Do održavanja tradicionalnog NS Koncerta godine ostalo je još tačno sedam dana.
Jedan od bendova koji će nastupiti na velikoj bini je zagrebačko Hladno Pivo. Sve “Pivopije” mogle su ih već slušati ove godine u Novom Sadu, ali ovo im je prvo učešće na gore pomenutoj manifestaciji.
Raduju se ponovnom dolasku, a šta o tome i o radu benda ima da kaže trubač Stipe Mađor čitajte u nastavku teksta.
Remix: Hladno Pivo uskoro treći put gostuje u Novom Sadu u 2012. godini, ovog puta na NS Koncertu godine, radujete li se ponovnom dolasku u naše krajeve?
Stipe: Apsolutno, ovo nije sad neko ulizivanje, ali stvarno postoji neka tajna veza NS-a i HP-a. Novi Sad je stvarno rockerski grad i čovik se tamo baš osijeća ugodno, toliko divnih ljudi smo do sada tamo upoznali i to je najbolja strana ovog posla što stvarno upoznaš dobre ljude i neki ih gradovi imaju više, neki manje, ali mislim da ih NS ima stvarno gomilu, tako da se apsolutno radujemo i nadam se da će bit snijega jer daje dodatni ugođaj :).
Remix: Znači zadovoljni ste novosadskom publikom? 🙂
Stipe: Ako kažem da postoji jedna velika prekrasna skupina ljudi iz NS-a koja nas prati i koji imaju više kilometara sa Hladnim Pivom nego trodupli kompleti guma našeg kombija onda sam sve rekao.
Remix: Pošto nema prevelike potrebe da predstavljamo bend, daćemo publici priliku da tebe bolje upozna. Iako smo sigurni da svi znaju ko je Stipe B. Mađor, u par rečenica nam za početak reci ko je ustvari Stipe? 🙂
Stipe: Pa jedan običan Dalmatinac koji je došao studirat u Zagreb i ostao, i koji je nekim čudnim spletom okolnosti od studenta sociologije (tada studenta, a moram napomenut odavno diplomiranog :)) došao do največeg rock banda i tu već dugih 13 godina ostavljam svoj dah na bini. Malo je glupo pisat o sebi, ali ukratko to je ustvari Stipe, pokušavam već 13 godina podijelit svu onu silnu energiju koju dobijemo na bini ljudima ispred sebe i to je sve.
Remix: Svi mi koji imamo nešto malo preko 30 godina, odlično se sećamo Makarske. Retki su oni koji makar jedno leto nisu proveli tamo. U sećanju mi je ostala šljunkovita plaža i veliki drvored borova uz plažu koji su pravili fenomenalan hlad. Koliko se sve to promenilo i koliko uopšte često ideš u rodni kraj?
Stipe: Pa u principu stalno, kad god mogu, pogotovo za neke praznike kad nema svirke. Početkom ljeta sam svojevoljno nakon 8 godina rekao da mi je dosta ureda pa sam nakon 8 godina otišao iz diskografske kuće Menart sa mjesta urednika i A&R managera i moram priznat da san nakon dugo vremena baš uživao u cijelom ljetu u Makarskoj, malo je bilo ubitačno jer su svirke bile svako 3 ili 4 dana, ali bio je gušt jer sam znao da sam svaki put opet nakon svirki u Makarskoj, sa svojom ekipom, u staroj konobi. Makarska se malo izmijenila kao i svi gradovi na ovim prostorima, dole pogotovo, malo je zavladao beton, počeo je beton i kapitalizam jesti ono staro, iskonsko, dalmatinsko, ali nekako ima nas koji još držimo do toga pa se nadam da će ostati te enklave onog prastarog, čistog iskonskog dalmatinskog. Još uvijek je plaža prekrasna i šljunkovita, sa starim borovima, jedino moj je savijet da se dođe u 6. ili 9- mjesecu, tada je najbolje i najljepše. Ako ste željni partya, buke i gužve onda su 7. i 8. idealno mjesto za party.
Remix: S obzirom da su tvoji počeci vezani za mikrofon, naime, bio si pevač mladog benda Kerozin, kako si završio sa trubom u ruci?
Stipe: Uh, duga je to priča (stvarno si se pripremila kad znaš za Kerozin, svaka čast 🙂 ). Mi smo prvo ko klinci, moj prijatelj Matko i ja i još dvoje troje iz ekipe napravili band, kako to obično i bude, i stvarno smo rasturali, od 7. 8. razreda pa kroz srednju školu smo imali više publike na svirkama nego neki domaći „veliki“ bandovi (da ih ne spominjem :)). I to je bilo genijalno vrijeme bar što se tiče muzike, 90-e su bile procvat grungea, Nirvana, Pearl Jam i prije PJ-a Mother Love Bone, Soundgarden, Alice in Chains…., sve smo to nabavljali na kazetama, skidali i onda istu noć rasturali :).
Je, bio sam pjevač, ali istovremeno svirao sam i trubu od 8. godine i završio osnovnu išao srednju muzičku i onda nekako nakon srednje i nakon što sam došao u ZG sve se nekako rasplinilo, band je prestajao s radom, ja sam nastavio živjetit R’nR ali sve do 97. nisam više nešto pretjerano svirao, bar ne za ozbiljno. Tek na drugoj, trećoj godini faksa sam nešto ponovno počeo i onda igrom slučaja počeo sam radit muziku za film Mondo Bobo jer su me kumovi Sven Medvešek i Nataša Dorčić, glumci u tom filmu nagovorili da uzmem trubu i uđem u film. Tada je busom stigla truba u ZG i kako je stigla tako je i ostala. Kako sam bio prijatelj sa HP-om u jednom momentu i oni su bili na nekoj prekretnici i onda se dogodio klik i eto od 1999. tu sam za stalno 🙂 .
