Pred nama je napokon novo studijsko izdanje legendi hard rocka i heavy metala, prvo posle 18 godina pod imenom Black Sabbath i prvo posle 35 godina sa Ozzy Osbourneom na vokalu.
Ovaj, ko zna koji po redu, reunion krčka se od 2010. mada je sve bilo dovedeno u pitanje nakon što je Iommi-ju dijagnostifikovan kancer, što je usporilo pripreme za album i uzrokovalo otkazivanje većeg dela svetske turneje.
Ipak, Iommi-jev oporavak je uslovio početak rada u studiju krajem prošle godine, pod dirigentskom palicom Ricka Rubina, velikog maga metal produkcije. Rezultat njihovog rada je 53 min sjajne svirke i 8 novih pesama.
Muzički BS nije doneo ništa revolucionarno novo već je standarde uspostavljene na prvih 5 albuma savršeno upakovao u moderno produciran metal zvuk, dovoljno da se gomili mladih metal fanova objasni odakle je sve počelo.
Ozzy peva dovoljno prepoznatljivo, premda nešto dublje, u skladu sa godinama. Tekstovi se, kao i uvek, kreću od okultnog do sarkastičnog, često samo postavljaju pitanja, a ne daju odgovore, dok je Geezerova svirka i dalje prosto nedokučiva za mnoge, a Iommi-jeve gitarske deonice moj prijatelj je s pravom nazvao pravom “enciklopedijom rifova”. Za bubnjara je, nakon povlačenja Billa Warda izabran Brad Wilk (Rage Against the Machine) i svoj deo posla odradio onako kako treba. Ipak, idemo redom.
Album otvara “End of the Beginning”, pesma koja slučajno ili možda namerno, aranžmanom i rifovima neodoljivo podseća na njihov prvi hit “Black Sabbath” od pre 45 godina. Sledi prvi singl “God is Dead?”, apsolutno remek delo, za koju je objavljen i spot.
Sledi moj lični favorit “Loner” koja, opet slučajno ili ne, vuče na “N.I.B.”, dok je uvodni rif “tata” svega onog što se danas zove doom, stoner ili kako god. Nakon nje kreće drugi deo “Planet Caravan” pod imenom “Zeltgeist” na čijem početku je usemplovan Ozzyjev smeh koliko da se setimo i legendarne “Sweet Leaf”.
Druga polovina albuma je manje ubitačna, a otvara je “Age of Reason”, Iommi u ovoj pesmi diže svoj arsenal rifova na maksimum, jezivo je, okultno, mračno i heavy, baš onako kako Sabbath treba da zvuči. Sledi “Live Forever”, a zatim malo bluesa u pesmi “Damaged soul”, gde se čuje i usna harmonica po ugledu na “The Wizard”. Album zatvara “Dear Father”, sedmoipominutna razbijačina prepuna klasičnih Iommi rifova, na čijem kraju se čuje zvuk kiše, grmljavine i udaljenih zvona. Zvuči poznato zar ne? Možda je to simbolični nagoveštaj zatvaranja knjige na isti način kako je otvorena pre skoro pola veka…
Sve u svemu, oni koji su očekivali nešto novo i do sada nečuveno od legendarnih dekica metala, to neće dobiti na ovom albumu. To zaista jeste klasični Sabbath, dovoljno dobar za svakog istinskog fana, a verujem da će biti i novih.
Za sam kraj – usred ko zna kojeg po redu slušanja albuma i pisanja ove recenzije napolju oluja, kiša, grmljavina i nestanak struje. Slučajnost? Tako nešto ne postoji kad je Black Sabbath u pitanju!
Ocena: 10/10
Spisak pesama:
1. End of the Beginning
2. God Is Dead?
3. Loner
4. Zeitgeist
5. Age Of Reason
6. Live Forever
7. Damaged Soul
8. Dear Father
Vladimir Kostić Darkness
