Pre desetak godina emisije na Apolo televiziji (današnjoj Novosadskoj) su mi privukle pažnju. Bile su zanimljive, mistične, sa muzikom koja ledi krv u žilama. U potpisu ovih emisija bio je Miroslav Farkaš.
Često sam gostovao na ovoj televiziji i nadao se da ću imati priliku da upoznam ovog kreativnog čoveka. Prilika se i ukazala, ali ne na TV-u nego na jednoj gurmanskoj manifestaciji koja slavi pasulj. Držao je varjaču u ruci, opasan keceljom. Osim što je kreativan, gurman je i odličan kuvar. Njegova ekipa je osvojila jedan od pobedničkih pehara te godine.
Zapratio sam ga na društvenim mrežama i shvatio da je i veliki avanturista. Juče me rastužila vest da Miroslav više nije među nama. Umro je u 58. godini. Još više su me rastužile objave različitih medija pa i njegove matične kuće koje su svele biografiju ovog velikana na par redova teksta. Mislim da se neće roditi čovek koji će više voleti svoj grad, Frušku goru i kulturno nasleđe posebno kada su u pitanju crkve i manastiri.
Njegovi prilozi nosili su imena: “Kako se voli Novi Sad”, “Novi Sad je uvek Nov”, “Najbolje iz Novog Sada”, “Šta Novi Sad čini lepim”, “Moj omiljeni deo grada”, “U Novom Sadu, najlepšem gradu”, “Novi Sad i Novosađani”, Reč za danas”… Moja omiljena je “Novosadske vertikale” i epizoda “Četiri dame” koju toplo preporučujem svima. Druga epizoda je “Kod čoveka”.
Snimio je priloge o mnogim drugim novosadskim građevinama među kojim dominiraju crkve: Župna, Saborna, Sinagoga, Uspenska, Evangelistička, Grčkokatolička, Nikolajevska, Almaška, Rokova i crkva sa zvezdom, ali i građevine kao što su Tanurdžićeva palata, Matica srpska, Sokolski dom, Gradska kuća, Novosadska pepeljuga, Hotel Vojvodina, Hotel Centar, Karingtonka i Pošta.
Druga Miroslavljeva ljubav i fascinacija je bila Petrovaradinska tvrđava. Snimio je po jednu ili čak nekoliko emisija o svakom pojmu vezanom za ponos Novog Sada, pa su epizode nosile imena Eugenova linija, Kalvarija, Duboko podzemlje, Podzemlje, Provijantski bastion, Zašto Petrovaradin, Jan Nepomuk, Gradić, Plava kuća, Bitka kod Petrovaradina, Petrovaradin prestonica kraljeva, Lepold prvi, Srednjevekovni Petrovaradin, Hornverk, Berkušanac, Tekije, Šajkaši, Špilerkina kuća, Oficirski paviljon, Dvorana plesa, Kula sa satom, Veliki ratni bunar, Crkva uzvišenja presvetog križa, Vojna bolnica, Crvena kapija, Sv. Pavle u Petrovaradinu, Crkva Svetog Juraja, Tajni tunel ispod Dunava, Vezirac, Staro vojničko groblje, Tvrđava na vodi, 1849. godina, Koren i cigla, Tvrđava u Velikom ratu. Sve što ste želeli da znate o tvrđavi možete saznati gledajući ovaj serijal.
Treća Miroslavljeva ljubav su bili manastiri, posebno manastiri Fruške gore koje je opisao kroz serijal “Srpski svetionici” gde je kroz 16 epizoda opisana svaka svetinja vojvođanske Svete gore: Krušedol, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Jazak, Velika Remeta, Mala Remeta, Grgeteg, Šišatovac, Beočin, Kuveždin, Rakovac, Petkovica, Bešenovo, Vrdnik, Đipša i Vranjaš. Posebna epizoda je razgovor sa Vapa Zoranom, vrsnim poznavaocem istorije manastira, a jedna epizoda je o monaškoj isposnici.
Miroslav se nije zaustavio u Vojvodini. Snimanje je nastavio na Kosovu i Metohiji reportažama o Gračanici, Pećkoj patrijaršiji, Dečanima, Banjskoj, Mileševi, Prizrenu i Nemanjićima od Studenice do Prizrena.
Četvrta ljubav bili su dvorci Vojvodine. Opisao je pet dvoraca kroz serijal “Aristokratski duh ravnice”. Kao najraskošniji ističe se dvorac Kapetanovo, slede dvorac Dunđerskih u Čelarevu, dvorac Stratimirovića u Kulpinu, najzapušteniji dvorac Špicerovih u Beočinu i dvorac u Futogu. Fascinacija Vojvodinom ogleda se u epizodama posvećenim mikrolokalitetima širom Vojvodine. Srpska svadba u Sremu, Sremačka berba grožđa, Fruška Gora – moje prvo jutrenje, Sremski Karlovci, Magistrat, Karlovačka gimnazija, Koviljsko-petrovaradinski rit – kroz močvaru i prašumu, Ribnjak, Orlovo bojište, Stari Ledinci, Ledinačko jezero, Rakovački Dunavac, Dunavski rafting, Dumbovo, Beli majdan, Banoštor, Podvodni rudnik, Begečka jama, Begeč od Rimljana do Kovačevića, Majstor za violine – Kovačica. Svima koji žele da nauče o kulturi, istoriji i geografiji Vojvodine pruža se prilika da to učine na lak i jednostavan način gledajući Farkašove kratkometražne filmove i priloge. Peta ljubav su mu bile reke. Obišao je brze reke širom regiona i snimio reportaže: Kanjon reke Rače, Reka Tara, Reka Krupa, Kanjon Nevidio, Sopotnica, Đerdapska klisura, Kanjon Jerme, Visočica, Reka Una i Lim. Tu su i različiti interesantni lokaliteti u zemlji i regionu kao što su Rajkova pećina, Kajmakčalan, Lepenski vir, Kosovo polje, Golija, Cetinje, Ostrvo Sveti Nikola, Tvrđava Mamula, Budva, Blago Knjaza Nikole i Banja Luka.
Šesta ljubav bile su pesme, pa je tako uz pomoć glumaca i pevača ekranizovao recitale sledećih pesama: Plavi čuperak, Sumatra, Ima nešto u tom što me nećeš, Besmrtna pesma, Stražilovo, Opomena, Greh, Nepovratna pesma, Po rastanku, Otadžbina, Mostarske kiše, Očiju tvojih da nije, Strepnja, Kad mlidijah umreti.
Tokom svojih putovanja snimio je reportaže o Pragu, Berlinu, Posdamu, Mon Blanu, Torinu, jezeru Lago di Mađore, Ženevi i Postojnskoj jami. Ostaće zapamćen i po intervjuima sa Draškom Ređepom, Simom Matićem, Borivojem Popržanom, Savom Jojićem, Igumanijama Gavrilom i Paraskevom, mati Antoninom, Pavlom Maleševim, Zvonkom Bogdanom, Vapa Zoranom ali i snimcima sa Švarcenegerom.
Bogatu zbirku kratkometražnih filmova, priloga, emisija i snimaka možete pronaći na njegovom Youtube kanalu.
Miroslavu Farkašu dugujemo veliku zahvalnost za sve što je učinio za svoj Novi Sad, Frušku goru, Vojvodinu i za Srbiju.
Večna mu slava i hvala.
Nebojša Đurasović
