21. septembar je dan kada je rođena jedna od najvećih legendi srpskog i jugoslovenskog rokenrola, Milan Mladenović, i dan kada je sahranjena druga rokenrol legenda, Margita Stefanović.
Milan Mladenović je rođen je 21. septembra 1958. godine a umro 5. novembra 1994. godine.
Margita Stefanović je rođena 1.aprila 1959. Umrla je 18.septembra 2002. a sahranjena je 21. septembra 2002.
Milan Mladenović je bio autor, kompozitor, tekstopisac, pevač i gitarista beogradske rok grupe Ekatarina Velika.
Margita Stefanović Magi je bila klavijaturistkinja sastava Ekatarina Velika, autorka pesama, zajedno sa Milanom. Velika inspiracija svih umetnika tog doba. Talentovana, obrazovana i prelepa. Posle Milanove smrti, i Magi se razbolela. Ljudi koji su bili bliski sa njom, tvrde da je Milanova smrt ubrzala i njen kraj.
Milan Mladenović je rođen 21. septembra 1958. godine u Zagrebu, od oca Spase (rodom iz Kruševca, Srbija), koji je bio vojno lice i majke Danice (iz Makarske). U šestoj godini se sa porodicom odselio u Sarajevo, gde je živeo do 1970. godine kada se sa porodicom preselio u Beograd. Pohađao je Jedanaestu beogradsku gimnaziju.
Krajem sedamdesetih godina, zajedno sa školskim drugom Dragomirom Mihailovićem Gagijem, osnovao je svoj prvi bend Limunovo drvo. Svirali su na gitarijadama u Žarkovu i Železniku, u Bloku 45 (tzv. „Rok blok”), u Domu omladine, a održali su i dva samostalna koncerta u SKC-u. Najpoznatija numera Limunovog drveta je „Oko moje glave”.
U to vreme Milanovo društvo je postalo aktivno uključeno u novi pravac muzike poznat kao novi talas (en. new wave). 1980. godine zajedno sa Dragomirom Gagijem Mihailovićem, Dušanom Kojićem – Kojom i Ivicom Vdovićem – Vdom, Milan je osnovao svoj prvi veliki sastav – Šarlo Akrobata čije se numere “Niko kao ja”, “Ona se budi”, “Oko moje glave”, “Mali čovek” nalaze se na kultnoj kompilaciji “Paket aranžman”.
1981. godine izašao je prvi i jedini album benda – “Bistriji ili tuplji čovek biva kad…”, koji se smatra jednim od najvažnijih albuma jugoslovenskog novog talasa. Šarlo Akrobata se nakon toga raspao usled međusobnih nesuglasica između članova benda.
Krajem 1981. godine, Milan Mladenović je sa Dragomirom Mihailovićem, iz bivšeg benda Limunovo drvo, formirao novi bend Katarina II.
Tokom 1982. novom bendu su se priključili klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi, a 1983. basista Bojan Pečar i bubnjar Šarlo akrobate Ivica Vdović Vd.
U toj postavi grupa je 1984. godine izdala album „Katarina II“ na kojem se nalaze pesme “Aut”, “Jesen”, “Radostan dan”, “Treba da se čisti”, “Ja znam” i druge. Većinu tekstova na debi ploči radio je Milan Mladenović, dok je tekstove za pesme “Vrt” i “Platforme” potpisao Gagi, a muzika je zajednička. Ubrzo je Gagi došao u sukob sa zakonom a po povratku iz zatvora saznao je da više nije član Katarine II. Gagi je kao nosilac prava na ime Katarina II uskratio grupi pravo da se dalje njime koristi, pa je bend odabrao novo ime – “Ekatarina Velika” – EKV.
U EKV je ubrzo došao novi bubnjar Ivan Fece Firči, umesto Vda. Godine 1985. izlazi istoimeni album “Ekatarina Velika” koji je dobio povoljne kritike i bend je postao popularan. Album iz 1986. “S vetrom uz lice”, lansirao ih je na sam vrh jugoslovenske rok scene. Usledila je serija uspešnih albuma : S’ vetrom uz lice“ 1986. „Ljubav“ 1987. „Samo par godina za nas“ 1989. „Dum dum“ 1991. „Neko nas posmatra“ 1993.
Milan Mladenović se u tom periodu uspešno okušao i kao muzički producent, glumac, a pisao je i muziku za pozorišne predstave.
Tokom rada sa EKV, Milan Mladenović sarađivao je kao producent na albumima bendova “Gustaf i njegovi dobri duhovi” i “Fit”.
1985. godine se zajedno sa ostalim članovima Ekatarine pojavio je u filmu Gorana Markovića “Tajvanska kanasta”, a sledeće godine i u filmu Milana Živkovića “Crna Marija” gde je igrao glavnu ulogu i za koji je napisao numeru “Bus Station”.
Krajem osamdesetih pisao je muziku za jednu pozorišnu predstavu na kojoj su još radili i Vlatko Stefanovski, Đorđe Erić, Zoran Petrović i drugi.
Kada je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji, 1992. godine, sa Partibrejkersima i Električnim orgazmom napravio je projekat “Rimtutituki”, čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Singl “Slušaj ‘vamo!”, s ključnim refrenom „Mir, brate, mir”, izdao je B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda.
EKV, Partibrejkers i Električni orgazam su u septembru 1993. godine svirali u Pragu i Berlinu sa zagrebačkim sastavom Vještice u okviru akcije “Ko to tamo pjeva”.
Milan je, iz protesta zbog ekplozivom srušene najstarije i najpoznatije banjalučke džamije Ferhadije ( iz 1579. godine), otkazao nastup Rimtutitukija u Banjaluci tokom rata.
