Tekst piše: Andrea Magazin
Nakon što su se utisci slegli, kada su svi sabrali i oduzeli sve, odlučila sam napisati tekst o koncertu Goblina u KST-u simbolično najavljenog kao “Povratak otkazanih”, na kom uopšte nisam ni bila. Evo prošlo je, verovali ili ne trideset godina od njihovog prvog beogradskog koncerta u KST-u, koji je i objavljen kao njihov prvi live album. Trideset godina magije, snage i velike ljubavi između publike i benda. Čini mi se čak da sam uvek u svojim tekstovima konstantno isticala, tu rečima neopisivo jaku vezu i ljubav, koju članovi benda imaju prema poštovaocima svog rada i dela, jer nemoguće je ne primetiti i ne osetiti je.
Već jedan duži period životne okolnosti mi ne dozvoljavaju da se steknu svi potrebni uslovi i posetim neki od koncerata Goblina, mada….na moju, a i žalost mnogih, nije ih ni bilo onoliko koliko je trebalo i koliko je nama trebalo ove godine. Ali nekako sam se potajno nadala da će svemir konačno raditi u moju korist i namestiti da ja ipak budem na tradicionalnom koncertu Goblina u KST-u, kao i godinama unazad. Svemir verovatno kontroliše Marfi već neko vreme pa sve nekako trapavo ide jedan korak napred, nazad bar pet. Kada sam prihvatila u glavi činjenicu da i ovaj put propuštam koncert, rekla sam sebi – “Ali to te ne sprečava da napišeš reportažu!” I ne sprečava. A kako ja mislim da je bilo? Pa, ovako nekako….
Kao predgrupe nastupili su sjajni bendovi Salto Mortale prvi i Paks drugi dan. A kako znam da su bili sjajni? Pa zato što poznajem njihov rad a i Goblini uvek kao svoje pregrupe biraju bendove koje vredi čuti. Tu negde oko 23h Gobline je na binu kao i uvek, poveo bubnjar Firca a za njim izašli su Leo, Alen i Vlada da bi nakon prvog Golubovog iskoraka na binu, publika eksplodirala i gromoglasnim aplauzom i povicima pozdravila svoje, mogu slobodno reći heroje. Recimo da je koncert otvorila pesma “LSD se vraća kući” ili kako bi to publika rekla “Jagode”. Godinama unazad čast da otvori koncert imala je pesma “Luna” koja je bila savršena za vrelu atmosferu od starta, ali na već nekoliko poslednjih koncerata koje sam slušala čini mi se da se “Luna” preselila tu negde pred kraj, pa je uz pesme “Negde pred zoru” i “Ima nas” šlag na Goblini torti za pozdrav sa publikom.
Sigurna sam da su se na listi našla, publici dobro poznata dva ženska imena Anja i Tamara u pesmama “Anja, volim te” i “Kuda idu izgubljene devojke”, odnosno “Tamara” koja je takođe proslavila jubilej jer je baš na ovom mestu prvi put uživo i izvedena pre trideset godina. “Petra”, “U magnovenju”, “Mirno more”, “U odbrani zla”, “Ona misli da zna”, “Deca iz komšiluka”, “Ti si taj”, “Negde pred zoru”, “Daleki put”, “Za Lorenu”, “Voz”, “Cipjonka” kao i poslednji hit “Idemo do kraja” sigurno su se našli na listi za koncerte u KST-u. Pretpostavljam da je “Idemo do kraja” bila poslednja pesma u regularnom delu koncerta, a da je na bisu koji je milijardu posto usledio, poslednja bila “Ima nas”. Vreme u kom živimo nalaže ovakav jedan kraj. A što se kvaliteta zvuka tiče, za to ne brinem. Sigurno je tu bio dr Pik da zvuk bude bombona.
Ono što se takođe sigurno desilo je da je Golub nakon dve-tri pesme skinuo majicu, kao i da je nakon pesme “Luna” poručio – “Recite ne drogama!” A ako se ovo nije desilo, onda Golubeeeee, stvarno nema smisla da me izdaš sad! 🙂
Ali ono što znam da je istina, je osećaj koji su svi prisutni poneli sa sobom nakon koncerta, a to su ponos, snaga, volja, želja za boljim sutra i ljubav kao najjača emocija koja pokreće sve! A kada smo kod ljubavi, i ovaj tekst je produkt uzajamne ljubavi i poštovanja koju godinama akumuliram duboko u sebi.
Nebrojano mnogo puta sam nailazila na statuse, komentare ali i uživo slušala hvalospeve o Goblinima od ljudi koji samo slušaju i vole njihovu muziku, kao i onih koji su imali tu sreću upoznati ih uživo. Oko jednog se svi slažu, to je bend i to su ljudi koji znaju da pokažu emociju, to su ljudi koji cene prave vrednosti, koji poštuju svakoga i svačiji trud. Iako u današnje vreme mediji neke mediokritete predstavljaju kao zvezde, mi znamo šta zapravo znači biti zvezda. To nije broj hitova i pregleda na mrežama, iako Goblinima hitova ne nedostaje. To je onaj osećaj milosti i dragosti koji ti prostruji kroz telo kada ih vidiš i čuješ. To je onaj iskren osmeh i ispružena ruka puna prijateljstva i poštovanja prema svakome od nas. I zato Goblini jesu jedan od naših najvećih bendova svih vremena.
Žao mi je što mi je promakao KST ove godine, ali i ne samo KST. Žao mi je što mi je promakla cela ova godina. Ali kakvo bih ja to “dete iz komšiluka” bila ako u svakoj pesmi koju sam navela, pa i mnogim drugim, ne bih pronašla svetlo koje mi osvetljava put na kom se nazire mirno more.
Dragi moji Goblini, vidimo se uskoro!
p.s. Dok sam tražila adekvatne fotografije sa koncerta kako bih upotpunila ovaj tekst, videla sam da su gosti na koncretu bili Aca i Lale iz benda Orthodox Celts, što sam mogla da pretpostavim jer im ovo nije prvi put, ali eto nisam, omanula sam. A pošto su bili, sigurna sam da su zajedno sa Goblinima izveli pesmu “Far away”, a možda i još neku.
Foto: Aleksa Stanković
Celu galeriju fotografija možete pogledati ovde.
