Američki sastav Linkin Park nastupio je preksinoć na nultom danu Volt Festivala koji se održava u mađarskom gradu Šopron. Festival ove godine slavi jubilej, 25 godina postojanja i pored Linkin Parka nastupali su još Paramore, Pendulum, Imagine Dragons…
Kada sam saznala da Linkin Park dolazi u Mađarsku, mojoj sreći nije bilo kraja. Bend koji obožavam već 17 godina, prvi put dolazi tako blizu i imala sam priliku da odem. Došao je i taj dan, 27. jun, dan održavanja koncerta. Stigli smo oko 15h i bilo je prilično teško izdržati po vrućini do 21h za kada je koncert bio najavljen. Pomislila sam „Ako sam čekala 17 godina, čekaću i ovih 6 sati“. Vrućina, sati stajanja uz ogradu, gužva, nisu nam pokvarili raspoloženje i željno smo iščekivali početak koncerta. Fanovi iz čitave Evrope došli su da čuju svoj omiljeni bend. Bilo je ljudi iz Slovačke, Austrije, Nemačke, Holadnije, Rumunije, Hrvatske, Italije, ali sasvim logično, najviše je bilo domaćina.
Ubrzo nakon 21h ugasila se muzika sa razglasa, smanjila su se svetla sa reflektora a na bini se pojavio veliki dim. Sa razglasa se čuo intro Fallout / Roads Untraveled, a ja i dalje nisam bila svesna da koncert počinje, i da sam na koncertu benda koji obožavam. Bilo je i suza radosnica, priznajem. Koncert je počeo pesmom „Talking to myself“, sa novog albuma, koju je horski pevalo oko 30.000 ljudi koliko je bilo na Main Stage-u, po proceni organizatora. Usledile su pesme: “Burn It Down”, “The Catalyst”, “Wastelands” a nakon nje stari hit One step closer uz koju smo se mi, malo stariji fanovi prisetili prvog albuma “Hybrid theory” i starog zvuka Linkin Parka. “Castle Of Glass”, “Good Goodbye”, “Lost In The Echo”, “New Divide”, “Invisible”, pesme su se nizale a mi smo jedva čekali “Waiting for the end” jer smo znali da se uz tu pesmu Majk i Čester spuste u publiku. Tako je i bilo, pevač Čester Benington sišao je u prve redove i ostao je tu i uz “Breaking a habit”, “One more light” i “Crawling”.
Stajala sam na 3 metra od omiljenog pevača i simpatije iz tinejdžerskih dana i ponovo su tu suze, uz osmeh naravno. Dok je Čester pevao “Crawling”, samo uz pratnju klavira, Džo je prošao i pozdravljao se sa publikom. Usledila je još jedna sporija pesma – “Leave out all the rest” a potom, na oduševljenje svih počinje “A place for my head”, veliki hit sa prvog albuma. Energija kojom su momci izveli ovu pesmu ne može se opisati. Majkovo repovanje, Česterovo pevanje i vrištanje, kretanje i skakanje po bini… Nakon pesme “What I’ve done” kreće “In the end” kada se na oduševljenje publike Majk spustio u publiku. Imali smo sreće da budemo blizu i iz prvog reda dobro ga vidimo ali I rukujemo se sa njim. Nakon što je tu tik uz nas stao i publici dao mikrofon, ljudi u glas otpevali jedan od najvećih hitova. Slede “Faint” i “Numb” sa kojom su se pozdravili sa publikom I otišli sa bine. Naravno, nakon par minuta izlaze na bis i izvode “Heavy”, “Papercut” i “Bleed It Out”. Na radost svih faonva, posebno onih bliže bini, po završetku koncerta bacali su palice, znojnice, trzalice, majice. Nakon sat i 40 minuta koncert se završio Česterovim rečima da je to bila najbolja publika kojoj su ikada svirali i da im je bila čast da nastupaju u Mađarskoj kao i da su beskrajno uživali u koncertu.
Moj san je ostvaren, srce je puno. Ovaj koncert bio je nešto najlepše u mom životu. Nadam se ponovnom druženju sa Linkin Parkom.
Marija Ćurčija
Foto: Pavle Krstić
