Beogradski bend Eyesburn ovog vikenda slavi dvadeset godina rada. Jubilej će obeležiti koncertima u Beogradu i Novom Sadu, a mi smo iskoristili priliku da sa Nemanjom Kojićem Kojotom napravimo svojevrsnu retrospektivu dosadašnjeg rada.
Jako mi je drago što je povod ovog razgovora rođendan, po meni, jednog od najboljih bendova sa ovih prostora. Kako bi ti rezimirao dvadeset godina benda Eyesburn?
Nemanja: To je pola mog života, svačega je tu bilo. Najbolju sliku o tome kako je sve izgledalo opisuju sami albumi, jer smo mi uvek pisali pesme o onome što vidimo i osećamo u trenutku nastajanja istih. Drago mi je da smo napunili 20 godina i odličan je osećaj.
Imali ste i pauzu od nekoliko godina, pa veliki povratak u Novom Sadu na Koncertu godine. Od tada do danas možete se pohvaliti da ste imali dosta značajnih nastupa, a neki tek slede. Koliko utiče na popularnost benda deljenje bine sa velikim imenima kao što je na primer The Prodigy?
Nemanja: Deljenje bine sa muzičkim velikanima okrepljuje bend. To je potvrda nama samima da i pored finansijske nemoći posedujemo veliku moć.
Kad pogledaš unazad da li je bilo lako izgraditi ime i karijeru u okruženju kakva je naša zemlja?
Nemanja: Mi smo samo bili veoma uporni i to je zaslužno za naše dosadašnje uspehe i neuspehe. Bilo je tu dosta razočaranja koja nas nisu oborila već smo ih prihvatali kao deo života jednog benda…malo se demorališemo, međutim, to brzo prođe i ide se dalje.
Kako i kada je region prihvatio Eyesburn?
Nemanja: Nikada nas u stvari ceo region nije prihvatio. Mi smo samo u Srbiji, Makedoniji i Bosni popularni. U Hrvatskoj i Sloveniji lokalni promoteri tvrde da smo mi zaboravljeni bend i da niko ne zna za nas. Tako kažu ljudi iz muzičkog biznisa u naših susjeda.
Kakav je inače odnos publike i benda na svirkama, pre i posle nastupa?
Nemanja: To bi publika trebala da kaže. Ja se lično trudim da poštujem publiku što više mogu, jer smatram sve ljude ravnopravnim. Nekada sam posle svirke jako umoran i duhovno i fizički, pa nemam snage za druženje, ali mislim da je to ljudima jasno i da me razumeju, a nekad opet ostanem do jutra sa drugarima zezajući se.
Često se polemiše da su bendovi koji u Srbiji pevaju na engleskom unapred osuđeni na propast. Vi ste svakako izuzetak. Šta je, po tebi, recept za uspeh ukoliko neko ne koristi maternji jezik u svojim pesmama?
Nemanja: Opet moram da ti kažem da je to samo upornost i, takođe, to što mi pišemo na jako prostom engleskom koji većina ljudi može da razume ako svakodnevno gleda filmove ili sluša stranu muziku. Takođe, ja sam jako inspirisan jamajkanskom reggae muzikom, tako da i pevam tj. slažem tekstove na patua jeziku koji je ljudima koji ne govore engleski mnogo razumljiviji nego Oxford English.
Prošle godine ste izdali album „Reality check“. Da li si zadovoljan albumom, njegovom promocijom i da li planirate uskoro neko novo izdanje?
Nemanja: S obzirom na količinu informacija i albuma koja dolaze do ljudi svakodnevno „Reality check“ živi već godinu i po dana i još uvek je svež. Još uvek ne planiramo ništa u vezi novog albuma. Mislim da bi „Reality check“ baner trebao da stoji na svom mestu još neko vreme.
Spremili ste se da duplo proslavite rođendan: u Beogradu i Novom Sadu. Kako se vi kao bend osećate s obzirom da slavite 20 godina rada? Mnogo je razloga da budete ponosni, ali i uzbuđeni.
Nemanja: Skupljamo energiju i veselimo se sledećem vikendu.
Ekipa Remix Press portala vam želi još mnogo uspešnih godina rada i svakako se vidimo u subotu u Novom Sadu.
Nemanja: Mir i ljubav Novom Sadu, to je moj omiljeni grad.
Ivana Jovanović
