Bila mi je velika čast i zadovoljstvo kad sam pre više godina u Sloveniji upoznao gospodina Ingemara Janssona, pevača legendarnog švedskog benda No Fun At All i stvarno najzanimljiviji mi je bio njegov odnos prema ljudima. Ne samo meni, neobično je bilo i drugim ljudima, a mojim kolegama iz ostalih evropskih medija i to što su Šveđani tad na zakazane intervjue dolazili porodično sa suprugama i decom, što mi je odmah pokazalo da su zapravo familijarni ljudi puni pravih vrednosti.
Videli smo se još nekoliko puta posle toga, ali ne znam stvarno zašto mi je ta slika toliko ostala u sećanju. Prvi put sam zvanično za srpske medije popričao o svemu bitnom sa njim na prošlogodišnjem Punk Rock Holiday 2.2 u Tolminu.
U krajnjoj opuštenoj atmosferi Ingemar Jansson, kao i basista Stefan Bratt, su odgovarali na moja pitanja, dan posle njihovog odličnog nastupa na festivalu i na mene ponovo ostavili impresivan utisak, pre svega zbog svoje skromnosti. Razgovarali smo o različitim temama, od njihovog starta početkom 90-tih do današnjih dana, mnogim teškim i lepim životnim situacijama kao i želji pevača da ponovo proba čuveni srpski specijalitet – ćevapčiće.
Nije konkretno rečeno u intervjuu, ali ovde treba dodati da njihova evropska turneja pod nazivom „Seventh Wave Hits Europe 2023”, počinje 30.3.2023. u Lilu, u Francuskoj. U 25 nastupa će svirati i u Holandiji, Engleskoj, Irskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, a specijalni gosti bi trebalo da im budu Templeton Pek i Wolfpack. Turneju će završiti 18.5.2023. nastupom u Ćezeni u Italiji (možda će doći do korekcije i dodavanja još nekih nastupa naknadno), pa je to zgodna prilika da vidite ovaj legendarni bend uživo na delu.
No Fun At All postoje od 1991, sa pauzom od 2001. do 2005. Da li je vredelo sve, posle svih ovih godina?
INGEMAR JANSSON: Da, naravno. Inače, svakako da ne bismo bili ovde, da je bilo drugačije.
Kad sam prvi put čuo album No Straight Angles (1994), to je bila revolucija za mene zato što ste vi bili prvi švedski bend kao evropska verzija Epitaf bendova sa druge strane okeana. Zapravo, vi ste bili glavni bend koji je predvodio ostale švedske i druge evropske bendove u tom melodičnom punkrock žanru. Šta zapravo znači ta uloga za vas?
INGEMAR JANSSON: Još uvek ne znam, ali mislim da je to što si rekao malo i preterivanje. Mislim, mi smo veoma ponosni što smo bili deo te priče, kao tada jedina evropska muzička scena koja svira u melodičnom punk rock žanru. Celokupna Burning Heart priča 90 – tih je zaista nešto na šta smo mi i dan danas ponosni.
Kakva je muzička scena danas u Švedskoj? Postoji li neki nov, dobar bend?
STEFAN BRATT: Pa i ne znam baš. Nekako…muzička scena više i nije tako dobra. Naravno, u Švedsku dolaze mnogi pank i hard core bendovi, ali nema više melodije, odnosno melodičnog pank roka.
INGEMAR JANSSON: Znaš, postoje ti naši specijalni gosti, ali mi pa i ne sviramo toliko mnogo u Švedskoj. Pamtim jedan bend sa kojima smo više puta svirali, mislim da se zovi Kayo ili tako nešto, dobar je to bend.
STEFAN BRATT: Švedska je vrlo teška zemlja u tom smislu jer je veoma u trendu, pa su to stvari koje nam otežavaju da mi budemo u toku sa tim, i ispratimo scenu na pravi način. To je veoma teško, iako je mala zemlja u pitanju. Nema baš previše prostora za sve.
