Sinoć, 13. januara slavili ste i čekali Pravoslavnu Novu godinu, Srpsku Novu godinu, 2019. ili 7527. godinu. Kako kome je volja. A mi ljubitelji dobre svirke slavili smo bogat muzički program širom Novog Sada. Na preko 40 lokacija u gradu održavali su se nastupi i koncerti za svačiji ukus.
Nedopustivo je bilo to što organizatori nisu nabavili mašine za teleportovanje kako bismo čuli sve izvođače koje smo želeli. Morali smo da se odlučimo samo za jedan koncert, a ako čujete da dolazi Đorđe Miljenović onda i nemate neku veliku dilemu šta da slušate.
Svi smo bili na svojim mestima, sedeli u Novosadskom pozorištu kada je i bez akademskih 15 min. kašnjenja izašao ON. Znate onog iz Bad Copy-a, jedan od one dvojice što ih Era Ojdanić zvao Rotor i Stator, ma znate sigurno čuli ste za tog zajebanog okrutnog kurvinog sina famoznog Sky Wikluha. E taj, samo što je sinoć na binu izašao ispred benda, svojim imenom i prezimenom – Đorđe Miljenović.
Prva pesma “Điha” kao najava šta nas sve čeka u narednih 90 min. bili su sasvim dobra najava koja obećava. Baš ta reč “điha” će verovatno svima ostati urezana publici u sećanju jer su šaljivdžije iz publike mislile da je beskrajno zabavno između pesama uzvikivati “Đihaaa!”. No nije nam smetalo, bilo nam je bitno ono šta se dešava na pozornici.
Nakon prve pesme Miljenović se obratio publici, čak je i njemu prostor bio neobičan. Publika nije bila na nogama, niko nije mrdao kukovima, držao pivo u ruci ili palio cigaretu. Ovo je bilo pozorište, a na bini kao da nije bio koncert nego pozorišna predstava.
Miljenoviću je pomalo i bilo neprijatno što je privilegovan da jedini u sali drži limenku piva, ali je nesebično i pitao publiku “da li je neko žedan?”. Izdržaćemo bez piva, daj ti nama muziku zbog koje smo došli. E to smo i dobili! Pošto smo bili u pozorištu očekivali smo monodramu, “one man show”, a dobili smo takvu dramu i tragediju da smo na kraju ostali nemi. I nije Miljenović bio sam, imao je glumce u sporednim ulogama iza sebe. Odigrali su svoji deo uloge pratećeg benda, hora i podrške na vrhunskom nivou.
Da ne nabrajam sada imena članova benda svi do jednog su bili – zajebani okrutni kurvini sinovi!
Umirao nam je na rukama, jer nije mu bilo dobro, sve je bilo Sjebano, i ličilo na Prelepu katastrofu jer Madam, on nam je došao.
Prisetio se Đorđe da je upravo u Novom Sadu i počeo svoju svežu solo karijeru. Promociju svojih albuma “Amovi” i “Sam pao, sam se i ubio” imao je upravo u Novom Sadu i Studiju M. Imao je i on malu tremu, videlo se to. Ne zato što nas je bilo puno, bilo nas je ne više od 200 u sali, nego zato što je i osmeh na njegovom licu govorio “hvala vam ljudi, ovo radimo samo za odabrano društvo – za vas”. Poslednja pesma i namig publici koji je govorio: “mi ćemo sada kao da siđemo sa bine, a vi nas kao zovite na bis jer ovo veče ne može da se zavši tek tako”.
Znali smo da će se vratiti, ali nismo imali pojma šta nas čeka. Samo zbog nas Đorđe Miljenović je izveo svoj novi singl “Zima”. Prvi put uživo, prvi put sa bendom, samo za nas. Osećali smo se da smo privilegovani. Kada bih počeo da vam opisujem kako zvuči ta pesma uživo sa gitarama, čitali biste ovaj tekst danima jer sam još uvek pod utiskom.
Nije lepo sa njegove strane što nas je u jednom stihu slagao rečima: “mnogo je bolje da me nema”. Svi smo izašli iz sale sa istom rečenicom u glavi: “Mnogo je bolje da te ima u Novom Sadu češće”.
Ako bi naslovom jedne pesme opisali kakav je to koncert bio, izbor bi definitivno pao na ove dve reči – prelepa katastrofa!
Više fotografija pogledajte u našoj galeriji.
Miljan Stojmenović
Foto: Miloš Spasić
