Upravo završen treći po redu Rock fest u Paraćinu, održan u petak 15.3.2019. i subotu 16.3.2019. u klubu Ex Fontana, okupio je obe večeri ukupno preko 600 ljudi i može se na prvi pogled reći da je rokenrol u gradu na Crnici življi nego ikad, ali…izgleda da je “nešto trulo u državi Danskoj”.
Prvo veče festivala obeležio je nastup cover bendova – Pintzgauer iz Paraćina, Madicine benda iz Zaječara i New Deal iz Bora. Svirka “..od Silvane do Nirvane…”, krenula je u 22.15h, ali svako ko je ikada posetio Ex Fontanu zna da u njoj nijedan koncert nikad nije počeo na vreme, pa je to i ovog puta bio slučaj. Možda jedina stvarna organizacijska zamerka se može naći u vremenu tonske probe obe večeri, ali je i to diskutabilno jer se, kao i sve u životu, može posmatrati sa više strana. Kada su u pitanju ti muzički festivali, jedino je pravilo da kreneš na vreme i ispoštuješ satnicu, i onda te ne skraćuju, ne smetaš sledećem bendu i sve završavaš na vreme, ali obzirom da je vreme abstraktna imenica u Fontani, tamo važi staro, dobro Alanfordofsko pravilo “…ništa nije hitno, samo ste Vi zakasnili…” 🙂
Da se razumemo, autor ovog teksta ima više od 30 godina iskustva u profesionalnom praćenju svetskih i domaćih koncerata i muzičkih festivala, i jednostavno ne razume aktuelne domaće tendencije, po kojima tezga bendovi imaju dominantnu ulogu nad autorskim bendovima, pritom ubijajući svaku kreativnost, inovativnost i originalnu ideju muzičkog stvaralaštva, bez obzira na vrstu muzičkog žanra. Nije ideja da se ovde omalovaži bilo čiji rad, jasno je meni da je muzičarski hleb u ovoj zemlji hleb od 7 kora, niti mi je ideja ulazak u raspravu i otvaranje filozofskog pitanja na zadatu temu, koji su i šta su uzroci tome, jer sa tim bi trebalo da se bave nadležni državni organi, a ne da uvode besmislene namete za sve u vidu raznih muzičkih licenci za izvođače, za koje se kasnije ispostavi da su izmišljeni samo i jedino da se uzmu pare, i onda se postavlja opravdano pitanje – da li je zaista potrebno da država zna bolje od iole svakog muzičara šta je bolje za njega, ako je to njegov primarni poziv?
Vratimo se na temu…Pintzgauer je ekipa iskusnih muzičara iz Paraćína (dobro, izvini Bato, i iz Ćuprije 🙂 ), koji su za početak festivala fer i korektno odradili svoj nastup, uz duhovite opaske pevača Đoleta, poštujući domaće rock postulate iz 80-tih. Iako je nezahvalno biti prvi na muzičkim festivalima u njihovom slučaju, to nije bilo pravilo. Što bi rekao Sv. Antonije Pušić “…masa je počela da se pali i žari…”, uz zvuke Madicine benda i naravno svaki bend koji nastupa sa pevačicom, bolji je sa njom, nego bez nje 🙂 . Bez želje da zvučim šovinistički, Zaječarci su uz muzičko mešano meso, u toku svog nastupa fino spremili okupljenu raju od preko 350 ljudi u petak, za gl. jelo večeri – New Deal iz Bora. Obzirom da je ovaj bend jedan od najomiljenijih cover bendova paraćinske publike u ovom klubu, došlo je do prirodne simbioze dobrog raspoloženja benda na bini i očekivane povratne reakcije publike.
Očekivalo se da subota bude čak i bolja po poseti, ali je to izostalo. Razloge treba tražiti u raznovrsnoj ponudi drugih mesta za izlazak za vikend u Paraćinu, ali ja verujem možda i u izboru izvođača. Veče otvara Denis napast, cover bend iz Leskovac (obavezno čitati sa akcentom), pitka forma sa pomalo atipičnim rnr sadržajem. Za mene iskreni heroji, a jedan od 2 malobrojna autorska benda su bili Iskaz iz Pančeva. Iskren, beskompromisni i direktni crossover hip – hop sa živom ritam-sekcijom i svirkom tipa Rage Against The Machine, Biohazard, Korn, Downset, Dog eat Dog i Cypress Hill, uz furiozni scenski nastup, maksimalnom energijom i maskama kao delom njihovog imidža sviraju best of svojih pesama, i u dogovorenih sat vremena nastupa, nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Koliko smo u ovom tekstu dobrim delom načeli ozbiljnu temu, na početku njihovog nastupa potvrdio je i Kiza, jedan od 2 pevača koji na početku nastupa doslovce kaže : “…Ljudi, mi nismo cover bend, sviramo naše pesme, ali se nadam da ćete fino đuskati i uz našu svirku”.
U pojedinim trenucima (zbog semplova koje su puštali sa laptopa), a zbog žive svirke, zvuk se na bini nije najbolje čuo, ali nema mesta za kritiku jer Iskaz daju sve od sebe, te su se čuli i Ajmo svi, Warfare, Grizi, gazi, Bomba, Plaćamo za sve. I na kraju krajeva – kakav je to festival, ako je živi zvuk ko sa CD-a, da nema baš nikakve mikrofonije? (pozdrav toncu – DJ Mikiju 🙂 ). Verujem da je Tanja Jovićević (Oktobar 1864) davnih dana svirala festivale, i da žanrovski nije baš najbolja za nastup posle Iskaza, ali ona je svojim nastupom praktično zatvorila ovaj festival, uz činjenicu da je da tehnički savršenu svirku njenog benda, propratio manji broj ljudi i da su do kraja ostali samo oni najuporniji. Nekako se stvorio utisak da su se izgleda posetioci umorili ili da jednostavno nisu navikli na dvodnevne muzičke festivale.
Bez obzira na ekonomiju kluba i koncepcijsku šarenolikost bendova zastupljenih na festivalu, ako treba slediti neko nepisano pravilo, sledećih godina možda treba razmišljati o festivalu i angažovanju tzv. “tribute to” bendova, ili samo o autorskim bendovima sa regularnim izdanjima. Tako se edukuje publika koja u svom gradu želi da uživo vidi i čuje aktuelne srpske bendove koji sviraju po muzičkim festivalima u Srbiji i po regionu, otvaraju vrata posetiocima i iz drugih gradova, a cover bendovi mogu da sviraju bilo koji drugi vikend, a ne na festivalu, jer to nije uobičajena festivalska koncepcija. Tako se čuva urbani duh rokenrola, tako se rađaju novi bendovi, objavljuju nova muzička izdanja i jača aktuelna muzička scena, koja, čini se, zbog ovakvih i sličnih stvari, nikad nije bila u većoj krizi, iako se oduvek znalo – muzičari sviraju svoje, a muzikanti – tuđe pesme. Ulaz na obe večeri je bio besplatan, i nije što je džabe i Bogu je drago, već jednostavno što se tiče svake, pa i ove organizacije – koliko para, toliko muzike.
Pohvale za više nego dobru organizaciju kluba Ex – Fontana, Doma omladine Paraćin i Saveta za mlade opštine Paraćin, bez kojih sve ovo ne bi bilo moguće, uz nadu da se vidimo i sledeće godine na četvrtom Rock festu.
dr Slobodan B. Kotlajić Buzda
