Oni su Hladno pivo, jedan od najpopularnijih bendova u regionu. Postoje skoro tri decenije. Prošle godine objavili su album “Dani zatvorenih vrata” i pokrenuli sopstvenu izdavačku kuću, a veliku beogradsku koncertnu promociju prirediće 26. februara u Hali sportova.
Mile Kekin nam je suptilno odgovorio da ne očekujemo spektakl kakav je bio za “Svijet glamura” jer ovo nije takav album, ali znajući Kekina napraviće BUM čim izađe na scenu.
Već dugi niz godina važite za jedan od najpopularnijih bendova u regionu. Koja je cena toga?
Mile Kekin: Cijena su problemi s kičmom od sjedenja u kombiju i trajno oštećen sluh. A možda je i jetra malo nastradala. Mislim da sam razvio i strah od prevelikih gužvi, kao i strah od restorana s prevelikim izborom rakija.
Izdali ste osam albuma do sada. Postoji li neka vrsta treme pred izlazak albuma u smislu da li će dobro proći kod publike?
Mile Kekin: Uvijek ima treme, ali to je ona ugodna trema, svaki put pomisliš da si napravio nešto najbolje, nešto fenomenalno, za anale, album ravan uzorima a onda krenu kritike, nekome se sviđa , nekom ne, i tako se na kraju opet nađeš na početku pisanja pjesama za sljedeći album koji će biti fenomenalan, za anale, album ravan uzorima.
Album „Dani zatvorenih vrata“ čini mi se brzo je našao put do srca fanova. Zanimljivo je što ste ugostili Goluba u pesmi „Mojoj majici“ kad on posle druge, treće pesme na koncertima Goblina uvek majicu skida sa sebe. 🙂 Otkud ideja za tu vrstu saradnje?
Mile Kekin: I Goblini i mi smo bendovi s velikom kilometražom. Upoznali smo se davno na nekom festivalu u Sloveniji. No tom koncertu je Golub nastupao u nekoj mrežastoj majici. To mi se tako trajno urezalo u pamćenje da sam se odmah njega sjetio kad smo razmiljali o gostima na toj pjesmi. Zanimljivi da je on svoj dio otpjevao u nekom ormaru u Etiopiji. Šta ti je globalizacija!
Hoćete li vrata svoje izdavačke kuće „Gajba Records“ otvoriti još nekome ili je rezervisana samo za izdanja Hladnog piva?
Mile Kekin: Zasad samo HP. Ne želimo da neki mladi bend priča o nama kao o pokvarenim izdvačima koji im otima iz usta da bi sebi kupovali vile s bazenima. Znamo šta smo mi se pričali okolo o toj izdavačkoj branši, nismo štedjeli psovke i kletve.
Često ste gosti na srpskim festivalima, a opet uspevate i da napunite hale kad su u pitanju solo koncerti. To je definitivno neoborivi dokaz koliko vas ljudi ovde vole. Kada ste promovisali „Svijet glamura“ u Hali sportova bilo je baš spektakularno. Imate li slične ideje za najavljeni novi solo koncert u Beogradu 26. februara koji će biti opet na tom mestu gde se prethodni spektakl desio?
Mile Kekin: Ovaj album se dosta razlikuje od nakićenog i šarolikog “Svijeta glamura”, puno je direktniji i aranžmanski jednostavniji pa ćemo pokušati tome i prilagodit scenografiju i rasvjetu. Hala sportova je prostor po mjeri Hladnog piva, kapaciteta koji je idealan za ovu vrstu muzike, zato se tamo rado vraćamo premda je bilo i drugih ponuda. Znamo da nas vole u Srbiji. Na toj se ljubavi dugo radilo.
Moram te pitati kako si primio vesti o smrti dva velikana, Lemija Kilmistera i Dejvida Bouvija jer to je fakat obeležilo kraj 2015. i početak 2016. godine.
Mile Kekin: Rock n roll već dugo nije mlad pa tako ni rokeri. Za Lemmya smo popili po viski rano ujutro i odsvirali “Ace of Spades” na novogodišnjem koncertu u Rijeci. Za Bowiea smo tugovali interno i bez alkohola, što i pristaje više njegovom i samozatajnom imidžu. Ni jedan ni drugi nisu umrli u cvjetu mladosti. Lemmy je još dobro dogurao uzimajući u obzir njegov lifestyle. Ali uvijek je prerano kad takvi idoli odlaze.
Da li je ljudima, a posebno muzičarima, neophodno da imaju u životu nekog idola kao što su njih dvojica bili mnogima ili misliš da to može biti pogubno u smislu ograničavanja ličnosti da istražuje svoju prirodu, svoju kreativnost i granice sopstvenog uma?
Mile Kekin: Mislim da je važno imati nekog kome se možeš diviti, nekog da ti bude svetionik u moru muzike i inforamcija sa svih strana. Neko kome se vraćaš kad se malo pogubiš kreativno. Pravi idoli te ne ograničavaju nego su ti ishodište kome se vraćaš kad se umoriš od eksperimentiranja. Moji su uzori Tom Waits i Springsteen. Kad god se izgubim kompas, oni me primaju natrag bez suviše pitanja.
Razmišlja li Hladno pivo o izdavanju neke monografije o bendu povodom 30 godina postojanja ili pisanju biografije jer ipak se mnogo toga desilo što bi trebalo da bude objedinjeno na jednom mestu?
Mile Kekin: Malo me strah ti velikih godišnjica i monografija. Podsjećaju me da vrijeme leti. Ha, valjda ćemo morat napraviti nešto veliko i neviđeno za trideseti rođendan, da li knjigu , autobiografiju, monografiju ili film još ne znamo.
Hoćemo li se i ovog leta gledati na festivalima širom Srbije? Znam da je rano je za otkrivanje detalja, ali dovoljan je i nagoveštaj.
Mile Kekin: Bit će nas i u Srbiji ove godine, neka se fanovi ne brinu. Ali ne previše jer ko što kaže stara narodna: Svakog gosta par koncerata u godini dosta.
Razgovor vodila: Ivana Jovanović
Foto: Remix Press arhiva
