U petak, 29. septembra, u Novom Sadu održana je treća regionalna književna konferencija Book Talk i to u dva prostora – Galeriji Matice srpske i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Konferenciju su otvorili Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe, kao i domaćini prostora u kojem se odvijala konferencija – Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske i Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, kao i Tanja Banjanin, ispred Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Tradicionalno, otvorena je panelom o regionalnoj izdavačkoj sceni pod nazivom “Šta nam treba u 2018?”, a na kojoj se raspravljalo o različitim problemima koji prate izdavaštvo danas. Naravno, tim putem došavši i do problema digitalnog izdavaštva na malenoj teritoriji zajedničkih jezika. Slična tema je očekivano preispitana i na drugim panelima, poput onog o kreativnom pisanju, jerbo reklo bi se u eri globalne digitalizacije svi donekle žudimo i za digitalizovanjem knjige, iako su tu uvek mišljenja oprečna do mere žustrih suprotstavljanja. Pitanje zajedničkih jezika je naravno prodiskutovano je i na panelu o dometima Deklaracije o zajedničkom jeziku, a sudeći po novoizašlom sadržaju programa predstojećeg Sajma knjiga u Beogradu, ta tema neće zaobići ni tu manifestaciju; dovodeći četiri evropske zemlje sa nemačkim kao zajedničkim jezikom, možda možemo s nestrpljenjem očekivati postavljanje raznih paralela i otvaranje novih pitanja, nove ideje i slične diskusije. Terminološki govoreno, pitanje problema u izdavaštvu je dovelo do rasprave i o terminima književnosti i knjižnosti, a takođe i o raspravi oko toga šta i zašto “ne ide” na tržištu, te čija je odgovornost da se uspostavi boljitak na tom polju. Kako su predstavnici pojedinih izdavačkih kuća naveli i donekle sugerisali, možda bi zaista najbolja ideja bila da se na sledećim panelima uključe i predstavnici kako vlasti, tako i pisaca, pa da svako iz svog aspekta odgovori na slična pitanja u pravcu ne samo kuknjave na datu temu, nego i rešavanja problema.
Od drugih tema na panelima održanim u Galeriji Matice srpske, posebno su bili zanimljivi i oni o Novom Sadu kao prestonici kulture za 2021. godinu, na kojima su govorili predstavnici raznih ustanova grada, kao i oni koji se direktno bave ovim pitanjem, dakle iz kancelarija za prestonicu kulture. Dok održana tablet-anketa sa ponuđenim odgovorima, dakle rešenjima, nudi razne predloge za koje sudeći po komentaru odgovornih za dostizanje kulturne prestonice sva ponuđena rešenja svakako već jesu u planu.
Nakon tog, četvrtog, panela održani su i oni o jugoslovenskom književnom nasleđu sa predlozima za očuvanje zajedničke nacionalne baštine, te predlozi za poboljšanje pozicije fakulteta u ovom polju, dakle mogućeg uvođenja komparativne jugoslavistike kao predmeta na filološkim fakuletima, kao suptilnijeg i blažeg (od onog koje su recimo Sarajevske sveske), a pritom konkretnijeg metoda i doprinosa u ovom polju.
Potom je usledio panel u kojem se diskutovalo o prisustvu ličnog u književnosti, kao i prisustvu političkog u ispovednom, o pitanju samog postojanja ili možda i neophodnosti jednog i drugog za nastanak ovih dela. Mišljenja su kao i obično na panelima bila oprečna, od onih da nema književnosti bez ličnog jer umetnik delo stvara iz svoje misli i osećanja, do onih da je književnost pre svega pitanje forme, kao i da je ona pre svega tekst (konstelacija rečenica) te samim tim “samo” estetika. Na ovom panelu su govorili Vladimir Pištalo i Ljiljana Habjanović Đurović kao možda jedni od današnjih najpoznatijih, slobodno uzevši termin – biografa, a sa njima i Jelena Volić i Bojana Kovač. Tim putem se naravno došlo i do pitanja političkog angažmana pisca koje je možda Pištalo najbolje sabrao u rečenici da je neophodno da govori onaj ko suštinski oseća da je politički angažman deo onoga što ima da kaže, ali ne i onaj ko to koristi samo kao nekakav ornament i ne onaj ko se oseća da je to piščeva dužnost samim tim što je pisac. Pominjući naravno svog Andrića, on se naravno poziva na to da se ne morate uključivati u svaku moguću aktuelnu situaciju (od političke situacije u zemlji do ženske košarke), već da je potrebno jedino govoriti o onome što je srž vašeg bića i onome što to okružuje.
Panele su u ovoj instituciji zatvorili Aleksandar Gatalica, Dragoslav Dedović i Predrag Marković diskutujući na temu revolucionarnih ideja sto godina nakon Oktobarske revolucije, čime je i zatvorena ovogodišnja konferencija Book Talk 2017.
Za ovo vreme paralelno su održavani i paneli u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, od prve u 12 časova, koja je reklo bi se bila i najposećenija panel-diskusija tog dana. Pitanje se nameće da li je Dževad Karahasan svojim književnim delima koja su ispromovisana ranije u toku godine u Novom Sadu i Beogradu ili svojim srdačnim odnosom prema razgovoru osvojio srca publike, ali ove godine on je bio i izabrani pisac sa kojim je publika želela da provede popodne i popije kafu u okviru akcije “Walk & Talk” koja se održala i ove godine. Na ovom panelu govorilo se o renesansi putopisne književnosti, te putopisu kao žanru, odnosu putovanja i pripovedenja kao neodvojivim celinama. Pominjana su najvažnija dela istorije književnosti od Gilgameša i Ilijade, preko Božanstvene komedije do Geteovog Putovanja po Italiji. Diskutovalo se o savremenim načinima putovanja, o distanci između putnika i turista, te unutrašnjem i spoljašnjem putovanju, došavši do Pogačareve misli o tome kako je i sama književnost putovanje po jeziku.
Nakon ovog održan je i panel o kursevima kreativnog pisanja u eri novih medija na kojem se govorilo o vrednosti i pravu kritike dela, važnosti dobrog mentora i ko od koga može ili ne može da napravi pisca, kao i o krucijalnim stvarima bez kojih pisanje i ne može da postoji – čitanju i čitaocu. Drugi paneli su obuhvatili i teme književne kritike, domaćoj percepciji skandinavskih krimića, savremenoj erotskoj književnosti, fantastici i motivu vampira u domaćoj književnosti. A na kojima su govorili Marina Krleža, Duško Tuševljaković, Vesna Dedić, Mladen Jakovljević, Davor Šišović, Zoran Živković, Nikola Petaković, Tanja Radmilo i mnogi drugi.
Konferenciji je kao i prethodnih godina prethodila manifestacija “Nedelja knjige” u okviru koje su podeljene knjige svim građanima i građankama koje su volonteri zatekli u gradskom prevozu da čitaju. Takođe, dan pre samog otvaranja konferencije proglašena je najbolja slika po izboru glasova sa portala NS hronika u okviru akcije ”Novi Sad gleda jednu sliku” – ove godine to je bila slika Save Šumanovića “Doručak na travi”, dok se sledeće godine očekuje pokretanje akcije “Novi Sad čita jednu knjigu”.
Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, partneri konferencije su Erste banka, Službeni glasnik, ambasada Republike Poljske u Srbiji, Grand kafa i vinarija “Mačkov podrum”.
Milica Erdevički
Foto: promo
