Nisam iskreno do sada na Punk Rock Holiday u Tolminu, u Sloveniji, u tzv. press room-u nikad video da su nekog kolege novinari više izmaltretirali nego Frank Turnera i Authority Zero…
Ovog prvog, jadnog, ovi Italijani, na PRH 2.3, ne znam šta sve nisu pitali, ali znam da su ga zadržali 50 min, tako da se toliko zbunio, da jadničak nije znao na kraju gde je izlaz iz press room-a. Ista sudbina bi verovatno zadesila i Jason Devore-a iz benda Authority Zero, da je došao sam, ali poučeni iskustvom prethodnika ipak je ceo bend odgovarao na pitanja Italijana, kasnije i Nemaca, što se ispostavilo kao dobitna kombinacija jer intervjui nisu trajali dugo. Frank Turner nije bio predmet mog interesovanja, ali u PRH aplikaciji sam obeležio kao must have intervju i baš jako želeo da popričam po neku sa fantastičnim sastavom iz Arizone poznatim kao Authority Zero. Na pitanja uglavnom odgovarali Jason Devore – pevač i Chris Dalley – bubnjar, dok gitarista Brandon Landelius i basista Mike Spero su se ponekad samo ubacivali i bili zaduženi više za atmosferu. Ovo je njihova priča.
Remix Press nije specijalizovan muzički, već regionalni muzički portal koji obuhvata različite muzičke forme i u tom smislu za početak naše današnje priče, da bi se čitaoci koji eventualno dovoljno ne poznaju vaš dosadašnji rad upoznali više sa vama, recite mi nešto o vašim prapočecima? Kako je i gde sve počelo?
JD: Authority Zero je zvanično počeo sa radom u leto 1994, u Feniksu, Arizona, bili smo klinci u srednjoj školi, i kako to obično biva upoznao sam u muzičkoj školi druga koji ima drugare na časovima klasične gitare. Odsvirali smo nekoliko mojih akustičnih pesama, tad ja nisam pevao, ali sam aranžirao te pesme, davajući neke svoje ideje za iste, momcima se to dopalo i jednostavno su me pitali da im se pridružim u ulozi pevača jer formiraju bend i ja sam rekao da, naravno, zašto da ne. Ostalo je istorija i evo nas ovde.
Vaša muzika je kombinacija svega i svačega u punk rock-u. Koji su vaši muzički uzori i nabrojte 5 najdražih albuma i izvođača svih svih vremena.
JD: Čuj, to nije uopšte jednostavno pitanje, ali malo je pravih uzora, a mnogo različitih uticaja. Ne znam kako bih ti to rekao, ali ti uticaji su svakodnevni, kako ih ima u prošlosti, tako i u sadašnjosti, zapravo sve što je iz domena punk-a, ska, skate-a, regge-a, melodic hard core-a, čak i surf rock-a i latino zvuka. U ranoj mladosti, Authority Zero-a, kad smo počinjali, naravno da smo slušali stari Black Flag, stari Rancid, stari Pennywise, stari Bad Religion, čak i Manu Chao-a koji žanrovski ne pripada napred navedenim izvođačima je veoma značajan za mog gitaristu, jer zapravo svako od nas u bendu ima svoj lični muzički ukus i tako i pravimo nove pesme i novu muziku. Ovde treba dodati i da je taj špansko-portugalski uticaj uopšteno veoma bitan za celu jugozapadnu Ameriku, ali to je svakako proces koji nikad ne staje i verovatno će tako biti sve dok bude bilo Authority Zero-a i uopšte nas kao muzičara.
Imate 7 studijskih albuma. Koliko se i kako oni razlikuju u samoj produkciji albuma?
(Tajac…smeh. Jason pevač obraća se bubnjaru Chrisu – Treneru, slobodno mu kaži ti nešto na tu temu..)
CD: Poslednji album smo snimili u Maple Studiju u Santa Ani, i to putem web kamere, ali to nije prvi put da mi to tako radimo. Daleke 2013. smo to isto radili sa albumom Typping Point, ali sam proces snimanja je uvek, pa i ovog puta bio drugačiji. Ne govorim to zato što sam originalni član koji je i snimio svoju muziku, nego meni je i dan danas pomalo neobično, i možda nisam navikao na to, ne kažem to samo zbog činjenice jer sve to radite sa više različitih ljudi, od kojih neki nisu u bendu, nego svejedno današnji proces stvaranja u muzičkom studiju je malo drugačiji od vremena u analognim studijima. To sve ima svoje i dobre i loše strane. Ja sam poslednji put bio u studiju 2016. snimajući album “Broadcast To The Nations”, ali je krajnje individualna stvar privikavanje na tehnološke promene, pa i iz te vizure to je drugačije. U svakom slučaju svaki album ima svoju posebnu priču, nevezano za same pesme i meni je baš uvek jako izazovno i zanimljivo. Bude tu svega i svačega, i svađa oko pesama, i svašta nešto, ali uvek je najbitniji krajnji rezultat. A on uvek do sada je bio više nego dobar.
