Kada je u muzičkoj sferi današnjeg društva ključna reč, ujedno i krajnji domet „trending“, novosadski kantautor, Miloš Zubac, prednost daje jednoj drugoj – „tradiciji“. Odlazeći nekoliko vekova unazad, otvara vrata jednoj novoj budućnosti. Novim albumom, nazvanim „Kosovske“ oživljava davno zaboravljenu liriku.
Sam kantautor, posvedočio je u jednom autopoetičkom komentaru o tome kako je jezik „zavičaj čovekov“ čemu nas književnost u teoriji i uči. Zubac se ističe po tome što je ovu tvrdnju i u praksi pokazao. Nakon albuma „Serbia“ koji svedoči o društvenim (ne)prilikama sa kojima se susrećemo i „Manastira“ čija su tema fruškogorski čuvari pravoslavlja, uslediće i album „Kosovske“.
Ovim Zubac retrospektivno zaokružuje sliku prostornog i kulturnog identiteta jednog naroda obuhvatajući njegove granice od severa do juga. Akcenat novog albuma oslikava se u tradiciji, u korenima, u dijalekatskom blagu našeg jezika. Izbor je pao na deset narodnih, lirskih pesama kosovskog kraja. Za ovaj izbor pesama se može slobodno reći da čine jedan mikrokosmos narodne lirike. U njima su sadržane sve odlike, ovih, po Vuku rečeno, „ženskih“ pesama.
Na prvom mestu trebalo bi izdvojiti njihovu sinkretičnost. Ova karakteristika bila je glavni čuvar usmene lirike. Narodne pesme su se pevale uz muziku, neretko ih je pratio ples i tako su se generacijski prenosile. Vremenom su ostali samo stihovi, potom njihovi zapisi, a Miloš Zubac im ovom prilikom vraća onu davno izgubljenu muzikalnost, ponovo praveći celinu osveženu i obogaćenu njegovim osećajima i talentom. Element duhovnosti i uzvišenog tona dodaju i ženski glasovi Dragane Zubac i Ene Nedić. Iako prateći glasovi, čine neizostavni deo čitavog koncepta uz glasove Nemanje Nešića i Milana Koraća. Novosadski kompozitor i kantautor, Nemanja Nešić, odsvirao je sve instrumente i uradio aranžmane i time značajno doprineo stvaranju ovog albuma.
Da “ženske“ pesme pevaju o radostima i tugama svakodnevice u mirnim vremenima, potvrđuje i ovaj izbor Miloša Zubca. Prepliću se teme koje nam svedoče ili o idiličnoj ljubavi dvoje mladih ili o preprekama sa kojima se susreću, o patrijarhalnim vrednostima, o vremenu koje nije obeleženo herojskim momentima, ili ako pak jeste, oni su prikazani na jedan dirljiv način, iz perspektive suprotne epskim pesmama.
Tako imamo priliku da čujemo pesme o vernosti, skromnosti i iščekivanju „Rasti, rasti moj bore zeleni“, „Zaspala moma kraj mora“. Zatim pesme o porodičnim odnosima „Hajde momo da te vodim doma“, „Prošetalo zlato materino“, ali i pesmu „Dva se draga vrlo milovala“ koja nas podseća na to koliko je značajno pitanje nerazumevanja među ljudima, pre svega među članovima porodice, koje na kraju dovodi do smrtnog ishoda, toliko da okupira misao „običnog“ čoveka, ali i velikih umova kao što je Šekspir i postaje svevremena tema svetske književnosti. Da je smrt neizostavna i večita preokupacija potvrđuje i pesma „Razbole se, majko, Jevrima devojka“ u kojoj kroz gradacijsku sliku vidimo čežnju za životom mlade devojke koja ostavlja amanet roditelju.
Među najstarije narodne lirske pesme ubrajaju se mitološke pesme koje su poznate po tome da u čovekovu svakodnevicu smeštaju natprirodna bića. Slušajući album „Kosovske“ upoznajemo se sa vilama i jednim zmajem. Oba pojma su vrlo zastupljena u tradicionalnoj kulturi Srba. Na primer, heroji grčke ili rimske mitologije imaju božansko poreklo dok naši heroji vode poreklo od vila. One pre svega imaju pozitivne osobine, brinu o ljudima, pomažu u nevolji, donose sreću, ali isto tako umeju i da se se zamere i budu osvetoljubive. Iako Kraljević Marko ima vile posestrime, on im se, zbog svoje naravi, često i zamerao. U pesmi koja je pred nama, „Vile proletoše“, susrećemo se sa vilama zagorkinjama koje od Markove majke traže prilično veliku žrtvu. Verovanje u zmajeve, mitska bića sa ljudskim osobinama, bilo je veoma zastpljeno u našim krajevima, a jedno od njih je i to da su zmajevi voleli mlade devojke koje su odvodili na ljubavne sastanke. Upravo to verovanje od zabrava čuva i pesma „Zmaj prelete zelenijem lugom“.
Amazonke su širom sveta poznate, ali i naša lirika za boj ima delije devojke. Pesme „Soko bira gde će naći mira“ opeva natprirodnu snagu devojke koja odstupa od modela ponašanja koji je karakterističan za devojke patrijarhalnog društva. Ona je hrabra, vešta, neustrašiva i jača od dvanaest Turaka. Motiv delije devojke čest je u narodnoj književnosti, a u ovoj pesmi, ona svoje iskustvo stiče uz dva najveća junaka, Miloša i Marka.
Pesma „Ajoj konjče, dobro moje, a što ti se dodijalo“ posebno je interesantna. Kada je reč o epskim juncima i njegova tri dobra (konj, soko i oružje) oni su prikazani kao nerazdvojni u jeku borbe. Šta se dešava iza kulisa, odnosno kada nema ratovanja, gotovo na šaljiv način govori ova pesma i to kroz slovensku antitezu. Verni pratilac svog gazdu ne izneverava ni u ljubavnim pohodima.
Slušanje albuma „Kosovske“ navelo me je na razmišljanje o tome koliko je ovaj poduhvat Miloša Zubca i njegovih prijatelja-saradnika značajan za očuvanje srpske tradicije. Na jedan svojstven i inovativan način uspeli su da prikažu lepotu i bogatstvo narodne lirike. Rađa se nada da će se ovim putem, kroz muziku, i nove generacije zainteresovati kako za za narodnu književnost tako i za običaje, verovanja i junake koja ona vekovima čuva.
Takođe, poznato nam je i to da je upravo pesma kroz vekove jačala i ohrabrivala duh naroda. Predugo smo bili zaslepljeni, sebični i pohlepni pa nas ovog proleća priroda kažnjava. Vreme je da se vratimo sebi, da pronađemo meru u sopstvenim delima i mislima. Šta će nas u pravi kolosek vratiti bolje nego umetnost i to ona izvorna, protkana talentom naših savremenika?
Pesma „Prošetalo zlato materino“ objavljena je sredinom marta i najavljuje ono što nas očekuje uskoro. Album „Kosovske“ biće dostupan za slušanje u subotu, 4. aprila 2020.
Mina Erić
