UPOZORENJE: Ovo nije klasična reportaža sa festivala. Tekst čitate na svoju odgovornost.
Da li ste nekada bili na Moto skupu? Ako niste, pod hitno to da uradite.
Zašto?
Evo zašto…
Kažu da ko jednom ode na bilo koji moto skup, poželeće to i da ponovi. Iz prve ruke potvrđujem da je to tačno. Proteklog vikenda u Banja Luci u organizaciji Moto kluba “Stršljen” održao se peti Moto Fest, koji je ovogodišnjim line up-om i kompletnom organizacijom stao rame uz rame sa mnogo poznatijim i dugovečnijim festivalima širom regije. Da li je to zbog dobrog odabira izvođača ili želje publike da konačno uživa u putovanjima, slušanju muzike ispred bine bez distance i maski na licu, ne znam, verovatno sve to zajedno.
Kada sam saznala za ovaj Moto Fest, sasvim prirodno je bilo da poželim da posetim Banja Luku nakon dosta godina. To nije zato što vozim motor, nego zato što su najavljeni izvođači za tri dana bili magnet kom nisam mogla, ali ni htela da se oduprem. Odluka je pala, idemo u Banja Luku. A to kakav je put do tamo bio je posebna priča o kojoj bi mogla da se napiše odvojena reportaža. Dovoljno je reći da je retrogradni Merkur bio posebno inspirisan da dolazak u dragu nam Banja Luku zakomplikuje ma-ksi-ma-lno! U razgovoru sa bendovima koji su svirali prvo veče saznala sam da je taj isti Merkur malo švrljao i po njihovom danu i dolasku u Banja Luku, ali je zato Marfi odlučio da sredi stvar i udari kontru danu. Veče je bilo savršeno!
Petak, 27.5.
Prva festivalska noć je obećavala lud provod, zaista. Imena kao što su Goblini, Ritam Nereda i Mortal Kombat staviti na isti spisak, rizično je…. Kada kažem rizično mislim na to da bi čuvena tvrđava Kastel bila mala za sve one dvotočkaše i dvonogaše koji bi se uputili ka Banja Luci. E pa, skoro da je tako i bilo. Prilazeći ulazu na Kastel dočekala nas je gužva, naravno, kao i more motora parkiranih niz ulicu pored Kastela. Moram priznati, bila je to izuzetno lepa slika koja mi se urezala u sećanje. Ovaj spektakl otvorili su Kombati koji zvuče nikad bolje čini mi se. Energija sa bine za vreme nastupa je neverovatna i imaš samo dve opcije. Ili da stojiš negde sa strane, gledaš ih jer su toliko energični i zanimljivi da te vuče da ih gledaš, ili da se prepustiš i upadneš u šutku ili “čarobni” krug koji publika pravi trčeći i uživaš. Njihova publika došla je već lepo zagrejana za svirku pa je žurka krenula od samog starta. Ne, nisu izostale pesme “Teški metal”, “Rijaliti”, “Mala”, “Da si više mrtva”, “Nemoj biti emo”, “Papučar” ali ni nova pesma “Alkohol” na koju je publika reagovala kao da je već odavno objavljena pa je sasvim logično da je svi znaju napamet. Ali tu ništa nije čudno, fanovi ovog benda su nadaleko poznati kao fanovi koji svoje “domaće zadatke” rade na vreme i besprekorno tačno. Spektakl na bini, spektakl ispred bine bio bi opis njihovog nastupa u jednoj rečenici.
A onda su na red došli Novosađani i njihova publika. More “Ritam nereda” majica počelo je da skače, da se poput propelera vrte u krug, ograda je počela nekim čudom da se pomera levo desno… Verovatno i ona voli Ritam nereda pa su joj od uzbuđenja poispadale šipke… Šalu na stranu, jednu situaciju moram da pojasnim. Fanovi Ritma nereda važe za one “agresivne”. Ja se sa tim ne slažem i rekla bih to ovako… Fanovi ovog benda imaju toliku količinu ljubavi prema ovim Novosađanima, a koncerti su jedina prilika i mesto gde oni mogu da izbace svu tu ljubav prema njima. Da, istina je. Toliko su skakali na ogradu, pevali…pardon vrištali, da su u jednom momentu čak i polomili ogradu. E sad….da su agresivni kako se priča, te šipke koje su tu ispale mogle su postati savršeno oružje da se pomakljaju svi tu pred binom, ali NE! Oni su te šipke uzeli i sklanjali sa strane kako se neko ne bi slučajno posekao i povredio, ali je obezbeđenje to shvatilo potpuno suprotno, pa su neki, provereno kažem nedužni, izvedeni sa festivala napolje. Nisu tu krivi ni fanovi ni obezbeđenje. Svako je radio svoj posao. Mislim da je prava adresa za ovaj slučaj firma koja iznajmljuje ovu ogradu. Može to i mora malo kvalitetnije biti. Ako ja mogu sa dva prsta da je pomerim, to onda nije adekvatna festivalska ograda. Ona je odmah zamenjena, a Neredi su sa bine grmeli samo kako oni znaju pa su se smenjivale “Nebo”, “Ne”, “Put beznađa”, “10 godina”, “Raskršće”, “Heroj”…. Što se nas tiče, mogli su krenuti redom album po album, ali vremena za to nije bilo. Ritam nereda je bend koji u pauzama između pesama nešto manje komunicira sa publikom od svih ostalih bendova koje poznajem. To je zato što oni komuniciraju na jednom potpuno drugom nivou, njih priča ne zanima, pesme su njihova “molitva”. I predivno je to videti i doživeti!
Nije što su “moji” Novosađani, ali budimo iskreni, Ritam nereda je bend koji je odavno prešao u profi ligu i u “borbi” je za titulu najvećih od najvećih. Ali o tome će suditi oni koji će sve to analizirati dosta godina kasnije.
A posle Nereda, jedino logično, na binu mogu izaći Goblini. Šta reći za njih što već nije rečeno za ovih 30 godina?! Goblini su žive legende, njihove pesme su himne svih nas već 30 godina i svaki susret sa njima je dan i koncert za pamćenje. Treba li da vam nabrajam pesme koje su pevali? Naravno da ne treba jer svaka njihova pesma je hit. U jednoj rečenici, Goblini su hit 🙂 I po ko zna koji put ću reći, jer i dalje me oduševljava taj prizor, lica obasjana srećom publike koja hipnotizovano gleda ka bini i u glas sa Golubom pevaju svaki stih svake pesme je nešto što želim svakom bendu da doživi. Standardno su pesmu “Marjane, Marjane” posvetili legendarnom Tusti, pevali su i o Petri koji je bio pijan, o svoj našoj deci iz komšiluka, o onom idiotu koji vozi BMW X7 ali ne zna šta je žmigavac, govorili Anji koliko je vole i sve to bila je naša emocija, naša svakodnevica, naš život. Goblini slave 30 godina uskoro u Beogradu… Ne propustite to.
Ono što je bilo vrlo važno ove prve večeri, kiše nije bilo. Oooo nebo, hvala ti!
Moram ovde stati, napraviti pauzu, popiti kafu, jer ono što je bilo naredna dva dana…uh….mora u posebne tekstove. Biće za koji sat….Popijte kafu i vi. 🙂
Andrea Magazin
