Ako se makar malo razumete u novosadsku muzičku scenu, Branislava Smuka sigurno znate, ako ništa drugo, a ono makar kao onog “najkosatijeg i najčupavijeg” na bini za vreme nastupa benda Zbogom Brus Li 🙂 Gitarista je pomenutog benda, ali kako je njegova ljubav prema muzici velika, Smuka možete videti i kao gitaristu u nekoliko novosadskih bendova. Jedan je od onih “likova” rado viđenih na svim dešavanjima i poznat je kao neko ko širi pozitivnu energiju. Zbog svega toga, Branislav Smuk je savršeno ime za naš Leksikon.

Datum rođenja

11.02.1975.

Ko ti je dao ime? Ili po kome si dobio ime?

Ime mi je dao ujak Slavko. Iskreno ne znam zbog čega sam ga zaslužio. Ljudi me obično upamte po prezimenu: Smuk. Prilično je retko, živopisno i lako se pamti.

Ima najboljeg prijatelja i prijateljice?

Definitivno Slavko, pevač ZBLa. Posle toliko godina ne možeš sa nekim biti samo drugar ili poznanik. Prijateljice… Uh… To je posebna kategorija.

Koja bi tri mesta želeo da posetiš?

Dosta sam putovao ali na žalost samo po Evropi. Mesta koje bih želeo da posetim su uglavnom van našeg kontinenta: Zabranjeni grad u Pekingu, hram Angkor Vat u Kambodži, piramide u Gizi.

Imaš li kućnog ljubimca?

Da, imam mačora, zove se Stripi. Kad sam živeo kod roditelja uglavnom su mi ljubimci bili kučići. Mačor je u stanu po želji ostalih ukućana.

Koji parfem trenutno koristiš?

Bulgari mi je jedan od omiljenih parfema.

Omiljena pesma?

Uh, teško pitanje. Puno slušam muziku i imam više omiljenih pesama. Jedna od njih je „Wild Horses“ od benda The Rolling Stones. Obožavam i "Like a Rolling Stone" od Boba Dylan-a. Postoji dosta dobrih pesama koje su obeležile razne periode moga života – sve ih volim!

Da li voliš da kuvaš?

Kuvanje me ponekad opušta. Obično pripremam tortilje ili punjene lignje. Pustim mozak na pašu, seckam i pripremam. To mi dođe kao relaks terapija.

Koje ti je omiljeno jelo?

Upravo gorepomenute lignje.

Pratiš li neki sport?

Ne. Jednostavno nemam slobodnog vremena da pratim bilo koji od sportova. Ne zanima me takva vrsta opuštanja/zabave.

Sećaš li se snova ujutru?

Ponekad se sećam a ponekad ne. Mislim da to zavisi od jačine emocije koju snovi podstaknu. Dešava mi se da me san probudi u pola noći. Trebalo bi sve te snove zapisivati, podsvest je interesantna.

Da li više voliš domaće kolače i torte ili kupovne čokolade?

Domaće je uvek slađe, lepše i zdravije.

Koje godišnje doba ti je najdraže?

Ja sam zimsko dete tako da mi zima ne smeta. Volim sneg, klizanje, skijanje, sankanje…

Imaš li neki talenat koji ne koristiš trenutno?

Ranije sam uživao da sklapam i bojim male modele aviona. Zanimaju me uglavnom modeli iz prvog svetskog rata. Ko je bio kod mene zna o čemu pričam. Par desetina ih visi na zidu a dosta nesklopljenih me čeka u ormaru.

Kakve ljude ne voliš?

Ne volim licemere. Danas je opšte usvojen takozvani profesionalno-poslovni model ponašanja u kojem usiljena ljubaznost ima veoma veliku ulogu. Moje mišljenje je da nas sistem uči pogrešno. Ko zna šta se sve krije iza lažno-poslovnog osmeha sa kojim se na svakom ćošku susrećemo.

Jesi jutarnji ili večernji tip osobe?

Uglavnom večernji. U poslednje vreme ranije ustajem zbog posla pa moram da ležem na vreme.

Imaš li omiljenog slikara?

Uvek sam voleo ponašanje i dela Salvadora Dalija. Vremenom se čovek zaljubi i u radove drugih velikih umetnika. Volim Miroa.

A muzičara?

Zappa, Hendrix, Winter… svi su gitaristi. Imam mnogo omiljenih umetnika iz sveta rokenrola a da nisu gitaristi. Ova trojica su baš na vrhu. Sveto trojstvo.

Koju osobinu kod ljudi smatraš najprecenjenijom?

Ambicioznost. Ona obično vuče za sobom gomilu osobina koje su u čistoj suptrotnosti sa ljudskosti koju najviše cenim.

Za koga si najviše vezan?

Za roditelje i porodicu.

Imaš li svoj rituale pred nastup ili nakon njega?

Volim da budem sam par minuta pre izlaska na binu, mada je to retko kada moguće. Obično se tada zagrevam fizički i psihički.

Postoji li cilj koji si sebi zacrtao, a još ga nisi ostvario?

Pa ne znam, ne razmišljam o nekim dugoročnim ciljevima. Normalan život i stvaranje su mi oduvek bili bitni i svim sredstvima se trudim da obezbedim i pomirim ta dva.

Ime prve ljubavi

Majra.

Sledi jedno „šašavo pitanje“: Zašto uvek jače pritiskamo tastere daljinskog kad su baterije skoro prazne?

Hahaha. Zato što smo lenji da kupimo nove baterije pa mislimo da će nam i ovaj put daljinski proraditi sa starima.

Poruka za kraj

Neka bude stara i izlizana, ali uvek aktuelna: ne slušajte šta vam serviraju mediji, internet i društvo! Formirajte sebe i svoje mišljenje kako vi mislite da treba. Jedino tako naš stav može da ispadne dobar. Svi smo na početku prazna knjiga čije stranice treba da popunjavamo sami uz pomoć osoba koje nas vole i cene.