Bratko Bibič, slovenački harmonikaš, jedan od najcenjenijih i međunarodno najpriznatijih muzičara iz Slovenije, ali i sa čitavog prostora bivše Jugoslavije, biće gost prvog Nova Festivala, koji se održava u Pančevu od 8. do 10. oktobra u organizaciji udruženja “KomunikArt”, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda, Ambasade Republike Slovenije i Collegium Hungaricum-a, a uz podršku „Vajfert piva” kompanije HEINEKEN Srbija.
Na koncertu u okviru Nova Festivala nastupiće sa svojim sastavom Bratko Bibič & The Madleys u subotu, 10. oktobra, od 22 časa, na Sceni Kulturnog centra Pančeva, zahvaljujući podršci Ambasade Republike Slovenije u Beogradu. Dan ranije, u petak, 9. oktobra, od 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, urednik programa “Logografija zvuka”, Nenad Vujić, vodiće razgovor sa Bratkom Bibičem koji kao publicista, sociolog i kulturolog radi i kao saradnik pri Mirovnem inštitutu u Ljubljani. Ulaz na oba programa je besplatan.
Naziv benda, Bratko Bibič & The Madleys, nastao je kao duhovita igra reči mad i medley, i odlično opisuje i kompozitorski opus najdugovečnije Bibičeve grupe. Na momente luckasta a svakako eklektična, muzika ovog ansambla je samo na prvi i letimičan pogled određena terminom world music, najpre na tragu srednjoevropskih upliva. No kao stvaralac na koga su uticali i Bah i Stravinski, te alternativna rok kultura, Bibič je u zrelom autorskom maniru spojio ove uticaje, dajući naizmenično primat svakom od njih, u zavisnosti od obima postave i izvođačkog konteksta. Iako nam ovakav sastav bez ritam-sekcije sugeriše kameran zvučni ugođaj, Bibič, Matjaž Sekne i Vasko Atanasovski spremni su za poigravanje sa očekivanim rolama, a radoznalim slušaocima doneće prijatna iznenađenja.
Punih četrdeset godina aktivan kako na world music sceni, tako i na polju novih i kreativnih muzičkih strujanja mimo žanrovskih okvira, uspeo je da ostvari ono što malo kome polazi za rukom u tako dugačkom periodu – i da zadrži umetnički integritet, bez povlađivanja tržišnim kalkulacijama, i da bude atraktivan za publiku na različitim svetskim meridijanima.
U vreme kada je na ovim prostorima harmonika više bila sinonim za etno-melos nego za ozbiljnu komponovanu muziku, dok su pank i novi talas predstavljali oličenje buntovničkog izraza za generaciju stasalu na prelazu iz sedamdesete u osamdesete, Bratko Bibič je krenuo putem kojim se u Jugoslaviji retko išlo. Njegov tadašnji bend Begnagrad (1975–1976, 1981–1983) na originalan način je spajao art-rok, džez i ono što će godinama kasnije biti prepoznato kao world music. Mlađani Bratko, harmonikaš duge kose u bendu koji ne pripada nijednom muzičkom žanru popularnom u SFRJ, izmicao je svakom klišeu.
No Slovenija je odvajkada – i geografski i kulturološki – bila bliža Zapadu od ostalih ex-Yu republika, te u tom smislu i nije čudno što se najpre na njenom tlu „primio“ bend blizak tadašnjim tendencijama na britanskoj prog-rok sceni i Rock in Opposition pokretu, koji je pokazao srednji prst rok mejnstrimu i muzičkoj industriji. Sam Bibič se, i po gašenju Begnagrada, profilisao kao unikatan muzičar i rado viđen saradnik u internacionalnim projektima – jedan od takvih je bio i bend Nimal, u kome mu je, između ostalih, društvo pravio i čuveni čelista Tom Kora, sa avangardne njujorške downtown scene. Nakon četiri albuma i turneja na evropskom i američkom kontinentu, i ovaj sastav je otišao u istoriju, a Bratko je bio spreman za nove muzičke avanture.
Tada već etablirani svetski umetnik, Bratko Bibič od devedesetih nastupa i kao solo muzičar, potom u internacionalnoj harmonikaškoj postavi Accordion Tribe (Gaj Klusevsek, Oto Lehner, Marija Kalaniemi, Lars Holmer), te u sopstvenom projektu Bratko Bibič & The Madleys, koji je 1995. startovao kao trio, a u naredne dve decenije doživeo pregršt inkarnacija i personalnih promena. U prvoj postavi bio je i violinist Matjaž Sekne, koji će ostati Bratkov saradnik i dve decenije kasnije, a trio koji će čuti publika u Pančevu kompletira saksofonista Vasko Atanasovski, cenjeni muzičar na slovenačkoj džez sceni i predvodnik nekoliko autorskih projekata.
