Imam 25 godina, kažu da je to neko okvirno vreme kada bi čovek trebalo da shvati prioritete i da zakorači sigurno svojim putem. Dobijam sve više zadirkivanja, kako se bliži ta famozna trideseta, mada ja mislim da je u tim godinama čovek oslobođen od svih ludosti koje nosi tinejdžerski uzrast, sve nestalnosti i pronalaženja samog sebe tokom dvadesetih. Tada tek sunce sija punim sjajem.
Ovako nam se na početku razgovora predstavio Luka Janković, student istorije rodom iz Inđije. Život u Novom Sadu započeo je nakon završetka prirodno-matematičkog smera u Gimnaziji odnosno po upisu na Filozofski fakultet u Novom Sadu. Trenutno je apsolvent i studije privodi kraju što mu daje vremena da se bavi još nekim zanimljivim stvarima u slobodno vreme.
Vodim se strastima u životu, a najveće strasti su mi književnost i muzika. I sam se pomalo bavim pisanjem i još nekim sitnicama koje čoveka ispunjavaju kreativnim duhom, jer život treba obojiti na neki svojstven način, da ne bi nestali u vrtlogu ovog vremena koje je prebrzo i ako izgubimo unutrašnji glas, izgubili smo i sami sebe, zar ne ?
Volontiram u nekoliko organizacija, i popunjavam svoje slobodno vreme treningom, jer vodim se onom floskulom “Mens sana in corpore sano” tj. u zdravom telu i zdrav duh. Sem toga veliki sam fan epske fantastike, gejminga i volim da izdvojim vreme za mesta gde se ljudi druže i igraju društvene igre. Inđija je blizu, ali nekako ne nalazim vremena da je posećujem toliko. Životni tokovi su me naveli da više Novi Sad osećam kao svoj grad, koji ima dovoljno uljuljkanosti da se osećam kao kod kuće, a opet toliko raznolikosti da se razlikuje od mog rodnog grada. Uvek je lepo otići kući, naravno, i prisećati se svih slika u albumu životnih uspomena.
Luka kaže da je Novi Sad bio logičan izbor za studije zbog energije koja mu odgovara, životnom toku. Zanimalo nas je koja je njegova najlepša priča o Novom Sadu te smo saznali nešto vrlo zanimljivo.
Kada te ovaj grad jednom osvoji, teško možeš pronaći drugi grad koji svira tako dobro tonove tvoje duše. I tako vreme leti, i eto mene već pet godina ovde, sa tendencijom da ostanem što duže moguće. Teško je izdvojiti najlepšu priču, ja sam čovek od fantazije, iluzije , reči i melodije, a ovaj grad me neretko ostavlja bez daha kada su u pitanju neke stvari. Međutim, ispričaću jednu meni simpatičnu pričicu sa početka studija, koja mi je ostala urezana u sećanju. Obožavam ljude koji prodaju knjige na otvorenom, sviraju i krase osmesima svakodnevicu. Tako sam jednom šetao kada sam se vraćao sa fakulteta i ugledao jednu devojku širokog osmeha koja je svirala gitaru. Pogledi su nam se susreli. Tada sam pokušavao da prestanem sa cigarama. Doneo sam “čvrstu” odluku da ostavljam, i nisam imao paklu kod sebe. Ona me je zaustavila i pitala me šta da mi odsvira, a da joj ja za uzvrat dam cigaru. Ja sam joj odgovorio da želim da čujem, ali da nemam cigara kod sebe. Otišao sam do najbliže trafike i uzeo paklu koju smo podelili, pričajući o svemu i svačemu, uz muziku. Nikad je više nisam video, ali ovo je grad koji spaja ljude sličnih afiniteta i interesovanja na različite načine. Makar i na kratko neko može da vam ulepša dan, i uvek se čuje neka pesma iza ćoška koja će nenadano nabaciti osmeh na tvoje lice.
Luka je član Udruženja Crveni Gavranovi koje se bavi očuvanjem i negovanjem srednjovekovne kulture i tradicije. Organizuju dosta događaja i sarađuju sa nekoliko organizacija. Ovo već na prvi pomen deluje dosta zanimljivo, a šta zapravo rade pojasnio nam je u nastavku razgovora.
Idemo po viteškim festivalima, borimo se, a nedavno smo pokrenuli i mali projekat školice mačevanja za decu. Sem toga, držimo i predavanja s vremena na vreme. Svi zajedno se lepo zabavljamo, učimo nove stvari i radimo, zaista jedan fantastičan kolektiv.
Poslednji događaj koji smo organizovali bio je Srednjovekovni bal. Uživali smo dok smo šili kostime, učili stare plesove i sve to podelili sa ljudima koji su došli to da vide, i uživaju u duhu starijih vremena. Ispoštovali smo ceo dvorski ceremonijal i onda plesali dok nas vreme i prostor nisu odveli nekoliko vekova ranije. Planiramo da organizujemo još balova. Voleli bismo da imamo još više posetilaca koji bi uz nas učili, plesali i zabavljali se. Sve informacije možete pratiti preko naše stranice na Facebook-u.
Na pitanje koje mesto mu je omiljeno u Novom Sadu odgovor zaista nije lako dati. Luka nam je to objasnio vrlo poetično.
Ne bih da budem kliše i da kažem katedrala tj. crkva imena Marijinog. Obožavam kada iz nje dopire zvuk orgulja, daju neki specijalan šmek celom tom zdanju, ali nije mi najomiljenije. Kako u ovom gradu možeš pronaći omiljeno mesto ? Sinagogu gledam svaki dan sa terase i uvek zaustavlja dah. Od biblioteke u Matici, u kojoj sam proveo dosta vremena dok sam učio i pisao radove, fakulteta gde sam bio na različitim tribinama i edukacijama, parkova gde sam u miru čitao, mesta različitih subkultura po kojima se krećem… Ne. Ne postoji najomiljenije mesto u Novom Sadu. Da postoji bilo bi u vazduhu, odakle bih mogao da uhvatim pogled na ceo grad i njegovu magičnu atmosferu.
Zašto bih preporučio nekome Novi Sad? Mislim da je odgovor na to krajnje jasan. Ako želiš da uhvatiš tračak čarolije, koji je prisutan u svakom godišnjem dobu, ovo je mesto za tebe. Sada je zima, čarolija je još jača neka, samo oslušni i čućeš njen poziv.
Fotografije ustupio Luka Janković iz private arhive
*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu” koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“
