Miloš Zubac i Nemanja Nešić su albumima Jučerašnji svet I i II za još dva koraka dalje pomerili granice muzičko-poetskog stvaralaštva. Slušanjem pesama Jučerašnjeg sveta, utisak koji se iskristalisao bila je jedna vrlo neobična sinestezija: spoj naizgled nespojivih elemenata. U ovom slučaju, spoj različitih epoha, pesnika različitih senzibiliteta, ali i različitih muzičkih žanrova od šansone do popa i rokenrola. Fascinantno je kako se zavirujući u Jučerašnji svet, prvo susrećemo sa sadašnjicom, a ovi albumi svakako će biti važan podsetnik budućim vremenima.
Vrata u Jučerašnji svet otvorila nam je nedavno objavljena pesma „Ludi ljudi“ Draška Sikimića, odlično asocirajući na dešavanja današnjice u kojima ljudi u teškim situacijama uglavnom okreću glavu pred problemima okruženja. Da li je ponavljanje majka učenja, verovatno će shvatiti neka nova pokolenja, ali naša generacija ovu pesmu vrlo lako može da poveže sa atmosferom lirike Vladislava Petkovića Disa ili Sime Pandurovića, što nas vodi do Disovog „Pijanstva“ koje kaže: „I želeći da se zaklonim od srama / Pijem, i zaželim da sam pijan dovek; / Tad ne vidim porok, društvo gde je čama, / Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.“ Na Disovo „Pijanstvo“ tematski se nadovezuje i „Podmornica“, jednog od najvećih ruskih bardova-kantautora i pesnika, Vladimira Visockog. Na Jučerašnjem svetu II ova tema rezervisana je za Đuru Jakšića i pesmu „Pijem“.
Prateći nastupe Zubca i Nešića u knjižari Bulevar buks, na festivalu „Poezika“ ili u Oblomovu, neke od ovih pesama smo zavoleli i pre objavljivanja albuma Jučerašnji svet. Disove „Možda spava“ i „Orgije“ jesu među njima, kao i Dučićevi „Jablanovi“.
Na albumima se nalaze i dve balade. „Baladu“ je napisao Mika Antić, a druga mu je, kako priča kaže, bila omiljena pesma. U pitanju je „Balada o Zaharu Goradijskom“ koju je napisao sam Goradijski, kao predskazanje, tri dana pred smrt, a prepevao ju je Pero Zubac, dok su je Miloš Zubac i Nemanja Nešić obojili tonovima sličnim vojnoj muzici kako bismo ovu pesmu slušali mirno i uzdignute glave u čast hrabrom ruskom pesniku i vojniku koji je maloletan umesto studija izabrao front na kom je i izgubio život 1943. godine.
Tonovi šansona u kojima je Nešić neprikosnoveni majstor lako nas dovedu i do ljubavne tematike na ovim albumima. Prva je „Pesma za nas dvoje“ Mike Antića, a muzika je čini još čarobnijom, baš kao i poziv Sonji za šetnju u pesmi „Prvi snijeg“ Vita Nikolića.
Pesme u kojima je glavni motiv ljubav, otpevao je kao dve tihe, intimne molitve i Miloš Zubac, a to su „Sačuvaj mi onu koju volim“ Duška Trifunovića i „Nebo kao šatorsko krilo“ Pera Zubca.
Duško Trifunović, Mika Antić, Aleksa Šantić, pesnici su koji imaju posebno mesto u životu i stvaralaštvu Miloša Zubca. Deo svog odnosa prema Antiću, Miloš Zubac je sačuvao u pesmi „Telefonski broj“, dok Šantiću Pero Zubac posvećuje pesmu „Aleksa se vraća iz raja“. Ove pesme nisu samo o Antiću i Šantiću već pružaju utehu svima nama koji se hvatamo za telefon i čekamo metafizički poziv dragih ljudi sa druge strane sunca, a iskrena umetnost to ume da pruži čitaocu, sada i slušaocu koji se pronalazi u iskustvu pesnika.
„Sećeno sećanje“, pesma Pera Zubca iz knjige „Glasovi u tišini“, a koju je otpevao Nešić, sasvim se uklapa u tematiku Jučerašnjeg sveta, prikazujući jedan fragment zagrebačkih toponima i umetnike među kojima su Arsen, Tin i Evgenija Gojmerac.
Naročita lepota ovih albuma je u tome što su se na Jučerašnjem svetu I zajedno našli i Tin Ujević (pesma „Meni bez mene“) i Rade Drainac. Nekada okupljeni za stolom beogradske kafane „Moskva“, zatim na stranicama časopisa „Hipnos“, šireći svoje ideje prema kojima, kako u jednom od radova na ovu temu piše Gojko Tešić: „hipniste ostavljaju sebe u zvezdama, šumoru granja, u noćnoj svetlosti, plavetnilu vode i misle da to večnošću sa njima živi”, što se može naslutiti i u stihovima odabranim za ovaj album u kojima Drainac u pesmi „Glad“ kaže: „Dao bih sve, a ništa nemam / Glad mi je beskrajna, a ruke večito prazne“. Sada stihovi ovih „bandita i pesnika“ imaju i muzičku podlogu na kojoj bi sigurno, kao pravi boemi, bili vrlo zahvalni.
Pored aranžmana koje je uradio i sviranja svih instrumenata na oba albuma, osim violine za koju je bio zadužen Vladimir Ćuković, Nemanja Nešić je dao i svoj pesnički doprinos uvrstivši na Jučerašnji svet I stihove pesme „Novi život“ što potvrđuje da je reč o izuzetnom, talentovanom i svestranom umetniku.
Ova dva darovita novosadska autora, komponovala su muziku na stihove pesnika koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj i svetskoj književnosti, ali i na stihove savremenih pesnika čije vreme tak dolazi. Nakon Draška Sikimića, mladog hercegovačkog pisca, imamo priliku da se upoznamo s pesmom „Zebnja“ koja govori o prolaznosti, zagrebačkog pesnika Tomislava Domovića, ali i s pesmom „Tebi“ Miloša Galetina, s kojim je Nemanja Nešić već sarađivao stvarajući album Jabuke ptice tamburice.
Jučerašnji svet II zatvara jedno sećanje na detinjstvo iz pesme „Kari Šabanovi“ Aleksandra Lesa Ivanovića. Ovu pesmu je svojevremeno i Stevan Raičković posebno izdvojio od ostalih Ivanovićevih pesama govoreći za nju da „poseduje neka od onih takozvanih zagonetnih svojstava koja se ne daju tačno odrediti i imenovati, ali za koja smo svesni da u pesmi postoje kao nešto što nas magnetski privlači i vezuje za nju“, naglasivši i to da je „postala nezamenljivi sinonim i za samo pesnikovo ime“.
Albumi Jučerašnji svet I i II snimani su u autorskom studiju Nemanje Nešića, a biće objavljeni četvrtog septembra 2020. godine na službenoj bandcamp stranici, kao uvod u nove zajedničke poduhvate ovog kreativnog i dobro uigranog tima.
Fotografije na albumu i likovno uređenje omota potpisuje Đorđe Bubnjević, a tehničko uređenje omota Svetozar Nešić.
Mina Erić