Imate novu pesmu “It`s not a problem” sa predstojećeg albuma “Seventh wave”. Možda simbolično, ali to je sedmi studijski album benda, prvi izdat za Sbam Records iz Austrije, odnosno za Stefana B. Kako ste zadovoljni saradnjom sa njim? On je glavni za SBAM festival, koji je svake godine sve veći i veći i konstantno svake godine raste…
INGEMAR JANSSON: Kad sam ga prvi put upoznao 2017, pre toga mi je posalo mejl i rekao da hoće da organizuje nastup u Austriji, rekavši u mejlu da je grafički dizajner u Lincu, u Austriji, ali naše dopisivanje kreće od 2014. Tad sam mu rekao da mi više nećemo da idemo na turneje, i da je to bespotrebno kad možda nećemo ni svirati više. Međutim, par godina kasnije, ja sam njega kontaktirao, i ispalo je zaista sve korektno, odradili smo par koncerata u Austriji, a to je nekako baš u vreme kada će se Stefan priključiti bendu. Sećam se kad sam sedeo na bečkom aerodromu razmišljajući o daljoj sudbini benda, kad mi je stigla poruka od njega u kojoj mi pruža dalju bezrezervnu podršku, koja mi je naravno značila.
STEFAN BRATT : Otkad sam ja u bendu i moja saradnja sa njim je bila veoma dobra, ali na neki način treba reći da sve to što on radi je veoma interesantno. Na kraju krajeva, on se veoma dobro ponaša prema nama i ne postoji ni jedan razlog da mi budemo drugačiji prema njemu.
Sličnosti i razlike od “No Straight Angles“ do 7. talasa? Sedam studijskih albuma i nije nešto mnogo materijala za tri decenije postojanja..
STEFAN BRATT: Sad smo zreliji…
INGEMAR JANSSON: Naravno da je tako, konstantno smo rasli kao bend, ali dobri rifovi, brzi bitovi, i zaista je prirodan progres koji je svaki bend, pa tako i No Fun At All sa godinama doživeo. Možda je mudrost samih pesama veća na kasnijim albumima u odnosu na “No Straight Angles” jer je taj album bio prvi sa kojim sam se direktno sretao sa problematikom pisanja tekstova, i možda nisam na pravi način to radio gledajući iz današnje perspektive. Takođe i godine, svi smo bili tada mladi, a danas smo zreliji, ima tu svačega.
STEFAN BRATT: Reklo bi se da danas imamo više iskustva…
Ja sam iz Srbije i znam da vi nikad niste svirali u mojoj zemlji. Kad imate u planu da svirate u Srbiji?
STEFAN BRATT: Pričali smo o tome, i zaista imamo nameru da dođemo u Srbiju.
INGEMAR JANSSON: Razgovarali smo o tome, da posetimo zemlje i istočne Evrope, mi nikad nismo bili ni u Hrvatskoj, na primer, pa ako se i kad se to desi, verovatno će postojati i neka opcija za Srbiju. Videćemo, i iskreno se nadamo da će to tako biti, možda već 2023. godine.
STEFAN BRATT: Nešto smo pregovarali pre pandemije i korone, onda se ista desila, 2 godine su prošle i sad…Polako, treba verovati…
Koji su budući planovi benda?
STEFAN BRATT: Izdavanje albuma u oktobru, australijska turneja, i onda zvanična promocija albuma na evropskoj turneji, i možda budemo kući do Božića. Naravno, turneja i izdavanje albuma, i mislim…koliko imamo materijala možda izdamo ubrzo još jedan album. Vrlo je nezahvalno i skoro nemoguće praviti ozbiljne planove dok traje pandemija. Svako od muzičara voli da bude na turneji i svira koncerte, ali postoje i nemoguće situacije, a da baš ništa ne zavisi od nas, u koje smo se uverili prethodne 2 godine. Album, a za dalje videćemo, to mi zvuči kao dobar start…
U moje lično ime i ime svih čitalaca želeo bih da vam se zahvalim na ovom intervjuu i za kraj recite mi vaš poslednji komentar.
STEFAN BRATT: Zaista bismo voleli da dođemo u Srbiju jer znam da to ljudi iz Srbije zaslužuju, a i mi zaslužujemo da nastupimo tamo.
INGEMAR JANSSON: O da, i zaista bismo voleli da probamo tradicionalno dobru srpsku hranu. Ja znam šta su ćevapčići, božanskog su ukusa. Jedva čekam nastup u Srbiji zbog toga.
STEFAN BRATT: To ćemo jesti posle nastupa. Hvala tebi još jednom.
Tekst i foto: Slobodan Kotjalić Buzda
