Od 18. do 21. avgusta 2022. održao se 42. međunarodni Jazzfestival Saalfelden, jedan od najvažnijih evropskih festivala avangardnog i savremenog džeza. Već više od 40 godina, spoj visokokvalitetne muzike i bajkovitih alpskih krajolika navodi džez entuzijaste iz regiona i šire da krajem avgusta pohrle u austrijski gradić Saalfelden nedaleko od Salzburga.
Tokom četiri dana manifestacije glavni program održava se na dve bine – u kongresnoj hali kapaciteta od oko 1000 i u sali kulturnog centra Nexus kapaciteta od oko 250, ali i na mnogim sporednim scenama i otvorenom u gradskom parku. Ovogodišnje izdanje bilo je posebno jako sa gotovo 70 koncerata od kojih pola besplatnih na raznim urbanim lokacijama, kao i okolnim jezerima, šumama i pašnjacima.
Organizatori koriste lepote područja da stvore jedinstvenu simbiozu muzike i prirode, pa u program ubace i višečasovno planinarenje kako bi posetioci uživali u džezu na obroncima Alpa. Ove godine su osmislili i ranojutarnji koncert uz izlazak sunca na čamcu usred jezera Ritzensee, jednog od najlepših tačaka u gradu. Na proplanku iznad jezera smešten je kamp za posetioce avanturističkog duha koji žele da provedu deo festivala okruženi planinskom panoramom.
“Umetnici u fokusu” (artist-in-residence) ove godine su bili austrijska slikarka i bubnjarka Katharina Ernst i norveški bubnjar i kompozitor Gard Nilssen, a njih smo imali prilike da vidimo u mnogobrojnim ulogama i sastavima. Nilssena smo slušali na glavnoj sceni sa big bendom Supersonic Orchestra, u Nexusu sa triom Acoustic Unity, na simpatičnoj manjoj bini u industrijskoj hali Otto Gruber sa triom Bushman’s Revenge, a na jedinstvenom koncertu u šumi Kollingwald sa američkim trubačem Cuong Vuom.
Organizatori su ove godine uvrstili u program i disidentski ruski pank bend Pussy Riot u znak solidarnosti sa dešavanjima u Ukrajini.
Posle osmočasovne vožnje, prvog dana festivala prošetali smo do parka i prisustvovali veselom nastupu Raphaela Wressniga, majstora “hemond B3” orgulja, jednog od najznačajnijih evropskih bluz-soul-džez muzičara. Vresnigu i njegovom Soul Gift bendu pridružila se i fenomenalna soul pevačica Žizel Džekson iz Bruklina, poznata i po saradnji sa Rejom Čarlsom i Džejmsom Braunom.
Kasnije te večeri otišli smo do Nexusa gde smo imali priliku da čujemo mnogo eksperimentalniji koncert austrijskog “audio-vizuelnog benda” Ventil, jednog od projekata gore pomenute umetnice Katharine Ernst. Koncert se odlikovao moćnim i složenim ritmičkim strukturama, kao i čudesnim svetlosnim efektima. Uticaji elektro, industrijske muzike bili su očigledni – zamislite mračni underground gothic-industrial klub u Berlinu. U svakom slučaju izuzetna raznovrsnost sadržaja na samom početku programa.
Popodnevni program narednog dana počeo je solo nastupom fantastičnog američkog pijaniste Jasona Morana koji je održao možda i najupečatljiviji koncert festivala. Publika je bila očarana lepotom i superiornošću njegovih kompozicija i besprekornog izvođenja. Moran pokazuje poštovanje prema klasičnoj i džez tradiciji, ali i otvorenost prema savremenim tokovima, te kombinuje klasičnu muziku, post-bap, bluz, avangardni džez i hip-hop. Kroz interpretaciju džez standarda kao i kroz sopstvene kompozicije, Moran proširuje granice džez izraza i igra dinamičnu ulogu u evoluciji tog pravca.
Verovatno je vredelo doći u Saalfelden samo zbog Moranovog solo nastupa, ali to je bio tek početak – na glavnoj bini te večeri nizali su se nezaboravni koncerti jedan za drugim. Austrijski saksofonista Fabian Rucker i njegov petočlani sastav (saksofoni, klavir, gitara, bas, bubnjevi) stilski je oscilirao između tradicije i modernosti – u jednom momentu se činio kao hard-rok koncert, u drugom kao koncert klasične muzike, a iskusni Rucker je vešto baratao alt, tenor i bariton saksofonima. Zatim je nastupio sjajan sopran saksofonista Emile Parisien i njegov sekstet u kojem, izmedju ostalih, svira priznati američki trubač Theo Croker.
