Vladimir Mijatović rođen je i odrastao u Sirigu, malom mestu u opštini Temerin, a Novi Sad je počeo da otkriva, upoznaje i da se u njegov šarm zaljubljuje sa početkom srednjoškolskih dana. Sada ga za ovaj grad vezuje mnogo toga. Student je prve godine Fakulteta za menadžment u Sremskim Karlovcima, na smeru menadžment u medijima, bio je gitarista novosadskih bendova “Retorika”, “Ruke u vis” i “Clyde”, piše poeziju, a njegov san je da svoju ljubav prema muzici i pisanju sublimira tako što će postati radio voditelj, naravno nikada ne zapostavljajući autorski rad kada je reč o muzici.
Za odrastenje u Sirigu vezuje ga naravno bezbrižnost, društvo sa kojim je provodio vreme, ali i neka dešavanja koja su uticala na njegova interesovanja kasnije:
Sirig je, dok sam ja odrastao, bio prilično beživotno mesto. Broj dešavanja je, na godišnjem nivou, mogao da se izbroji na prste jedne ruke. Svejedno, deca ko deca, svi smo nalazili neke načine da se zabavimo. Izdvojio bih jedan meni izuzetno značajan događaj, koji se do skoro održavao svake godine, a nosi naziv “Istorija siriškog roka”, gde smo mogli da čujemo rok bendove koji su nastali u našem selu,ali i neke interesantne goste. Takođe, još jedan važan događaj koji se i dan danas održava, kao suprotnost roku, “Siriško prelo” u sklopu kog se dešavaju razna takmičenja u kuvanju, dovođeni su muzički gosti i nastupali su veoma uspešni siriški folkloraši, kao i gosti iz raznih zemalja Evrope.
Novi Sad Vladimir je bolje upoznao kada je upisao srednju školu, i kao i većini mladih ljudi, nije mu bilo potrebno mnogo vremena da se zaljubi u šarm njegovih ulica, zanimljivih kulturnih prostora i ljudi koji u njemu žive i stvaraju:
Novi Sad sam zvanično upoznao tek kad sam krenuo u srednju školu. Grad je sam po sebi veoma šarmantan, pun interesantnih znamenitosti koje vredi videti. Dopala mi se kultura kojom zrači na prvi pogled, naravno dešavanja i jaka alternativna scena, bedovi i prostori za svirke. Iako mali grad, a u poređenju sa evropskim metropolama, veliko selo, Novi Sad uvek vrvi od dešavanja i interesantnih ljudi.
Kada je prvi put uzeo gitaru u ruke, shvatio je čime, između ostalog, sigurno namerava da se bavi u životu:
Davno je to bilo, ali se sećam svog muzičkog “otkrovenja”. Dobio sam na poklon disk benda “Guns ‘n’ Roses” koji me je, blago rečeno, oduševio. Bio sam baš mali, nekih 7-8 godina sam imao, tako da je to bilo baš veliko za mene. Odmah sam se vezao za rokenrol i izluđivao sam roditelje preglasnom muzikom. Nekoliko godina kasnije nabasao sam kod drugara na neku njegovu električnu gitaru. Taj momenat je bio opisan rečenicom: ”Mama, tata, biću rok zvezda!”
Pored muzike, Vladimirova velika ljubav je poezija koja je svakako veoma uticala na njegovo formiranje u svakom smislu:
Poezija mi je došla neočekivano. Nisam bio svestan da sam sposoban da napišem pesmu, ali se i to desilo jer sam stvarno mnogo želeo. Jako volim domaće pesnike i poeziju generalno, pa je ljubav konačno isplivala. Bio sam prva ili druga godina srednje škole. To je još jedna stvar koja je uticala na formiranje mene kao samosvesne ličnosti. Pošto mi je dosta tekstova kritički nastrojeno, ta samospoznaja je dosta uticala i na moje ponašanje. Takođe, verovatno svi pesnici jure tu neku savršenu pesmu, tako da me poezija i dalje tera da širim svoj vokabular i usavršavam pisanje kao i svakodnevni govor.
Kada je reč o muzici, postoje bendovi koji su ga inspirisali da napravi svoj prvi bend sa samo trinaest godina:
Već sam spomenuo Guns ‘n’ roses kao prekretnicu i moje kalupiranje u rokera. Izdvojio bih još i siriški pank rok bend, “Čupavci”, koji su mi bili ogromna inspiracija jer su bili prvi i najmlađi pank rok bend u Sirigu. Oni su mi bili motivacija da i ja, sa samo 13 godina napravim svoj prvi bend koji je bio jedna lepa, dečija, drugarska priča.
Iako je prvobitna ideja bila da upiše žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Vladi je godinu dana pauze posle srednje škole, umnogome pomoglo da iskristališe šta je ono što zaista želi i na koji način je najbolje da krene putem svojih talenata i interesovanja:
Inicijalna ideja bila je da upišem žurnalistiku na Filozofskom fakultetu. Iz nekog razloga, posle gimnazije sam se užasavao fakulteta i studiranja, te sam odlučio da pauziram jednu godinu. I moram priznati da mi je to bila jako dobra odluka u životu. Oko mesec dana pred prijemni sam naišao sasvim slučajno na reklamu za FAM. Video sam da ima smer menadžment u medijima i kad sam se malo raspitao, čuo sam samo reči hvale. Nije mi mnogo trebalo da se odlučim. Fakultet je jako dobro opremljen, prakse su odlične, garnitura profesora je na izuzetno visokom nivou…
Na pitanje koje mesto bi izdvojio kao najdraže za izlaske u Novom Sadu, prisetio se mesta koje je redovno posećivao tokom srednje škole, a koje je taj duh i šarm zadržalo i do danas kaže:
Novi Sad je oduvek gajio alternativnu kulturu, tako da može da se pohvali veoma dobrim lokalima u kojima se čuje rokenrol. Naravno tu je i neslavna ulica Laze Telečkog koja je izvrtanje ruglu onoga čemu je grad zapravo težio. Meni je izuzetno značajan Shamrock bar, koji je bio neizostavan detalj moje svakodnevice za vreme srednje škole. Osoblje uvek veselo, a muzika vrhunska.
Događaj koji bih svima uvek preporučio je “Blokstok festival” (nekadašnji Blokrok). Festival koji gaji alternativnu kulturu, jedna od najboljih ekipa za dogovor, još nisam upoznao organizatore koji su korektni kao oni. Garnitura bendova je uvek dosta jaka, ali se pruža prostor i manje poznatim bendovima. Sve u svemu, jako bitan festival za Novi Sad, ali i Vojvodinu. Izdvojio bih i “To be punk” festival, koji odiše energijom kojom je Novi Sad uvek mogao da se pohvali. Moram da kažem da je svaki festival u ovom gradu vredan pažnje, jer se svi mi borimo za opstanak rokenrola, tako da ne treba žmuriti na sav trud koji pojedinci ulažu kako bi ponovo emancipovali Novi Sad, koji je poprilično zatrovan raznoraznim šundom koji nikako ne priliči ovako kulturnom gradu.
Vladica Milovanović
*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu” koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“
