Drugi Pocket Globe festival biće održan u Novom Sadu od 9. do 11. novembra u klubu SKCNS Fabrika. Tokom tri dana imaćemo priliku da čujemo predstavnike world music scene iz Srbije, Nigera, Češke, Slovačke i Italije, a biće organizovano i nekoliko predavanja i radionica. Čast da otvore ovogodišnji festival pripala je bendu The Cyclist Conspiracy.
U razgovoru sa Nikolom Uroševićem saznali smo nešto više o bendu i albumu koji je nedavno objavljen, a ukoliko želite da čujete The Cyclist Conspiracy i druge sjajne izvođače na pomenutom festivalu, ulaznice možete nabaviti preko Gigstix sajta i na svim mestima koji su u njihovom sistemu prodaje.
Zahvaljujući Pocket Globe festivalu već drugu godinu zaredom u Novom Sadu imamo priliku da čujemo pripadnike world music scene pre svega sa naših prostora, ali i iz celog sveta. The Cyclist Conspiracy će otvoriti ovogodišnje izdanje 9. novembra. Na kakvo ćete nas putovanje odvesti?
Nikola: Nadam se ne na turističko. Nadam se na „intencionalno“, onako kako bi putovanja trebalo da se dešavaju, donoseći čuda i lepu, kroskulturnu sinergiju. Sa putnikom namernikom i gostom, saživljenim u reciprocitetu i svesnim da ih je spojila neka viša promisao.
Pre desetak dana ste objavili album Mashallah Plan koji ste opisali kao priču o duhovnom putovanju biciklom. Album zvuči izuzetno moćno i ubedljivo. Vrlo je živopisan. Koliko ste dugo radili na njemu i šta su sve bili izvori inspiracije za muziku na njemu?
Nikola: Sama produkcija je trajala od avgusta do decembra 2022 – za to vreme smo uspeli da snimimo i smiksamo trake, dok je master albuma urađen dva meseca kasnije. Pesme smo pisali mnogo duže – polovina albuma je već bila gotova 2016, ali smo morali da čekamo da se kockice sklope i sa ostatkom materijala, što je potrajalo. U međuvremenu smo izbacili nekoliko EP-eva, koji su delovi nekih drugih poglavlja u kosmologiji benda. Inspiracija je dolazila iz različitih izvora, ali svaki put bi pratila priču o „intencionalnom putovanju“ na metafizički istok. U nekim slučajevima to bi bili određeni delovi Apokalipse, u nekim drugim legende vezane za mitsku geografiju istočne Afrike, a u nekim trećim, određeni simboli čije se značenje prostiralo između svetova. „Simorgh“ je, recimo, inspirisana sufijskim spevom „Govor ptica“ Faradudina Atara iz 12. veka, mističnom alegorijom o putovanju duše ka izvoru Bića. „Deneb“ je inspirisana zvezdom iz savežđa Labuda, koja isto nosi određenu „ptičju“ simboliku. Što se tiče muzičkih uticaja, slušali smo dosta zapadne, odnosno severozapadne afričke muzike tada (Mali, Alžir, Niger) i bliskoistočne (Iran), vizantijsko pojanje u raznim varijantama, gomilu saundtrekova, ali i dosta starog i novog prog-roka i psihodelije, koji čine osnovu naše muzike. Vrlo smo radoznali što se tiče muzike i volimo da slušamo baš svašta – često delujemo izgubljeno u toj beskrajnoj šumi nadražaja i putokaza, ali svi oni kad tad nađu svoje mestu na stazi.
Naziv albuma je višeznačan. Kako ste došli na ideju da ga tako nazovete?
Nikola: Volimo da se igramo rečima, a arapsko proleće tek što se bilo završilo, pa smo bili pod utiskom. A svako nas arapsko proleće na tebe seti, Džordže Si Maršalu. Iako ceo album u osnovi nije politički, bila je to jedna mala persiflaža kojoj nismo mogli da odolimo. „Mashallah Plan“ je u suštini lična priča koja govori o duhovnom putovanju u jednom vrlo mračnom dobu. „Mashallah“ je vedri pozdrav koji putnici upućuju jedan drugome na toj tajnoj, pustinjskoj stazi.
