Nakon majanja nema kajanja! Ovaj izveštaj objavljujemo sa zakašnjenjem jer posle drugog koncerta Nikole Vranjkovića u novoj zgradi SKCNS-a, svi putevi su vodili u Niš pa sam i ja tamo pohitala. Majanje je imalo odličnu uvertiru – stajaći koncert jer moj temperament je takav da sedenje na koncertu u trajanju od tri sata ne mogu da izdržim. Iako sam spavala samo 4 sata pre polaska na jug, nisam se pokajala. Nova srpska izreka s početka teksta je tačna.
Koncerti koje je Vranjković održao 27. (sedeći) i 28. februara (stajaći) u Novom Sadu, originalno je trebalo da se održe dosta ranije, ali su bili odloženi zbog aktuelne situacije u našem gradu. Hvala im na tome, hvala na podršci i razumevanju. Možda još uvek nije vreme da se majemo po koncertima, ali ne možemo da osporimo da nam prija malo da realnost i, skoro pa svakodnevne, protestne šetnje “razbijemo” događajima poput ovog.
Sve u svemu koncert je bio pravo osveženje i iznenađenje. Bila sam na mnogim i solo i festivalskim nastupima, ali ovaj nije ličio ni na jedan pređašni. Mnogo toga je ovo veče učinilo posebnim, drugačijim od onoga na šta smo navikli..
Još od tradicionalnog koncerta pred Novu godinu u Beogradu, Nikola i bend započinju svoj nastup izlaskom na scenu, stajanjem na bini u jednoj liniji nekoliko minuta, osvetljeni crvenim svetlom dok se u pozadini čuje distorzirani zvuk koji pravi veliku buku. Simbolika je vrlo jasna. Ovo nije bilo iznenađenje jer se za to zna već od decembra, ali doživeti taj vid iskazivanja poštovanja prema nevinim žrtvama i podršku promenama ka kojima težimo je momenat od kojeg se naježiš svaki put kada ga se setiš. Nakon toga njih sedmorica veličanstvenih svoj tročasovni koncert započeli su pesmom “Marburg”. Usledila je, verujem na iznenađenje svih, “Tri korne penal”. Bilo nam je jasno da će ovo iskustvo poslednjeg dana februara 2025. da se potpuno razlikuje od svih pređašnih. Ili možda jednostavno nisam bila na dovoljno koncerata – prihvatam ako se ne slažete sa mnom. Jako moćan početak koji je u nastavku uključio publiku kao dodatni vokal jer stihovi “ako ostanem, moraću dalje” (“Raskorak”) i pesma “Dve reči” neizostavno se pevaju iz sveg glasa.
Od novih pesama na spisku se našla “Teorija zabave”, a ekipa oko mene je jedva dočekala “Bunar želja ne postoji” (tu se ubrajam i ja). Odlično raspoloženje u publici je raslo srazmerno tome kako je koncert odmicao i kako su nam isporučivali numere poput “Fotelja”; “Težak slučaj pakla”, “Andrej”, “Vertikalno gledano”…
No, najgrlatiji među nama “bacao je čini” da čuje “Zvezdane staze” i “Manastir” i upalilo je. Za sam kraj uz “SDSS” i “Dan koji nikad nije došao” raspali smo se na najsitne čestice pa se ponovo skupili u celinu kroz koju je strujao osećaj zadovoljstva i ispunjenosti.
Nova koncertna sala SKCNS-a je fenomenalan prostor i uz ovakve muzičare i tonca, nije bilo ni promil mogućnosti da neko ode kući nezadovoljan.
Ono što je jako interesantno je činjenica da su stihovi Nikole Vranjkovića počeli da se pojavljuju u studenstkim objavama i na transparentima, malo modifikovani u skladu sa situacijom. Tako ste u Nišu mogli da naiđete na natpis: “Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako, znamo i kako” dok se na netu u jednom otvorenom pismu pojavio stih: “Kraj je zimskog sna, a java obećava”. Jasno je koliko su Vranjkovićevi stihovi moćni – ne samo kao poezija, već i kao pokretačka snaga koja oblikuje generacije mislećih ljudi. A zahvaljujući studentima mi se sad spontamo “majemo” koje kuda, umrežavamo, družimo, spajamo, razmenjujemo mišljenja, borimo za pravdu i da institucije počnu da se mešaju u svoj posao. U svemu što se već mesecima dešava postoji i značajna podrška umetnika sa naše scene koji na razne kreativne načine to pokazuju. Dokaz priložen na početku teksta. Ali…
Putovanje planirano za Niš mi je postalo još zanimljivije kada je Nikola tokom koncerta napomenuo da deo ekipe iz benda žuri da ide baš tamo, da se “maje”. Dvojica jesu iz Niša, ali nije bilo sumnje da će se i Kiza ubaciti u taj skup elemenata. Dala sam sebi zadatak da ih pronađem i zahvalim se na fantastičnom koncertu. Misija je bila uspešna!
Da se osvrnem još jednom na suštinu – dobra energija ne prestaje kada se spusti zavesa već se preliva u neke nove oblike, jer energija je neuništiva.
Tekst: Ivana Jovanović
