U ponedeljak, 2. novembra, sa početkom u 19 časova u Kulturnom centru Novog Sada biće otvorena samostalna izložba Darka Aćimovića. Izložba će moći da se pogleda do 16. novembra.
“Oslobađajuće. To je reč kojom se može opisati serija slika Plovci.
Darko Aćimović donosi, možda zaboravljeni mir u likovnu umetnost. Vraća je, ili, možda preciznije – daje podsetnik.
Forma samih slika pomalo podseća na Polokovsku. Pogled koji luta po platnu vodi u dimenziju gubljenja u bojama, njihovom tonu i podtonu. No, za razliku od Polokovskog bezpredmetnog slikarstva, Darkove slike imaju jasnu temu – šarene plovke, različitih oblika, veličina i materijala.
Umetnik koristi kratke poteze četkice kada oslikava platno. Nanosi boje su bogati, teški i puni. Kod oslikavanja plovaka, potpuno suprotno. Linije su precizne, a nanosi neuporedivo oskudniji. Upravo zbog kontrasta između, oko posmatrača samo bira na čemu će se zadržati. Paleta boja – nebrojivo velika. Nijanse kod oslikavanja, kako plovaka, tako i ostatka slike, su iste. Ne odvaja celine, niti se trudi da prisvoji boju, već punu paletu koristi za sve podjednako. Upravo zbog toga voda, koja nije u fokusu slike dobija jednako bitnu notu. Umetnik joj dodaje na važnosti, odnosno unosi život u još jedan podsegment. Jasno je vidljiva gradacija jačine utkane emocije, jer svako platno nosi određenu poruku.
Umetnik je uspeo da potpuno prenese emociju koju ribolov nosi. Potezi četkice uvlače posmatrača u vir, koji, za razliku od stvarnog uzburkanog, donosi mir.
Tišina je gotovo opipljiva. I baš kao kod pravog ribolova, ostavlja se sve suvišno, nataloženo, nalepljeno, pokupljeno, prisvojeno. Ostaju samo plovci, i njihovo neprekidno igranje po vodi.
Darko je, povezavši život sa pecanjem, zapravo sa serijom Plovci, više stvorio događaj. Oni su ti koji donose neočekivano ribaru. Ne dolazi sa pouzdanom mišlju da će tadašnji ulov biti veliki. Ili da će ga imati uopšte. Dolazi zbog pecanja. I upravo u tom prepuštanju leži i nepobitna istina o životu. Gledajući u šareno platno, ostavljamo sve ono što smo poneli sa sobom u prostoriju. Ostavljamo i suvišna očekivanja, nadanja ili bilo kakve teskobe. Otvorivši um da propustimo sve ono što dolazi, mi zapravo čekamo.
Međutim, ovo čekanje je drugačije, jer smo potpuno u trenutku. Nije nam teško, uzaludno ili nestrpljivo. Rasterećeno je životnih obrazaca ili bilo kakvih stega. U njemu se krije istina.
Upravo zbog toga, plovci, tako veselo šareni, zapravo čine metaforu za životne okolnosti – odvojene od vode, neuredno bačene po prostoriji, ili plutajuće, poigravajuće, upravo u toj vodi.
Voda je život. I tu smo sami. I put koji smo prevalili sa plovcima, zbog pecanje i vode, jedini je važan. Posmatarajući nanose boja i uranjajući u sliku, stvara se osećaj neopisive slobode.
Udaljavajući se od platna, umetnik je bojom, potezima, ali i tehnikom, učinio da se plovci stope sa pozadinom i da čine celinu, unoseći mir u kompoziciju, a samim tim i kod posmatrača. Ubrzanje prestaje. Život se vraća u trenutak. Darko Aćimović nas podseća na suštinu kovitlaca koji u središtu ima prepuštanje i zahvalnost.”
Jelena Jevtić
