Na dan šale, 1. aprila, na scenu dvorane u Gimnaziji Laze Kostića, izašao je on – dođoš, mali, sa velikim stomakom i to je bilo sasvim dovoljno da se nasmejemo. Ali ono što je taj dođoš uradio pre svog nastupa je katastrofa živa! Na binu je pustio NEdođoša, tipičnog Novosađanina, visok, mršav, razvlači kad priča, Lala 1/1. Lala se zove Žarko Medar, poznatiji u novosadskim krugovima kao Cuba.
Nekih 15 do 20 min Cuba je publiku koja je ispunila salu do poslednjeg mesta i udobno se smestila, zagrejao svojim smor živi forama, pa smo tako saznali kako funkcioniše njegov seksualni život, ili bolje rečeno kako NE funkcioniše, kakva mu je ekipa iz kraja i svašta nešto još. Kad smo se pristojno smorili, na scenu je izašao, nikome zanimljivi Nebojša Grujić, sada već svima poznat kao Dođoš.
Ono što moram priznati je da me ove večeri najviše nasmejalo to kako njih dvojica izgledaju. I to je to. Fore koje je Nebojša pažljivo spremao, birao i izvodio pred publikom već neko vreme, ispada da se publici dopadaju. Ne kapiram zašto. Smejali su se kao da ih je Grujić platio da to rade, aplaudirali kao da su i za to dobili dodatni honorar, jer to je jedino logčino objašnjenje zašto se publika toliko cepala od smeha i aplaudirala.
Meni tu ništa nije bilo smešno, sem par fora koje su mi izvukle blagi osmeh na tužno smorenom licu. Što je najgore, povela sam drugara Vukašina sa sobom nadajući se da će mu biti zabavno, ubila me sramota gde sam ga dovela, ali srećom, Vukašin je fin mladić pa se smejao i on, mada….moram priznati, sumnjiv mi je bio, bojim se da mu se možda ipak sve to svidelo.
Kako Novi Sad fukncioniše u očima jednog Lozničanina, šta on uopšte radi u Novom Sadu, da li je Sremica kriva što je on završio tu, šta se krije iza njegove opčinjenosti grupom Mame Novosađanke i zbog čega je njegov otac hteo da časti celu kafanu, sve nam je ispričao ovaj, meni omiljeni Dođoš, sa velikim D, jer Nebojša je ipak gospodin Dođoš.
A sad ozbiljno, Nebojša Grujić ove večeri pobedio je samog sebe, uspeo je ono što neki možda nisu mislili da će moći, a to je da svojim odličnim izvođenjem učini da nam sat i po traje kao tren. Iako sam se pribojavala da će ga zbog ispunjenosti sale uhvatiti neka trema, da će možda popustiti, pa se malo pogubiti u nekom momentu, ništa od toga se nije desilo. GrUjko, kako su ga prozvali kad je dobio ovu važnu porodičnu ulogu, lagano je plovio kroz svoj tekst, spontano se nadovezivao na komentare iz publike na određena pitanja, ali i delovao potpuno sigurno i opušteno na sceni.
Onog momenta kad komičar na bini deluje toliko opušteno, kao da nam prepričava šta mu se stvarno desilo danas i kada se u toj njegovoj priči potpuno zaboraviš da si na predstavi, tada se može reći da je položio i prešao na novi, profi nivo. Grujić je spreman za još veće bine, jer sa svakim svojim nastupom, on je sve više neodoljiv, šarmantan i nadasve zabavan i ja mu od srca čestitam na uspehu i priznanju od publike koje je ove večeri dobio, sasvim zasluženo.
Rado priznajem, istinski sam se slatko ismejala i zadovoljno otišla kući jer je ovaj dan šale, zahvaljujući Grujiću i Cubi, ipak imao smisla.
A ako ste mislili da je ovo veče prošlo bez pominjanja Kebe, nije.
Ipak, Keba je to….i Loznica je to.
Andrea Magazin
