Novi Sad je imao lošu karmu ovog vikenda što se vremenskih prilika tiče. Kiša je padala i padala…no, neke stvari nije uspela da pokvari, ali je uspela da ih izmesti na drugu lokaciju. Koncert Black Metallica Tribute benda i Zrenjaninske filharmonije izmešten je sa krova TC Promenada u Halu 2 na Novosadskom sajmu. To je sigurno zadalo dosta problema u tehničkoj reorganizaciji i verujem da bi na otvorenom ovo bio još veći spektakl jer je sajamska hala neadekvatan i nezahvalan prostor za događaj ovakvog tipa.
Uprkos i toj otežavajućoj okolnosti, zaista smo uživali. Bilo je kratko, ali ubitačno. Nije izvedena kompletna setlista “S&M” albuma, ali je nešto dodato što se tamo ne nalazi. Mogu samo da zamislim kako to moćno izgleda kada se desi u pozorištu, ali verujem da će biti prilike i za to.
Spoj klasike i hevi metala Metallica je odradila davne 1999. godine na koncertu sa Simfonijskim orkestrom San Franciska kada je snimljen “S&M” live album. Čuveni koncert je održan u novembru, a 20 godina kasnije u decembru 2019. Black je ovo prvi put izveo u Beogradu u Kombank dvorani (nekadašnji Dom sindikata). Itekako jeimalo smisla replicirati ovaj jedinstveni koncert ako si već jedan od najboljih Metallica Tribute bendova. Black je osnovan 2016. i vrlo brzo su postali popularni čemu je, osim vrhunske svirke, doprinela i fizička sličnost Steve i Hetfilda.
U Novom Sadu pripredili su sat i 20 minuta uživanja u pesmama kojima je novo ruho dala Zrenjaninska filharmonija na čelu sa maestrom Mikicom Jevtićem, moram priznati mojim omiljenim dirigentom i to je bio razlog više da budem sinoć tu.
Da su muzički žanrovi ljudi, mislim da bi metal i klasika bili najbolji drugari ili bi bili idealan par. Kako god, oni se fantastično uklapaju i razumeju, igraju, vole, ma šta god zamislite moguće je. Nema granica. Da bi se ovo desilo sa Black Metallic Tribute bendom i Zrenjaninskom filharmonijom, pomogao je Svetozar Nešić, kompozitor, koji je napisao sve potrebno za orkestar.
Oko 15 minuta posle 20 časova začula se otvarajuća “The Ecstasy of Gold” koja je odmah izazvala euforiju u publici, paljenje kamera na telefonima i uzvike odobravanja. Verujte da je red ispred hale bio zabrinjavajuće dug i da sam bila u strahu da ćemo propustiti prve pesme jer se sve to nešto sporo kretalo.
U ovoj kompoziciji Zrenjaninska filharmonija je demonstrirala svoju moć, predstavili su se na najbolji način i zaista su skup virtuoza i profesionalaca kojima je ovo verovatno bio jedan veliki izazov, ali uspešno savladan. Na žalost zbog specifičnosti prostora orkestar je dominirao u ovoj kompoziciji, u narednoj “The Call Of Ktulu” i u delovima pesme “Nothing Else Matters”. U ostalim nisu dolazili toliko do izražaja bar u donjem delu hale gde sam provela najveći deo vremena hvatajući svežiji vazduh. Premeštala sam se nekoliko puta u potrazi za boljim mestom. Negde je zvuk bio jači, negde tiši, ali je kvalitet onoga što je izlazilo iz zvučnika bio zaista fenomenalan. Nadam se da je bar privilegovanima u prvim redovima ugođaj bio potpun.
Za vizuelni deo falio je video bim kako bismo mi pozadinci mogli bar malo lepo da vidimo bend, dirigenta i oko 40 sjajnih ljudi iz Zrenjaninske filharmonije: gudače, duvače, harfistu i perkusionistu, sve koji su oplemenili izvedene pesme svojim bojama svojih instrumenata.
Najveće ovacije svakako su dobile najpoznatije pesme sa setliste: “Master of Puppets”, “One”, “Enter Sandman” koje su i pevane u glas.
Suština tribute benda je da što vernije prenese ono što original radi. Black je otišao korak dalje pa je sa Zrenjaninskom filharmonijom izveo i pesmu “Moth Into Flame” koju ni Metallica nije izvela u ovom obliku. Svakako su već od ranije izgradili imidž i prilično verno prikazuju ono što Metallica radi, a što se tiče ovog projekta nadam se da će potrajati i da će sledeći u Novom Sadu biti u SNP-u.
Osamdeset minuta prošlo je kao deset, ali to je to. Nije bilo bisa, odsvirano je 12 numera i bend se pozdravio sa publikom uz izražavanje velike zahvalnosti što smo tu, kao i svima drugima koji su omogućili da se ovaj koncert desi.
Ivana Jovanović
Foto: Željko Nenadić
