Arsenal fest održan je u Kragujevcu od 24. do 26. juna i utisci se još sležu lagano, a zainteresovanim prijateljima prepričava atmosfera usled prekida festivalske apstinencije. Da, falilo nam je sve: od muzike preko zagrljaja dragih ljudi i bega od realnosti na tri dana.
Kroz kapije Kneževog arsenala tokom tri dana ukupno je prošlo više od 23 hiljade potpuno stvarnih posetilaca. Neki su, na žalost, zbog pozitivnog antigenskog testa na koronu rađenog na ulazu vraćeni kući, ali sve je to bio deo protokola koji je javnosti predstavljen dosta ranije.
Odlična atmosfera koja je okupirala Knežev arsenal prvog dana nastavljena je i naredna dva dana uz istinske zvezde: svetske, domaće i regionalne. Samo za taj osećaj pobrinuo se Mile Kekin i njegovo Hladno pivo koji su svojim izlaskom na binu rasuli energiju po publici koja je sa njima zapevala kao jedan. U razgovoru sa Miletom Kekinom saznali smo da im je sve to nedostajalo jako, ali je zato njihovo craft pivo, jako zanimljivog imena, “Hladno pivo”, držalo glavu iznad vode finansijski. Kekin nije iskoristio karantin da uči nove jezike, ali je Hladno pivo napisalo sedam, osam novih pesama. Oni su već probili led koncertima u Šibeniku i Osijeku, ali su se jako radovali ponovnom dolasku u Kragujevac, jer je ovo jedan od najboljih festivala, kako je sam rekao.
Po drugi put je pred Arsenalovim posetiocima nastupao harizmatični Dub FX koji je doleteo iz daleke Australije i sa svojim kolegom odradio set uz koji se plesalo u ritmu slobode koja nam je falila.
Bombastični nastup Dubioze kolektiv zatvorio je veče na glavnoj festivalskoj bini. Dubioza nam je otkrila tajnu da za “Karantin šou” koji su nam priređivali nije bio zadužen niko osim benda te i ovom prilikom još jednom skidamo kapu za profesionalnost i posvećenost publici. Uželeli su se bine, kao što se i publika uželela njih i svih drugih izvođača da vidi pred sobom. Skakalo se uz brojne hitove, stare i nove, a mi smo se prisetili da su prve godine festivala nastupali zajedno sa Hladnim pivom te eto njih 10 godina kasnije na istom mestu u istoj formaciji.
Svoj nastup posvetili su Mikici Zdravkoviću, jednom od osnivača Arsenal festa i žrtvi KOVID-a. Mikica je na žalost preminuo u novembru 2020. godine, ali niko od nas ga neće zaboraviti. Ovaj Arsenal, prvi bez njega, je bio izuzetno emotivan. Zastava sa njegovim likom i natpisom “SUPERHEROJ”, koja je bila okačena naspram glavne bine, činila je da suze same poteku svima koji su poznavali Superheroja Arsenal festa i Kragujevca.
Nikola Pejaković Kolja i Nikola Vranjković bili su ključni igrači u Gardenu u petak. Oprostiće nam mlađa publika što ne možemo dati prednost trap-u, uprkos njihovoj ultra popularnosti u poslednjih nekoliko godina, ali stara škola je neprikosnovena ipak. Kolja je došao sa starim i novim članovima pratećeg benda, ali lako je njima kad sviraju sa Koljom, čovekom koji pleni duhom i glasom. Kolja je uz Grobovlasnike imao svoj prvi nastup upravo ovde mada na glavnoj bini. Sada je to neki novi prateći bend, ali podjednako dobar osećaj pevušiti skandalozno dobre tekstove i osmehivati se u isto vreme dok uživamo u maestralnom sviranju Voje Aralice i Ivana Aleksijevića Pančevca. Uživali smo u odabiru najpoznatijih numera kao “Užički heroin”, “Da li venem ili zrim”, “Maršala Birjuzova” “Zulu uštipci” i mnogi drugi.
Vranjković je zatvorio Garden druge večeri nastupom od oko 90 minuta što je i za njega i za publiku koja ga prati samo polovina od onoga na šta smo navikli. Po proverenom receptu – bez mnogo priče, a sa mnogo emocija i energije otpevana je i odsvirana svaka pesma. Poezija savršeno upakovana u note.
Osim Nikole P. i Nikole V. u Gardenu su se te večeri predstavili i Kika, Nikom ništa, Scordisci, Dram, Svemirko, Klinac i Kendi.
Treće, završno veče Arsenal festa, na glavnoj bini svirali su: Osvajači, Riblja čorba, Ingvi Malmstin, Ortodox Celts pred više od osam hiljada ljudi, kako su naveli organizatori. I za Riblju čorbu ovo je bio vrlo emotivan momenat jer su prvi put nastupali bez Miše Aleksića koji je takođe preminuo od posledica KOVID-a.
