana Jovanović
