Poslednju deceniju Marija Ćurčija živi u Novom Sadu, a razlog preseljenja bio je upis na fakultet. Nakon studiranja nije se vratila u Odžake gde je odrasla već je odabrala da ostane u Novom Sadu zbog, kako kaže, lepote samog grada i predivnih zgrada.“Kao mala često sam dolazila u Novi Sad u posetu rodbini, tako da sam ovaj grad zavolela davno”, kaže Marija, i navodi šta sve možeš da radiš u gradu kako bi se opustio i uživao: “Možeš sam prošetati ulicom sa slušalicama u ušima, kejom, tvrđavom, otići sam na bazen ili Štrand. U sredini odakle dolazim je to odlika čudaka. Ponekad je čoveku potreban mir, da bude sam sa svojim mislima, a to je u Novom Sadu moguće. Toliko je lepih mesta na kojima se čovek može opustiti”.
Brojne anegdote su joj se desile od kako je ovde da bi mogla knjigu da napiše, ali ono što najviše voli da istakne je da je stekla jako dobre prijatelje, one za ceo život.
Omiljena zgrada joj je Zepter, bivša Ljubljanska banka: “Igrom slučaja bila sam u toj zgadi,u svakom kutku zgrade i zaista je neverovatno zdanje”.
Najveći deo života u Novom Sadu provela je na Limanu 3 koji jako voli, podjednako kao Štrand, Tvrđavu i Shamrock bar u kojem se oseća kao kod kuće zbog opuštajuće atmosfere preko radne nedelje i odličnog provoda vikendom.
Svako ima neku ključnu misao o Novom Sadu, a Marijina je: “Novi Sad vas zagrli, prihvati i ne pušta tek tako. Zbog toga je i poseban”, sa čim se u potpunosti slažemo.
*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu” koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“
