Ovogodišnji Festival uličnih svirača koji će tradicionalno biti održan početkom septembra u Novom Sadu i to od 5. do 7. septembra, zvanično će otvoriti ulična povorka na čelu sa svetski poznatim španskim umetnikom uličnog cirkusa, Leom Bassiem.
Još uvek se sećamo spektakularne bogomoljke koja je otvorila 11. Festival uličnih svirača 2011. godine, a ove godine njeno mesto zauzeće velika patka na naduvavanje koja je deo programa koji nam povodom otvaranja priprema Leo Bassi.
Kompletan program ovogodišnjeg Festivala uličnih svirača možete pogledati ovde.
Koja je uloga patke na naduvavanje u svetskoj ekonomskoj krizi, pokušaće da na komičan način, sa puno istinske scenske veštine, objasni svetski poznat i priznat umetnik uličnog cirkusa, Leo Basi. Ovaj artista internacionalne reputacije predvodiće veliku uličnu povorku, kojom će u četvrtak, 5. septembra u 20 časova, početi Festival uličnih svirača, a zatim će, na Trgu slobode, izvesti nekoliko svojih karakterističnih scenskih tačaka. Dan kasnije, na istom mestu, u 21 čas, izvešće svoju svetski popularnu predstavu “Utopija”.
Višeslojna ličnost ovog svestranog umetnika ogleda se već u njegovom građanskom statusu: italo-britanskog porekla, rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, poseduje još i pasoš Francuske, a trenutno je građanin Španije, koju najviše “trese” svojom oštrom scenskom satirom. Porodica Basi se, inače, već šest generacija bavi cirkusom, još od 1840. godine. Sve je započeo jedan daleki predak, koji se borio rame uz rame sa Garibaldijem, a zatim i osnovao jedan od prvih modernih cirkusa u Toskani. Leov deda po majci, Englez Džimi Viler, bio je zvezda londonskog Paladijuma i pionir britanske TV komedije, dok je otac, Leo Basi Senior, kao žongler delio scenu sa najčuvenijim američkim umetnicima, Gručom Marksom, Luisom Armstrongom i Edom Salivenom.
Leo Bassi je prvi put nastupio u cirkusu sa sedam godina, tokom australijske turneje njegovih roditelja sa cirkuskom verzijom predstave o Aladinovoj čarobnoj lampi. Sledećih 10 godina se, putujući po svetu, usavršavao kao žongler i nastupao sa porodičnim Triom Bassi, uz oca i tetku. Potom je pokrenuo i solističku karijeru, nastupajući sam u “najmanjem cirkusu na svetu”, razvijajući se i kao glumac, klovn i kulturni animator, i nastupajući na Of Brodveju i daleko šire. Među njegovim brojnim pozorišnim predstavama, najveću prašinu podiglo je “Otkrovenje”, prilično uzdrmavši ultrareligiozne krugove u njegovoj novoj otadžbini – Španiji.
Najambicioznija Basijeva predstava, “Utopija”, nastala je 2009. godine, direktno inspirisana krahom njujorške berze i najavom propasti neoliberalnog kapitalizma. Basi se, inače, od rane mladosti zanosio proučavanjem različitih utopijskih sistema, budući da je i sam bio svedok mnogih koji su propali: od onih inspirisanih iluminizmom, preko državnog komunizma i socijalistickih revolucija, do eksperimenata u post-hipi i drugim alternativnim komunama. Nakon dugog životnog i filozofskog puta, zaključio je da život bez utopije nije moguć, mada su konzervatine antiutopijske snage uvek u punom zamahu.
Predstavom “Utopija”, ovaj umetnik provocira umerenu levicu bez entuzijazma i pravog usmerenja, takozvane birokrate revolucije i konformiste alternativne kulture koji ništa drugo ne predlažu sem održavanja sopstvenog autoriteta. “Utopija” sa najsmelije strane stvara most između cirkusa i savremene političke stvarnosti, sa humorom kao snažnim oružjem, pa tokom predstave obično bude mnogo smeha, čak i do suza.
Basijeve predstave kombinuju različite vidove scenske umetnosti: tradicionalne cirkuske veštine, komično pozorište i angažovani performans. Ulogom sveznajuće “dvorske lude”, on publici salje snažnu poruku punu istine o društvenoj stvarnosti. Time zabavlja i upozorava, a ponekad čak i šokira.
