Klavijaturista, kompozitor i tekstopisac Milan Petrović iz Beograda danas obeležava jubilarnih dvadeset godina od svog prvog zvaničnog nastupa. Od tada do danas u svoju biografiju upisao je mnogo značajnih datuma, saradnji, koncerata.
Trenutno ima svoj bend s kojim izvodi autorske kompozicije i obrade poznatih tema. O svemu šta se događalo poslednjih dvadeset godina razgovarali smo sa Milanom i poželeli mu još mnogo uspešnih godina rada.
Remix: Milane, pre svega čestitam ti jubilarnih dvadeset godina od prvog zvaničnog nastupa što je i povod za ovaj intervju. Za početak bih volela da te pitam kako se osećaš povodom te činjenice da je dve decenije aktivnog muzičkog rada iza tebe?
Milan: Hvala! 🙂 I dalje se osećam kao da sam na početku, da imam još mnogo da radim na sebi i svom sviranju i da prave stvari tek dolaze.
Remix: Tokom ovih 20 godina sarađivao si sa mnogim bendovima i izvođačima. Možeš li da izdvojiš neke značajnije momente iz svoje karijere?
Milan: Početak u demo periodu je bio zanimljiv, tad misliš da ćes svet osvojiti 🙂 Kad smo snimali demo snimke za moj bend Ana Karenjina 1993. godine, sećam se da smo jedan deo platili u benzinu 🙂 , zatim prvo puštanje snimaka na Radio Pingvinu u kultnoj emisiji Baneta Loknera, snimanje na trakama i kasetama… Posle toga ulazak u Del Arno Band…kako sam bio srećan zbog toga…pa veliki koncert 1997. godine na bazenima 25. maj, svirke u KST – u za vreme bombardovanja čak i bez struje, turneje po Sloveniji, Exit i zatim Beer Fest pred 70.000 ljudi…Prvi Sava Centar sa Anom Stanić…Uporedo su se sa bluezerima događale svirke za manji broj ljudi… emotivni slow blues… sessioni i festivali sa Raw Hide, Blue Family, Bootleg blues, Rooosterblues…
Remix: Koliko ti je angažman u Del Arno Band – u pomogao za dalje napredovanje u karijeri?
Milan: Tu sam proveo 14 i po godina. U trenutku kad sam izlazio, to je bila skoro polovina mog života. Dobio sa priliku kao amater, vremenom napredovao, formirao se i kao čovek i kao muzičar, mislio i radio timski. Ukratko rečeno, najvažniji deo moje muzičke karijere pre Quartet-a vezan je za ovaj bend i tu sam najviše naučio.
Remix: Svirao si i sa Anom Stanić. Kako je došlo do te saradnje?
Milan: Sasvim slučajno, zafalio je klavijaturista za Novu Godinu, 2006. godine, svi bili zauzeti a ja slobodan 🙂 Zatim smo svirali sve veće koncerte zajedno među njima Sarajevo, Niš, Beograd ispred Narodne Skupštine za Novu Godinu, pomenuti Sava Centar.
Remix: U jednom momentu si prelomio i počeo si sa komponovanjem numera za svoj prvi samostalni album. Zanimljivo je da si ga snimio sa prijateljima i tada nisi imao prateći bend. Da li bi ponovio takav potez i sada?
Milan: Sada imam Quartet, tako da sada to ne bih radio na taj način. Svako vreme nosi svoje, u tom trenutku to je bio novi početak i jedino izvodljivo, pozvati prijatelje s kojima si radio i koji su voljni da pomognu, s tim što su stvari krenule u lepom smeru, pa su se na kraju priključili i muzičari koje u početku nisam poznavao.
Remix: Da bi mogao da izvodiš svoje autorske kompozicije ipak je moralo da se ode korak dalje i tako je nastao Milan Petrović Quartet. Koliko si zadovoljan zastupljenošću tvog kvarteta na muzičkoj mapi Srbije?
Milan: Sve i dalje zavisi samo od nas. Živimo u paralelnoj stvarnosti, jer je naša muzika malo zastupljena u medijima, i onda ne preostaje ništa drugo nego da se borimo i pokušavamo da se pojavimo na što više mesta. Pošto smo bili od Sombora na severu do Vladičinog Hana na jugu, i stalno nas negde ima, mislim da smo se ucrtali najbolje što smo mogli u trenutnim uslovima, a novi izazovi su tek pred nama.
Remix: Vi ste nedavno objavili drugi album, ali on nije autorski već ga čine vrlo zanimljive obrade poznatih pesama. Kako si birao pesme koje su se našle na albumu „Favorites“?
Milan: Hteo sam da prikažem poznate pesme na drugačiji način. Neke sam intenzivno slušao i svirao u demo periodu kao što su “Biska II” od Smaka i “Voodo Child” od Hendrixa, neke su me vukle kao “Enter Sandman” iako nikad nisam bio veliki fan Metallice, pa do Jimmy Smitha koga i danas slušam. I ostali članovi su dali svoje predloge, izabrali smo 10 najbolje snimljenih, i one se i dalje mogu besplatno preuzeti na internetu.
Remix: Kritičari su dali odlične ocene, a kako publika reaguje na ove numere kada ih izvodite?
Milan: Album odlično prolazi kod publike, od horskog pevanja do vriske…e da smo u osamdesetim, verovatno bi se bend konačno obogatio 🙂
Remix: Imali ste i jednu neobičnu saradnju sa pevačem benda Pero Defformero, Goranom Biševcem Bišketom. Kako je nastala pesma „Balada o konju i kravi“?
Milan: Mnogi ne znaju da sam veliki ljubitelj parodije. To verovatno ne ide uz imidz ozbiljnog muzičara, naročito kada se pojave fotografije gde se uglavnom ne smejem..:) Ideja je bila da napravimo parodiju na singl sa prvog albuma, “Orient Express”, koji je pevao Sky Wikluh i napisao tekst. Napisao sam svoju verziju teksta na srpskom i poslao matricu Bishketu, ali mu to nije leglo. Nastavili smo druženje, i kad smo odlučili da se bavimo citatom Šemse Suljaković, to je bilo dovoljno otkačeno da i on kaže svoje. Umesto improvizacije on je napisao autorski tekst.
Remix: Kakvi su dalji planovi jer novih dvadeset godina je pred tobom? Svakako ćemo pričati i pre tvoje četrdesetogodišnjice rada, ali malo da predviđamo budućnost. 🙂
Milan: Bend je ove godine izašao na internacionalnu scenu. Plan je da sviramo što više u regionu a zatim i dalje u Evropi. Primer Eyot-a iz Niša nam govori, da naši instrumentalni bendovi mogu svirati uspešno i u svetu. Voleo bih da 2014 . godinu završimo sa dva izdanja, novim autorskim albumom i live albumom kao i da nastavimo dobre svirke koje nas odlikuju. Šta će dalje biti, vreme će pokazati, nadam se da ćemo napredovati, postati internacionalni bend, i recimo raditi muziku za film ili pozorište uz nastavak zanimljivih saradnji.
Remix: Hvala ti mnogo na izdvojenom vremenu. Još jednom ti čestitam na svemu što si do sada postigao, sa uživanjem pratim tvoju karijeru i nadam se da će se nizati još mnogo uspešnih albuma i nastupa u budućnosti.
Milan: Hvala tebi na čestitkama i lepim željama, i hvala vašoj redakciji što prati naše aktivnosti. Pozdrav svim vašim čitateljkama i čitaocima, bilo mi je zadovoljstvo.
Ivana Jovanović
Foto: Nemanja Đorđević