Da li su filozofija i psihodelična muzika sestre bliznakinje? Moj je ustisak da neke duboke, filozofske misli ne možemo verno predstaviti drugim žanrovima.
Nikola: Psihodelična muzika je svakako dobra za poniranje u sebe, ali ako govorimo o nekom najužem žanrovskom srodstvu pre bi poezija bila bliznakinja muzike. U tom smislu, filozofija je nekada bila nedvojiva od teologije, ali od Renesanse pa do danas, te veze su opstale tek u tragovima. Muzika i religija svakako imaju zajednički koren u ritualu, koji je izvorno bio samo pokušaj da se stvari, koje su očigledno pošle naopako, vrate u neko blaženo, primordijalno stanje. Vremenom, muzika je uspela da se izbori za svoje mesto izvan rituala, ali je time zauvek izgubila jedan deo svog značenja. S druge strane, filozofija je u potpunosti odbacila bilo kakav pokušaj transcendencije. Psihodelična muzika ima odličan dionizijski potencijal, ali sve se uglavnom završava u ćorsokaku, na psihoaktivnim supstancama i nekim usputnim stanjima promenjene svesti – žurka traje sve vreme i bahanalije su same sebi svrha i mera svih stvari. „Filozofske misli“ možeš da izraziš kako hoćeš, možda ponajbolje hip-hopom, jer čoveku daje dosta prostora da se verbalno razmaše. Na kraju krajeva, filozofiji nije neophodna muzika, za „filozofske misli“ dovoljna je i tišina.
Čini mi se da u Srbiji nema mnogo prostora na festivalima za world music bendove, osim ako nisu posvećeni tome kao Pocket Globe, ali to svakako nije prepreka da se radi i stvara. Kakvo je Vaše dosadašnje iskustvo što se tiče naših prostora? I da li ste imali do sada kontakt sa novosadskom publikom?
Nikola: Stvarno ne doživljavamo sebe kao world music bend, iako smo imali prilike da sretnemo neke sjajne ljude sa pomenute scene. Zapravo, u punom nazivu benda stoji da smo „(Anti) world orchestra“, pri čemu jesmo imali na umu tu, ne baš srećno izabranu žanrovsku odrednicu, ali i „svet“, kao pojam iz pravoslavne mistike, koji označava totalitet ljudskih strasti. Ima jedan intervju s Brendan-om Perry-em u kome sarkastično govori o tome da kad uđete u prodavnicu ploča, sve oko vas je zapadna muzika, a tamo neki mali odeljak na kraju je „world music“, sa muzikom ostatka sveta – ovo možda najbolje opisuje celu problematiku. U tom smislu „anti world“ jeste uzgredna opaska, ali se mnogo više dotiče ovog drugog, mističkog aspekta, borbe sa svetom, odnosno sa samim sobom. Što se tiče ovih prostora, iskustvo je generalno super, srećni smo i ponosni što smo odavde. Nije uvek lako, ali na našem zvaničnom grbu stoji „ΟΛΕΣ ΤΙΣ ΔΥΣΚΟΛΙΕΣ ΠΟΥ ΕΧΟΥΜΕ ΑΝΤΕΞΕΙ” (“Sve teškoće smo izdržali”), tako da se trudimo da se ponašamo u skladu sa ovim sloganom.
U Novom Sadu smo svirali tri puta do sad i svaki put je bilo super, publika je sjajna. Na stranu što tamo živi gomila nekih nama dragih ljudi, pa je to dodatna radost svaki put. Jedna od njih je i Isidora Dunđerski, koja je dala finalni oblik i boju „Mashallah Plan“-u svojim originalnim umetničkim radom na omotu ploče.
Ivana Jovanović
