Bojana Petrovića prvenstveno smo upoznali kao člana grupe Orthodox Celts, ali ipak najveći pečat na ovdašnjoj muzičkoj sceni ostavio je kao frontmen benda Irish Stew of Sindidun. Sigurno, kao ni mi, niste znali da je Bojan dugi niz godina igrao fudbal, a kako će Irish Stew 17. marta gostovati u novosadskom Domu kulture, odlučili smo da ga upišemo u naš Leksikon i saznamo nešto novo o njemu. Upoznajte Bojana…
Datum i mesto rođenja.
7. jul 1986. Beograd
Ime najboljeg prijatelja ili prijateljice?
Ako kažem jedno ime, ostali će da se uvrede što nisam izabrao njih. A istina je da ima nekoliko ljudi koje doživljavam kao najbolje prijatelje, to su pre svega drugari iz benda i naravno porodica.
Imaš li brata ili sestru?
Da, mlađu sestru.
Koji si poslednji film pogledao?
Ne sećam se… Ne gledam ih tako često, kao ni serije. Nisam neki filmofil, više volim da istražujem kvalitetne sadržaje po YouTube-u.
Koju si poslednju knjigu pročitao?
Kako radi muzika, odnosno trenutno je čitam. Od Dejvida Birna, lidera benda Talking Heads.
Koja bi tri mesta želelo da posetiš?
Irsku definitivno (u planu je za ovu godinu), potom neku “rajsku destinaciju” tipa Sejšela ili Mauricijusa, takođe i neku nomadsku destinaciju koja je potpuno drugačija od svega, Mongoliju na primer. I recimo… Mančester.
Imaš li kućnog ljubimca?
Da, papagaja po imenu Pera 🙂
Koji parfem trenutno koristiš?
Imam ih obično po 2-3 različita pa kombinujem i isprobavam nove. Armanijev “Attitude” mi je omiljeni, mada ga ne proizvode više pa moram da se krpim od starih zaliha putem eBay-a.
Da li znaš da klizaš?
Da. Mislim, rekreativno. Naučio sam jako dobro da vozim rolere još u osnovnij školi pa mi je klizanje kasnije došlo prirodno. Mislim da nijednom nisam pao na ledu do sada 🙂
Sećaš li se imena i prezimena omiljenog nastavnika ili profesora iz škole?
Ima ih nekoliko i svaki je bio važan na svoj način u određenom periodu. Ali ako bih izdvojio samo jednog onda je to Ronald Anžur, nastavnik fizičkog u osnovnoj školi.
Da li se češće hraniš u restoranima ili sam spremaš hranu?
Zavisi od perioda i obaveza. U principu volim da kuvam. Ajde da kažemo pola-pola, ako računamo i fast food restorane.
Koje ti je omiljeno jelo?
Pizza. Italijanska kuhinja generalno.
Pratiš li neki sport?
Ranije sam pratio fudbal s obzirom da sam ga trenirao skoro 10 godina. Nekako što sam stariji sve me manje zanima bilo kakav sport, pogotovo ovaj domaći korumpirani. Odgledam utakmicu kad igra reprezentacija i otprilike to je to.
Kada bi mogao biti lik iz crtanog filma, ko bi bio?
Vitez Koja. Toliko pošten da je na granici naivnog. Uvek nekim čudnim brdovitim putem uspešno do cilja, iz nekoliko pokušaja.
Sećaš li se snova ujutru?
Ponekad. Primetio sam da mi se to često dešava kada odspavam popodnevnu dremku, što sa druge strane nije uopšte često. Desi mi se da recimo sanjam izmišljeni epilog ostatka trenutnog dana, ili sutrašnjeg.
A na šta si jutros pomislio kada si se probudio?
S obzirom da sam došao sa koncerta u 5 ujutru, pogledao sam na sat da vidim koliko sam dugo “zakucao” i koliko mi je još ostalo od dana da završim sve što treba.
Da li i šta pevaš dok se kupaš ili tuširaš?
Povremeno, mada nemam favorita. Obično je to neka balada ili “mid tempo” pesma koja dobro zvuči sa prirodnim reverbom kupatila i koja mi je iz bilo kog razloga ušla u uši u datom periodu. Nekad je to i pesma koju sledeću treba da snimam, pa ujedno i vežbam 🙂
Ko ti je dao ime? Ili po kome si dobio ime?
Majka je dala ocu da bira između tri predloga. Bojan, Ivan ili Darko. I ćale je odabrao Bojan, ne znam zašto, nema neke posebne priče iza toga.
Imaš li neki talenat koji ne koristiš trenutno?
