Ovogodišnje izdanje Nišville jazz festivala praktično će početi u utorak, 13. avgusta, otvaranjem postavke Muzeja džeza Miše Blama u Salonu 77 u 19 sati.
Jedan od najpoznatijih džez muzičara sa ovih prostora, kontrabasista, kompozitor i pedagog Mihailo Miša Blam tokom cele karijere koja i dalje traje, prikupljao je arhivsku građu, ali i artefakte vezane, pre svega za džez u Srbiji.
Iz svega toga prvo se pojavio prvi deo Blamove “Istorije džeza u Srbiji 1927 – 1944” (koja je doživela dva izdanja), da bi u pripremi novije istorije, usledila logična odluka da u javnost iznese deo svoje bogate zbirke ličnih predmeta i instrumenata poznatih muzičara, originalne partiture, retka izdanja ploča, knjige, časopisi….
U iščekivanju da kompletna zbirka uskoro dobije stalni prostor i preraste u, jedinstven u svetskim razmerama, Muzej džeza, deo bogate zbirke u kojoj su i trombon Zvonimira Skerla, prva truba Duška Gojkovića, bubnjevi Lale Kovačeva biće predstavljen u niškom “Salonu 77” od 13. avgusta do kraja Nišvila , 18. avgusta.
O svemu tome vlasnik i autor postavke Miša Blam kaže:
“Džez je nesumnjivo jedno od obeležja dvadesetog veka. Kao najmlađi muzički pravac, već je uspostavio svoje zakonitosti, koje se uglavnom baziraju na pravilima njegove starije „sestre“, ozbiljne, klasične muzike. Iznedren je, dakle, negde krajem XIX veka u Sjedinjenim Američkim Državama. Nije dugo ostao samo tamo. Kao cunami je doplovio do evropskog kontinenta i udomio se i tu. U Srbiji se pojavio sredinom dvadesetih godina prošlog veka. Moja istraživanja su me odvela do 1927. godine, kada je osnovan prvi „Studentski Micky Jazz“ orkestar u Beogradu. Ubrzo potom, osnivaju se džez orkestri širom Srbije: Valjevo, Šabac, Niš… Otvaraju se škole igranja. Svaki prestižni hotel ili klub tog vremena nije se mogao zamisliti bez džez orkestra. Ta muzika se sluša i u poznatim banjskim odmaralištima. I tako sve do drugog svetskog rata. Neko bi pomislio da je ta svetska katastrofa zaustavila džez. Ispostavilo se sasvim suprotno! Čak se i pod nemačkom okupacijom interpretirao. U okupiranom Radio Beogradu je osnovan veliki džez orkestar. Istovremeno se u oficirskom logoru u Nirnbergu osniva logoraški džez orkestar „Vegetarijanci“, kasnije „Bodljikava žica“. Oslobođenjem zemlje, džez nastavlja svoj aktivni život. U bivšoj Jugoslaviji se osnivaju Veliki džez orkestri (Big Bendovi) u svakom glavnom republičkom gradu. U Beogradu se Big Bend oformio 1948. godine. Već 1953. se osniva prvo Udruženje Jazz muzičara Srbije, a od 1956. dolaze i prvi strani džez umetnici: Juta Hip, Dizi Gilespi, Luj Armstrong, Oskar Piterson, Ela Ficdžerald… 1970. i 1971. godine dolazi do realizacije Njuport festivala u Beogradu, a potom ta manifestacija prerasta u Beogradski džez festival.
I u drugim gradovima se osnivaju džez festivali: Novi Sad, Niš, Kanjiža, Valjevo, Šabac, Kraljevo, Subotica, Pančevo, koji traju i danas. Srbija postaje jedna od ređih zemalja Evrope koja u svoj prosvetni sistem uvodi i džez odsek (u srednje i visoko muzičko obrazovanje), tako da danas ovi odseci deluju na nivou srednje škole u Beogradu i Leskovcu, a na višem nivou na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Cilj ove izložbe je da se prezentuje jedan manji deo veoma bogatog arhivskog materijala vezanog za džez u Srbiji, sa ambicijom da se osnuje muzej, u okviru koga bi delovale džez radionice, biblioteka, nototeka i fonoteka. Takođe je u planu i koncertna i izdavačka delatnost. Tako bi Srbija postala jedina zemlja u Evropi koja bi imala ovakvu instituciju”. (Mihailo Miša Blam)
