Mladinski Kulturni Centar – MKC definitivno postaje najznačajnije kulturno jezgro u gradu koje akumulira gradske kreativce i proizvodi sjajne kulturne događaje.
U njihovoj organizaciji prošlog ponedeljka 24.03. 2014. desio se fenomenalni koncert legendarnog Mike Watt-a i njegovog benda The Missingmen. Skopski koncert je deo evropske turneje, a kao predgrupe su nastupili engleski duo Guess What i belgijski gitarista Nicolat Gardrat sa njegovim solo projektom L’Oeillere koji je prvi počeo zagrevati publiku na improviziranoj bini. Njegove akustične akrobacije dobro su se uklopile u bifeu MKC-a i sama blizina između njega i publike stvorila je prijatan, rekao bih, čak emocionalni odnos.
Nakon njega na glavnoj bini su se pojavili Guess What maskirani poput šizofreničnih arapskih kamilara i provozali nas kroz njihova zamišljanja soundtracka za italijansko – francuski krimić čije pojedinačne scene se dešavaju upravo u arapskim zemljama. Možda malo monotoni, ali ipak dovoljno interesantni ako se prepustite svojoj mašti i vizualizirate njihovu psihodeličnu jazzy retro muziku. I da ne zaboravim da su na dve, tri stvari na momente koketirali sa nama dobro poznate romske turbo folk melodije.
Nicolat Gardrat nas je opet zabavljao i popunio prostor do dolaska Mike Watt & The Missingmen.
I onda nam se desio tornado. Da mi je neko rekao da će ovaj koncert ozbiljno konkurisati za koncert godine u Skoplju ne bih mu verovao. Ali nakon samo dve stvari publika je eruptirala i svima nama (oko 250 prisutnih) bilo je jasno da prisustvujemo menjanju koncertne istorije koja se upravo dešava. Prštalo je na sve strane, a na punk energiji jednog samo naizgled penzionera mogu da zavide mnogi mlađi bendovi.
Odsvirali su ceo poslednji album Hyphenated Men inspirisanog holandskim slikarom Hieronymus Bosh-om iz 15. veka. Nakon toga sledio je bis sa dvominutnom uvertirom skidanja lepljive trake sa mikrofona pomoću Mike-vih zuba. Na bisu smo čuli Minutmean pesme Retreat i My Heart and the Real World odsvirenih zajedno sa Guess What i L’Oeillere, kao i fenomenalnu One Reporter’s Opinion. Mike se zahvalio što smo došli na njihov koncert u radnom danu i to je bio kraj. Razigrana publika je htela više, ali svesna da Mike jedva stoji, očigledno da godine ipak uzimaju svoj danak, zadovoljna je napustila MKC.
A ja sam stigao kući i pustio “Double Nickels on the Dime“ na maskimalni volume jer želja za Minutemen energiju je bila jača nego poštovati kućni red u zgradi. Sorry, komšije, ali u pitanju je bila istorija.
Tekst: Vlatko Dekov
Foto: Aleksandar Mihajlovski