Taman kad smo pomislili da smo dovoljno čuli i videli za jedno veče, u grad stiže Circus – novi septet (vokal, truba, alt saksofon, gitara, harmonika, bas, perkusije) renomiranog norveškog bubnjara i kompozitora Paala Nilssena Lovea koji okuplja muzičare koji žanrovski pokrivaju različite pravce – etno, fank, klasiku, fri-džez, pop… Posetioci 38. Beogradskog džez festivala (od 26. do 30. oktobra 2022.) imaće priliku da čuju ove genijalne muzičare koji improvizuju s ciljem da iznenade i sebe i kolege u sastavu i publiku. Vođa septeta inspiraciju crpi s raznih strana sveta pa sve to ukupno čini muziku sastava nepredvidivom i uzbudljivom. Na momenat smo članovi plemena u Etiopiji, a onda smo malo učesnici karnevala u Riu – zaista pravi cirkus!
Poslednji koncert te večeri na glavnoj bini održao je portugalski petnaestočlani sastav L.U.M.E. – Lisabon Underground Music Ensemble (klavir, flauta, klarinet, saksofoni, trube, tromboni, bas, bubnjevi) pokazavši da je humor veoma bitna stavka u džez muzici. Kompozicije su bile na momenat sporog, a zatim užurbanog ritma, sadržale su fri džez izlive, kao i melodije iz starih crtaća i filmova. Vrtlog neočekivanih obrta i zapleta, na momente je nalikovala avangardnoj cirkuskoj muzici, na momente Dixieland “Mickey Mouse” džezu.
Na bini u napuštenoj proizvodnoj hali Otto Gruber isto veče smo prisustvovali i odličnom koncertu jednog od sastava Garda Nilssena – Bushman’s Revenge. Ovaj trio saksofona, gitare i bubnjeva iz Norveške odsvirao je moćan set koji je kombinovao visoku energiju hard-roka distorziranih gitara sa savremenim džezom.
Treći dan festivala bio je obeležen izuzetnim, emotivno nabijenim nastupima katalonske 27-godišnje trubačice i pevačice Albe Carete i 24-godišnjeg čikaškog saksofoniste Isaiaha Colliera i njegovog kvarteta The Chosen Few.
Alba Careta smatra se vodećom figurom savremenog španskog džeza, a njen nastup sa kvintetom Alba Careta Group (truba, saksofon, klavir, bas, bubnjevi) obeležen je snažnim emotivnim izrazom i blago tužnim, setnim melodijama.
Usledio je jedan od najglasnijih, najenergičnijih koncerta, takođe nabijen emocijama, ali druge vrste – radije bes, uznemirenost…Čikaški saksofonista Isaiah Collier i njegov kvartet The Chosen Few (saksofon, klavir, bas, bubnjevi) svirali su sirovo i silovito održavajući isti intenzitet tokom celog nastupa, a Collier ljutito duvao u sopran i tenor saksofone gotovo dva sata. Interesantna činjenica je da je Cosmic Transitions, drugi studijski album ovog kvarteta inspirisan lekcijama koje je Collier savladao za vreme retrogradnog Merkura.
U Otto Gruber hali isto veče prisustvovali smo i odličnom koncertu grupe Nout iz Francuske. Tri devojke sviraju neobičnu kombinaciju instrumenata (flauta, harfa i bubnjevi) po granicama džeza, roka i nojza, a sve sa entuzijazmom nekog ludog naučnika.
Poslednjeg dana festivala uživali smo u koncertu Supersonic Orchestra bubnjara Garda Nilssena. To je izuzetan big bend koji se sastoji od vrhunskih muzičara aktuelnog skandinavskog džeza i sadrži trostruku ritam sekciju. Lider benda opisuje sedamnaestočlani sastav muzičara iz Norveške, Švedske, Danske i Poljske kao „jedva pripitomljeno, prelepo čudovište“. Nastup je bio odlična kombinacija komponovanih elemenata i dinamične improvizacije.
Čast da zatvori manifestaciju pripala je američkom pijanisti Vijayu Iyeru i njegovom triu – Matt Brewer sa Novog Zelanda svirao je bas, a Jeremy Dutton iz Teksasa bubnjeve. Poslednjih sat vremena festivala uživali smo uz ovaj lep i emotivan set koji se završio prelepom obradom pesme „Overjoyed“ Stevie Wondera.
Sve u svemu, odlična organizacija i izvanredan festival sa dobrom mešavinom svetski priznatih, značajnih kao i novijih, alternativnijih evropskih i američkih muzičara. Novinari se vrlo lepo tretiraju i u pauzama između koncerata imaju pristup velikom salonu sa balkonom gde se servira odlična hrana i piće. I Mocart kugle! Nakon četiri dana divne muzike, susreta i druženja nije bilo lako krenuti prema izlazu iz hale, gde organizatori i volonteri u znak zahvalnosti aplauzom pozdravljaju publiku posle završnog koncerta! Nije slučajno što ovaj bogat program, gostoljubivost organizatora i prirodne lepote malog mesta na zapadu Austrije ne prestaju da privlače kritičare i raznoliku publiku iz cele Evrope i šire.
Jelena Janković