Remix: Načuli smo da si najgori u bendu kada je u pitanju tačno vreme i da ti je kašnjenje u krvi. A kako ne bi ti ispao najgori, slobodno nam otkrij i neke sitne mane ostalih članova benda 🙂 .
Stipe: Hehehe pa oni su već naučili na to i ako je dogovaranje za nešto onda se meni kaže malo raniji termin, ali moram naglasit da kad je upitanju dolazak na svirku, dolazak kod kombija i na sve bitne dogovore ja sam prvi, ali ove neke ležerne dogovore to je normalno da kasnim i priznam nije baš lijepo prema drugima ali kad je nešto ležerno, neki dogovor za nešto lagano onda je takav i dolazak 🙂 .
Pa recimo moj dragi cimer Mile vrlo često me zna probudit iz dubokog sna jer kao dobar pjevač on i usnu pjeva odnosno glasno hrče :).
Neki članovi vole tik pred izlazak na binu otić u wc obavit što već treba, neki ne mogu bez svog kreveta pa ne spavaju cijelu noć, neki jedu previše, vrlo često zna bit i zadimljeno na bini, ali ne od umjetnog dima nego se vrlo često na bini sve ono što smo pojeli pretvori u dim, sorry prvi red, ali moramo, jednostavno ne možeš to držat u sebi 🙂 .
Remix: Toliko albuma i hitova je iza vas. Gde nalazite inspiraciju, i da li svi ravnopravno učestvujete u nastanku jedne pesme?
Stipe: Pa Mile je tu glavni autor i ustvari ima sreću da živimo tu gdje živimo jer je ovo naše područje jedno neiscrpno bogatstvo inspiracije, dovoljno je ujutro pogledati malo oko sebe i ništa ti više ne reba. Da živimo na Havajima vjerojatno bi rebali dodatne stimulanse da napišemo nešto suvislo, ovde toga nema, največi stimulans je tvoja okolina i ljudi i događaji oko tebe.
Remix: Važite za verovatno najpopularniji, a po mnogima i najkvalitetniji bend današnjice. Koliko je teško ili lako živeti sa tim? Imate li onaj osećaj da publika od vas uvek očekuje više i bolje?
Stipe: Pa iskreno jako je lako živjeti s tim jer mi to uistinu ne primječujemo nama je sve isto kao i uvijek jedino što sad malo više ljudi dolazi na svirke, ali fala Bogu svi smo debelo na zemlji (s obzirom i na kilažu to sigurno) tako da jednostavno ne vidimo i dobro je da ne vidimo da smo kako kažeš naj ovo i naj ono.
Remix: Vaša popularnost u Srbiji je ogromna i neosporna. Kako ste se osećali na Belgrade Beer festu pred onolikim brojem ljudi koji su u glas pevali sve vaše pesme?
Stipe: To je moglo bi se reči među dva, tri največa vrhunca naših koncerata, definitivno najviše ljudi koje smo ikada vidjeli ispred sebe i največa bina na kojoj smo bili, a kako nam javljaju i najjači razglas kojeg smo skoro spržili 🙂 .
Genijalan osjećaj, to je taj – samo za taj osjećaj .
Remix: Nemoguće je ne primetiti sjajnu energiju između svih članova benda na bini, a pogotovo tvoju i Dedinu koje zajedno prave pravi cirkus 🙂 Da li su vaši “performansi” potpuno spontani ili do detalja unapred isplanirani?
Stipe: Odgovorno tvrdim (to mi je super fraza, koju koristi svi političari), dakle, odgovorno tvrdim da nijedna jedina sekunda nije isplanirana, dapače sve je vrlo nepredvidljivo i vrlo često dok Mile ne izgovori ne znamo ni koja pjesma slijedi.
Remix: Obradujte nas i recite nam da Hladno pivo uveliko radi na nekim novim hitovima.
Stipe: Mogu samo reći da u našoj maloj toploj prostoriji, radionici (kao kod Djeda Mraza) već lagano odzvanjaju neke sasvim nove, ljudskom uhu potpuno nepoznate melodije 🙂 .
Remix: Ako još uvek niste stigli da pošaljete pisma Deda Mrazu, slobodno nama recite svoje novogodišnje želje, mi obećavamo da ćemo mu ih preneti 🙂
Stipe: Pa ma koliko to otrcano zvuči i bez obzira što su to ponovile sve Misice ovog svijeta, stvarno bi zaželio da bar nama ovdje na ovim prostorima udari još malo više razuma, razumijevanja, i neke nade da nije sve tako sivo ni crno i da u principu svi skontamo da je ovde dobro živjeti samo da se svi malo više potrudimo oko svega.
Remix: Hvala mnogo na izdvojenom vremenu. U Novoj godini vam želimo prvenstveno da budete srećni i zadovoljni, mnogo koncerata, zdravlja, sreće i vidimo se na Koncertu godine.
Stipe: Hvala vama, vidimo se i iskreno jedva čekam pogotovo što smo zajedno sa našim mega prijateljima Dubiozom i Ateistima, stvarno ne može bolje.
Sve najbolje vama i vašim čitateljima i svima želim najviše zdravlja i ljubavi sve ostalo dođe nekako samo od sebe.
