Dan žena je u Beogradu uglavnom bio rezervisan za nastupe Željka Samaržića (poznatijeg kao pola čovek, pola 8. mart) i sličnih ljigavih persona koje bi Klara Cetkin našamarala da je tu. Ove godine, beogradski muškarci (da ne kažem, gospoda) su imali zadovoljstvo da svoje lepše polovine izvedu na koncert Lexington benda, ili na najveći symphonic-power metal događaj sezone, Rhapsody of Fire. Ekipa Remix metalaca je posetila drugo navedeno dešavanje, u beogradskom Domu omladine.
Veliko oduševljenje je vladalo među starijom metal ekipom povodom dolaska italijanskog benda Rhapsody of Fire jer smo svi kao klinci obožavali prvobitni bend, Rhapsody. Sad, tu nastaje zbrka…kako su raspadom Rhapsody-a, nekoliko originalnih članova nastavili rad pod imenima koja su uključivala reč Rhapsody, morali smo da napravimo malo istraživanje kako bismo saznali koga ćemo, zapravo, gledati na nastupu. Ispostavilo se da ima preko nekoliko aktivnih članova benda u raznim bendovima, a da je u “of Fire” jedino originalni klavijaturista. Nadali smo se Turiliju i Lioneu, ali se ispostaviće se, Alex Staropoli biti perfektno dovoljan sa svojom ekipom. Ukoliko nekog zanima italijanska sapunica nastanka i menjanja bendova iz Rhapsody u Rhapsody of Fire i Turilli / Lione Rhapsody, neka slobodno istraži na internetu.
Da se vratimo temi, beogradski koncert je otvorio sastav Tales of Evening, iz Mađarske. Najavljen par dana pred koncert, bend je promovisao novi album “A New Dawn Awaits”, iz 2019. i zvučao sasvim korektno. Klasičan symphonic power metal sa odličnim ženskim vokalom, odlično su odradili svoj deo posla i podigli na noge relativno malobrojnu publiku u Amerikani.
Nakon njih na binu izlaze specijalni gosti na ovoj turneji, bend Symphonity i donose svoju verziju power metala sa dosta heavy uticaja. Sve dobro upeglano, sjajan vokal, gitarske solaže perfektne, bubnjar svira i bolje nego što bi trebalo, ali za moj ukus, sve je to bilo pomalo naporno, te moram priznati da mi se više dopao Tales of Evening.
Nakon nepotrebno duge pauze od gotovo 30 minuta, na scenu izlaze zvezde večeri, Rhapsody of Fire. Ne toliko krcata sala, koliko sam očekivao, ali hard core fanovi su tu. Otvorili su numerom “Seven Heroic Deeds”, a nastavili sa “Master of Peace” i “Rain of Fury”, te odsvirali ceo novi album “The Eighth Mountain”. Album je odličan, kao što je bila i izvedba istog, ali smo mi, stariji fanovi, ipak čekali drugi deo koncerta, za koji je najavljen povratak u stare hitove. Dočekali smo, a taj deo koncerta je najavio glas pokojnog Kristofera Lija (koji je, da napomenemo, bio specijalni gost na singl izdanju “The Magic of the Wizard’s Dream”). Nakon toga, usledila je numera “Dawn of Victory”, a publika, kao da se trgla, krenulo je skakanje, kao i šutke i crowd surfing. Ono što je najzanimljivije, to je bila upravo ta pomenuta, starija ekipa.
Bend je savršeno funkcionisao na bini, pevač Đakomo je imao sjajan kontakt s publikom, uprkos internoj šali, odnosno pitanju “Jeste li ratnici?” često korišćenoj između pesama. Takođe, mislim da nikad nisam video (niti čuo) da neko toliko precizno “vozi” duplu pedalu na bubnju u toliko dugim vremenskim intervalima. Logično objašnjenje je usledilo pred zvanično poslednju numeru “Holy Thunderforce”. Bubnjar je Nemac, a ja bih dodao da je pouzdan kao menjač Golfa dvojke (za neupućene, pomenuti menjač se ne kvari). Naravno da su za kraj odsvirali i svoj najveći hit “Emerald Sword” i dobrano zatresli temelje Doma omladine.
Da zaključimo, gledali smo još jedan sjajan koncert u organizaciji već iskusne sjajne MM Concerts ekipe i nadamo se da ćemo Rhapsody of Fire (ili koju god varijantu) uskoro gledati ponovo…tek da se još koji put vratimo u srećno detinjstvo.
Stefan Nedeljković
Foto: Nena Plivelić – galeriju fotografija pogledajte OVDE