Koliko ste zadovoljni saradnjom sa vašim izdavačkim kućama? Najgore i najbolje iskustvo?
(Ouch…žamor )
BL: Poslednjih nekoliko albuma smo izdali samostalno, kao samizdat izdanja, a ceo ovaj muzički biznis je ponekad vrlo naporan, da ne kažem nešto drugo…
MS: Mislim, ne možeš biti imun na konstantan pritisak koje izdavačke kuće vrše na tebe iz raznih razloga…
JD: One žele da usmeravaju muzičare kako one žele, bez obzira na dobrobit i nas i publike, što nekad može biti vrlo frustrirajuće i uopšteno bez obzira na njihov sebičan stav mi jednostavno u poslednjih par slučaja nismo želeli da im damo više tu i takvu mogućnost. Postoje trenuci kada moraš da pristaneš na nekakve kompromise da bi izdao to što želiš, to je obično početak karijere svakog benda, ali je vrlo bitno znati kada reći da je dosta. Jednostavno, neću da me niko primorava ni na šta jer jednostavno ne moram ništa da trpim.
Izuzetno ste zastupljeni po društvenim mrežama i jedan ste od prvih svetskih punkrock bendova koji je primetio značaj društvenih mreža na pravi način. Da li je i po vama mesto social media menadžera benda, u najužoj ekipi koja prati svaki bend?
JD: Da, značaj društvenih mreža na globalnom nivou je ogroman i vrlo uticajan, bez obzira šta mi lično mislili o njima. Dobro je deliti zajedničke momente sa publikom u vidu kratkih storija ili aftermouvie-ja, jer verujem da svi vole da se vide uživo u trenucima zajedničkog uživanja na koncertu. Lično mislim da su društvene mreže specifične i specijalne, ali svakako pravo mesto za ispoljavanje globalnog talenta, i da samo uz pomoć prstiju i telefona možete izraziti svoja najdublja osećanja na pravi način, i da to predstavite masi širom sveta. Značaj takve vrste komunikacije je izuzetan i ja sam veliki promoter u smislu marketinga benda i svog ličnog marketinga.
CD: Da se ne lažemo, stari tradicionalni marketing na svim nivoima je nestao, ili odumire. Društvene mreže su novi, trenutno aktuelan alat marketinga, i ako nam je tako dat, zašto ga ne iskoristiti na pravi način…
Koliko se današnja postava benda razlikuje u odnosu na originalnu postavu benda?
JD: Pa jeste drugačija. Prošlo je dosta vremena, Authority Zero sledeće godine u leto slavi 30 godina svog postojanja, prošlo je više životnih krugova u različitim pravcima. I bivši članovi su doprineli svojom aktivnošću i baš svašta smo preživeli. I ružnog i lepog. Od klinaca sa gitarama porasli smo, sazreli, postali roditelji, stvorili svoje porodice..Sve je to nekako prirodan proces, a i sam muzički biznis se u mnogome danas razlikuje od istog ranije. Mi danas mnogo obraćamo pažnju na mnoge stvari koje u ličnim životima verovatno i ne bismo, trudimo se da budemo što dalje od skandala, sve je to prošlo, a i svet se potpuno promenio.
Šta je po vama, najveći problem danas u svetu?
JD: Moram li baš ja da odgovorim i na to? (smeh). Mnogo mržnje, sramote, ljudi više ne ćute jedni drugima, nema više razumevanja i saosećajnosti, mnogo je ružnih tema, malo lepih, pa ipak….
Kakvi su vam planovi u narednom periodu?
JD: Do kraja godine sviramo koncerte i u Evropi, i u Americi gde god možemo, sledeće godine ćemo jubilej i 30 – togodišnjicu od nastanka benda proslaviti specijalnim koncertima, biće to…nešto apsolutno sjajno, videćete!
U svoje lično ime i u ime čitalaca portala Remix Press iz Srbije, želim Vam sve najbolje u nastavku vaše karijere i za sam kraj- vaš završni komentar…
JD, CD, MS, BL: Budite ljubazni jedni prema drugima, budite normalni i uživajte u životu. Borite se za svoja uverenja, formirajte svoj bend, napravite nešto kreativno. Sve u životu dođe na svoje mesto samo ako čvrsto verujete u to.
Za Remix Press razgovor vodio: dr Slobodan Kotlajić Buzda
