Kazna za uši je legendarni beogradski bend nastao 1986. godine. Imao je veoma zapaženu karijeru početkom devedesetih godina prošlog veka.
O novostima i istorijatu benda popričali smo sa Ivanom Đorđevićem Ivekom, osnivačem benda jer Kazna za uši ima novi album nakon 15 godina.
Pozdrav, Ivek. Da li nam možeš nešto više ispričati o samom početku i nastanku KZU i o prvim postavi benda?
Ivek: KZU je nastao kao lična potreba nas tri drugara da svojim muzičkim izrazom pokažemo ostatku sveta da je sve moguće i da samo treba biti uporan i dosta vredan.
Prvi album, ako se ne varam, zove se „Ispod zemlje“. Koliko sam mogao da primetim kao slušalac veoma je agresivan i inovativan bio za to vreme kad je izašao 1992. godine.
Ivek: Da, jedan od boljih prvih albuma u istoriji R’N’R!!!
Drugi album „Izliv radosti, napad sreće“ je isto bio žestok i takođe inovativan za taj period. Da li možeš da nam kažeš nešto o samom albumu i uslovima snimanja tada?
Ivek: Drugi album je zamišljen kao LIVE album. Zato smo ga spremali dugih tri meseca svakodnevno do ustvari naše promocije prvog albuma u SKC-u aprila 1993. godine gde smo ustvari snimili naš drugi album. Za bubnjevima je bio Srđan Žika Todorović, možda i najbolji rock bubnjar kod nas, a gosti su nam bili Manja, Banana iz Električnog Orgazma, imali smo Puronija na kongama i Marka Mamuzića na saksofonu, a sa Cantom i Antonom smo izveli nama njihovu omiljenu stvar „Ulični hodač“. Čini mi se da do tad nisu imali bolji bend iza sebe, a tako je i dan danas. Bio je to pravi trenutak da se vrati jedan posrnuli bend na scenu što nam je i bio cilj. Album je izdat godinu dana kasnije za PGP koji su nam dali svoj studio 5 da snimimo četiri nove studijske pesme, tako da je to miks živog i studijskog albuma.
Treći album “Zauške” je sniman 1998, a izašao je 1999. u veoma nesretnom periodu za sam bend i zemlju u kojoj živimo. Da li možeš da nam kratko opišeš sa kakvim problemima ste se susretali te daleke ‘99. godine. Album je izašao posle bombardovanja ako se ne varam?
Ivek: Treći album niko nije hteo da objavi. Jedini čovek koji je hteo je bio nekad gitarista grupe Otobar 1864, Tole, koji je kako i tada tako i sada radio u City records-u. Meni se činilo da baš u inat to treba i da uradimo. Sa ove distance se ne stidim ni malo što smo izdali album za tu diskografsku kuću i da je bilo više pameti među nama trebali smo da štancujemo na svakih godinu dana po album. Jer ovde se ipak ne ceni kvalitet nego kvantitet.
Izdali ste i par singlova i kompilacija. Na kompilacijama na kojim ste izlazili sa raznim srpskim bendovima da li ste i dalje u nekoj vrsti saradnje? I da li i dalje se družite sa tim ljudima?
Ivek: Družimo se, ali jako retko. Skoro je bio povod promocija Presing benda i njihove nove ploče gde su svi ti ljudi na koje aludiraš uživali jedni u drugima cele noći.
Na jednom albumu je svirao i Srđan Žika Todorović. Da li možeš nešto više da nam kažeš o samoj saradnji sa našim legendarnim bubnjarom i glumcem?
Ivek: Već sam pomenu Žiku, ali sve što ću dodati je da je to čovek koji je svojom svirkom i entuzijazmom učinio mnogo za KZU. Tri meseca probe su svakodnevno počinjale u pet do pet i završavale su se tačno u 22h. Svirali smo po tri kruga svaki dan, a svaki krug je trajao po sat i po. Mogli smo konju rep da iščupamo kako smo bili uvežbani. Žika je bio glavni pokretač baš zato što ni sa Kojom ni sa Milanom nije snimio Live album i hvala mu na tome.
Još nešto iz istorije vašeg benda, a to je da ste ako se ne varam pobedili pre 20-tak godina na Zaječarskoj gitarijadi?
Ivek: Zaječar je goreo, a mi smo pobedili i po žiriju i po publici.
Izdali ste novi album?
Ivek: 2014. godina je odabrana kao godina u kojoj ćemo izdati posle 15 godina naš novi album. Mislim da je više nego dovoljno ćutati toliki niz godina što ne znači da se nećemo opet poslužiti istom formulom. Jer, složićeš se, to je jedan vrlo dobar način da lišiš publiku svojih sranja kad ti i usta i ruke zaneme od stanja u kojoj se ta ista publika, a i ceo narod tada nalazila. Sad je još gore jer su dozvolili da ih sistem pocepa do kraja, ali kažem zato smo tu da ih ovog puta zabolimo baš pošto se nikako ne uklapamo u to što im sistem tovari da vole i prate.
U kom obliku album treba da se pojavi? Kao free download ili stari dobri CD audio format?
Ivek: Album se zove “Nova zora” i ima jedanaest pesama. Za sada postoji u CD formatu. Potpisan je ugovor na godinu dana sa Lampshade izdavackom kućom. Kažem na godinu dana pošto je to period obostranog skeniranja, a i čekiranja stanja u zemlji i regionu. Voleli bismo da štampamo i vinil jer je to prava stvar.
Kaži nam nešto više o novom albumu – kakva je to vrsta zvuka sad jer ste dosta promenili svoj zvuk i da upoznamo mlađe čitaoce sa vašim koncertnim aktivnostima i promocijom novog albuma?
Ivek: Ma ništa se mi nismo promenili, niti ćemo išta menjati. Isti autor, isti naziv benda isti ljudi koji i pored svega traje od 1986. godine, malo li je… Ovde se može preslušati album na Deezeru, pa zaključite sami šta smo to mi svirali na početku, a šta sviramo danas. Ali, veruj mi, i dalje su to jebene četiri stvari: gitara, bas, bubanj i vokal i stara dobra kazna…
Hvala ti Ivek na ovom razgovoru, bila mi je velika čast.
Razgovor vodio: Aleksandar Krajovan Kendži