Što se tiče Ingvi Malmstina (Yngwie Malmsteen) mišljenja su podeljena, neki su oduševljeni, a neki su napustili svirku brzo. Mi smo ga odslušali od početka do kraja i gledali malo u njega, malo u zid od 28 Maršalovih pojačala.
Dugo očekivani Ingvi svirku je započeo energičnim hitom “Rising Force” sa istoimenog albuma iz davne 1984. Njegov kolega na bini, Željko Marinović aka Nick Z Marino, poreklom iz Srbije, vrlo brzo je pokazao zbog čega je vokal i klavijaturista jednog od najuticajnijih gitarista današnjice. Tako su na samom početku počela najveća skandiranja i šutke u prvim redovima. Ingvi je potom nastavio u svom stilu, prebrzim metal instrumentalima i solažama. Uprkos moćnim pesmama sa svojih ranijih albuma, Ingvi se često osvrtao improvizaciji i ostajao sam na bini, što publika nije u potpunosti dočekala sa oduševljenjem. Ipak, Ingvi je na bisu popravio utisak. Spretni roudi je brzo prilagodio akustičnu gitaru i tada je krenula Ingvijeva “simfonija” od 10 minuta “Black Star”. Tokom koncerta nisu izostajale Ingvijeve žonglerske veštine gitarom po kojima je takođe poznat. Kao posledica ključale atmosfere, u poslednjim trenucima njegovog nastupa, jedna gitara je stradala.
Garden je poslednje večeri ugostio izvođače: Peter Vein, Gazorpazorp, Ivan Jegdić, Voyage • Rouzi • X, Sajsi MC, Dead Joker, KKN, Texas Flood, a festival je zvanično zatvorila novosadska atrakcija Pero Defformero.
Za sirov bluz, i zvuk koji potiče sa juga SAD pobrinuo se bend, koji nosi ime po albumu jednog od najvećih bluzera ikada, Steavie Ray Vaughan-a. Naravno, radi se o grupi Texas Flood. Nenad Zlatanović poznat kao Mr. Swagger je, bez puno zagrevanja, pokazao kako Fender Stratocaster na neck pick-u u dobrim rukama treba da zvuči. Publika je mogla uživati uz veliki broj pesama, obrade ZZ top-a, Jimmy Handrix-a, Steavie Ray Vaughan-a i drugih legendi iz bluz/rock sveta. Naravno, Nešina ritam sekcija, ili kako ih slobodno možemo nazvati srpski “Double Trouble”, preuzima veliki deo zasluga za odličan vibe na ovoj bini.
Većina ljudi koja je čula barem jednu pesmu novosadskog benda Pero Defformero ima makar mali osmeh na licu kada čuje to ime. Očekivano, bend je opravdao svoj identitet kombinacije folk vokala i hard rock/metal sastava. Fanovi su mogli čuti dobro poznate hitove kao što su: “Ferrari”, “Ekstra”, “Kauboj iz Bosne”, “Trebalo bi” itd. Vokal, duhoviti Goran Biševac Biške, koji bi bez problema mogao da se nađe u nekom domaćem folk bendu, imao je i svoje mini stand up-ove koje je publika obožavala. Hiperkreativni gitarista i jedan od osnivača benda, već dobro poznati Saša Friš, dolivao je ulje na tada već goreći Garden stage uz fenomenalnu Bandijevu bas liniju. Umiljati i dobroćudni Luka, poznatiji i kao “Sila sa Tare”, nije bio tako umljiat kada su bubnjevi u pitanju. I sam Biške je u jednom trenutku izjavio za Luku da mu je, kako kaže, “razbio kamenje u bubrezima”. Perfektna svirka, energija i zvuk, sto bi stručnjaci rekli “studijski’” naveli su publiku da duboko zažali što je to bio poslednji nastup na ovogodišnjem Arsenalu.
Iskoristićemo priliku da pomenemo i pohvalimo odličnu uvertiru u Arsenal fest koju je dalo Udruženje Kult u saradnji sa Udruženjem Forma. Ova dva udruženja zajedno su organizovala prvi Festival muzičkog filma u Kragujevcu 22. i 23. juna. Festival je privukao pažnju brojnih posetilaca koji su mogli da pogledaju filmove ,,Nebeska tema” o Vladi Divljanu i „Novi talas – 40 godina posle”.
Nakon tri dana ponovnog normalnog života možemo samo reći da je ovo bila je prilika da se ponovo sretnemo sa starim prijateljima, zagrlimo, ispričamo i da se zajedno nadamo da će se stvari konačno normalizovati. Bili smo uz Arsenal fest od osnivanja, pričali o njemu na sva usta u superlativu, onima koji su došli prvi put uspeli smo dokazati zašto je Arsenal nekima iz naše redakcije omiljeni srpski festival. Vredelo je iscimati se nenormalno mnogo kako bi nam noge kročile tu ponovo. Mikica Zdravković i Arsenal fest su to zaslužili.
Mihajlo Blagojević/ Ivana Jovanović