Leto 1994. godine Milan Mladenović je proveo u Brazilu, gde je sa dugogodišnjim prijateljem Mitrom Subotićem – Subom, i nekoliko brazilskih muzičara snimio je album “Angel’s Breath” („Dah anđela“). Album je kombinacija psihodeličnog samba-roka s balkanskim uticajem. Milan je tada otišao u Pariz, gde je režirao spot za pesmu “Crv”. U avgustu 1994. godine, posle nastupa Ekatarine Velike na festivalu u Budvi, prebačen je u bolnicu gde je ustanovljeno da ima rak pankreasa.
Milan Mladenović je umro 5. novembra 1994. u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
O životu i delu Milana Mladenovića dosad su objavljene knjige:
“Mesto u mećavi ” Aleksandar Saša Žikić, 1999.
“Dečak iz vode: Milan Mladenović”, Flavio Rigonat, 1997.
Svi albumi, i gotovo sve pesme, bile su popularne u vreme dok su članovi benda živeli, i stvarali. U periodu od 1992. do 2002. članovi originalne postave su umrli, a njihova dela su svake naredne godine bivala sve popularnija, i ostvarivala sve veći uticaj na svaku narednu generaciju stvaraoca i slušalaca na području čitave teritorije bivše države SFRJ.
Kada je snimljen kultni dokumentarni film o životu i radu članova grupe – “EKV – Kao da je bilo nekad” , Dušana Vesića, 2008. sveukupno delo koje su članovi grupe Ekatarina Velika ostavili iza sebe, preraslo je čak i pojam mita.
EKV je postao kulturološki i socijalni vanvremenski fenomen, sa svojim mestom u udžbenicima istorije i muzičkog. Ulice u Beogradu, Zagrebu i Podgorici dobile su njegovo ime, kao i plato ispred Doma Omladine Beograda i od skoro prostor iza Doma omladine Pančevo dobio je naziv “Plato Milana Mladenovića”.
Margita Magi Stefanović ( 1.4.1959. Beograd – 18.9.2002.Beograd) bila je jedna od najtalentovanijih muzičarki na ovim prostorima. Klavijaturistkinja sastava Ekatarina Velika, rođena je kao jedinica u porodici beogradskog pozorišnog i TV reditelja Slavoljuba Stefanovića-Ravasija.
Završila je arhitekturu, ali se školovala i muzički. Srednju muzičku školu završila je u klasi sa Ivom Pogorelićem. Kao apsolutni sluhista i uz Pogorelića najtalentovanija u klasi dobila je ponudu za nastavak školovanja na moskovskom konzervatorijumu. Odbila je ponudu i upisala arhitekturu koju je uspešno završila 1982. Kao studentkinja osvajila je treću nagradu na međunarodnom konkursu u Japanu za rad na temu uređenja crnogorskog sela Reževići. Istovremeno važila je za jednog od najtalentovanijih klasičnih pijanista.
Prekretnica u njenoj muzičkoj orijentaciji desila se na koncertu tada tek formiranog benda Milana Mladenovića Katarina II u sali bioskopa „Topčiderska zvezda“. Prvog maja 1982. upoznala je članove grupe Električni orgazam, a kroz druženje sa njima i Milana Mladenovića.
Mladenović je, fasciniran njenim talentom i voljom za istraživanjem pozvao je da se pridruži grupi, i kupio sintesajzer na kojem je Magi vežbala. Posle povratka sa tromesečnog puta po Južnoj Americi Margita Stefanović postala je stalni član sastava Katarina II, koji je 1985. promenio ime u Ekatarina Velika i delovao sve do 1994. godine, odnosno smrti Milana Mladenovića.
Tokom tog perioda Margita Stefanović je komponovala i muziku za pozorište (predstave „Klasni neprijatelj“, „Tri sestre“, „S one strane duge“ i „Majka hrabrost“) i televiziju (drama „Plavi, plavi“), radila kao producent („Karlovi Vari“) i gostovala na albumima mnogih jugoslovenskih grupa ( Elvis J. Kurtović, Van Gogh, Babe).
Za Margitu je vezana “urbana legenda” o prvom beogradskom grafitu. Legenda kaže da je Nebojša Krstić – nekadašnji član grupe VIS Idoli – na njenoj kući na Slaviji napisao “Margita je dečak”.
Godine 1985. pojavila se u filmu Gorana Markovića „Tajvanska kanasta“ u ulozi sestre glavnog junaka. U filmu se pojavljuje ceo sastav EKV izvodeći pesmu „Tattoo“.
Posle raspada Ekatarine Velike, Magi je nastavila da se bavi muzikom. Sa nekoliko beogradskih muzičara krajem 1994. osnovala je bend Kurajberi koji su uglavnom izvodili obrade stranih i domaćih hitova po beogradskim klubovima.
Godine 1995. Magi je osnovala bend EQV sa muzičarem Vladimirom Stojićem i izdala CD „Ti si sav moj bol“. 2002. komponovala je muziku za predstavu rediteljke Hajdane Baletić ” Kaput mrtvog čoveka” što je njeno poslednje muzičko delo.
Margita Stefanović je poslednje godine života provela u beogradskom Centru za smeštaj beskućnika. Uzrok smrti nije zvanično objavljen. O njenom životu i delu snimljen je 2008. godine kultni dokumentarni film “EKV – Kao da je bilo nekad”, u režiji Dušana Vesića.
Muzičar Zoran Predin, lider sastava Lačni Franz, posvetio joj pesmu ” Kosa boje srebra -Margita”
Izvor: fmportal.rs