Da, vrlo vrlo retko igram fudbal, a prilično sam dobar.
Kakve ljude ne voliš?
Pre svega bahate, neiživljene, to me baš iritira i to su češće muškarci. Pored toga, ljude sa selektivnim kriterijumima, nedosledne, sa dvostrukim aršinima, to su recimo češće žene.
Da li govoriš strani/e jezik/e i koje?
Engeski govorim dosta dobro, gotovo tečno. Učio sam i francuski od trećeg osnovne ali ne bih mogao da se pohvalim nekim posebnim znanjem, možda da sklopim rečenicu dve, jako slabo.
Jesi jutarnji ili večernji tip osobe?
Najbolje funkcionišem popodne, tad sam najproduktivniji. Ali ko te pita, sistem je takav da deca idu u vrtić i školu kada je to propisano po zakonu i da većina ustanova radi od 9-5, pa ti izvoli prilagodi se 🙂
Osoba koja te najviše nasmeje je?
Zezali su me u bendu baš pre neki dan da ja uglavnom zasmejavam sam sebe. Ne bih imao koga posebno da izdvojim, svi ljudi oko mene imaju određenu dozu humora koja je ok ali se niko ne ističe.
Koji je tvoj najveći uspeh, do sada?
To što se više od 15 godina bavim muzikom u Srbiji i što sam uspeo da ne prestanem. Kao i to što sam ostao u Srbiji i nisam otišao trbuhom za kruhom.
Koju osobinu kod ljudi smatraš najprecenjenijom?
Elementarnu pristojnost. Koja je često samo formalna i površinska, a služi da sakrije unutrašnju i suštinsku vulgarnost.
Kada bi postojao vremeplov u koje doba bi se vratio?
Ja sam čovek koji živi u sadašnjem vremenu, ako bih se vraćao onda bi to bilo na dan, dva.. pet. Da ispravim neku sitnicu zbog koje mi bude krivo. Mada vidiš, takođe nije loša ideja recimo saznati rezultate i juče uplatiti dobitnički tiket u kladionici.
Za koga si najviše vezan?
Generalno za sve ljude oko sebe kao celinu, kao moj mikrokosmos. Da izaberem samo jednu, a izostavim sve ostale, definitivno ne bi bilo to to.
Šta prvo primetiš kod sagovornika?
Koliko je obrazovan, ne u formalnom već u širem smislu.
Koji je tvoj najveći strah?
Ništa posebno, ako pričamo o nekakvim fobijama, nemam ih. Recimo, razmišljao sam o tome da bi mi bilo jako krivo da jednog dana umrem, a da nikome ne nedostajem. Drugim rečima, strah me je da živim život bez smisla, koji barem na neki način nije u službi drugima.
Imaš li rituale pred nastup ili nakon njega?
Neke rutinske pripreme svakako, ali ne bih ih nazvao ritualima. Nisam sujeveran.
Koji je to cilj koji si sebi zacrtao a još ga nisi ostvario?
Obično imam kratkoročne ciljeve, vrlo sam sistematičan i idem korak po korak. Ovako uopšteno, puna kuća dece recimo.
Ko je bio tvoja prva ljubav?
Ne bih to nazvao ljubav, ali recimo prva zaljubljenost mi se desila u trećem osnovne. Zvala se Tijana i dobio sam poljubac u obraz. Bio sam na sedmom nebu, 3 dana nisam znao šta me je snašlo. Na rekreativnoj nastavi sam čekao da ceo hotel zaspi i onda se buntovnički iskradao kod nje u sobu da joj poželim laku noć.
Šta mi danas možemo i treba da uradimo za generacije koje dolaze?
Da ostanemo dosledni onim dobrim stvarima koje su prethodne generacije uradile i sačuvale za nas. I da analiziamo one loše i ne ponovimo ih.
Koji je najvredniji savet koji si u životu dobio i koji bi mogao da daš?
Pročitao sam ga, doduše ne mogu da se setim gde tačno. Uglavnom mi saveti i ideje dolaze iz knjiga. Na primer, “možeš da prodaš svoje vreme ali ga ne možeš kupiti natrag”. To je jedna velika istina koja zagovara sistem da vreme ima veću vrednost od novca.
Jedno neobično pitanje. Kako ptice ne padnu sa drveta dok spavaju? 🙂
Ne znam. Mogu samo da pretpostavim da se odmah probude i polete natrag na spavanje 🙂
Poruka za kraj?
To bi bio možda moj životni moto, citiraću na engleskom. “I have not failed. I’ve just found 10,000 ways that won’t work.” – Thomas Edison.
