Proteklog vikenda u Novom Sadu, pored mnogo drugih manifestacija u gradu, u prostoru Kulturnog centra održan je drugi festival regionalne autorske muzike “Poezika”. Ima dana kada se u našem gradu ne dešava ništa posebno zanimljivo, a ima dana, poput ovog vikenda, kad poželiš da se kloniraš ili, pošto ovo prvo još uvek nije moguće, da s teškom mukom presečeš i odlučiš kome ćeš pažnju posvetiti. “Poezika” je bila moj primarni izbor.
Program festivala bio je izuzetno privlačan, uz to i besplatan, te onima koji su propustili već na početku želim da preporučim da sledeće godine odvoje malo vremena i da mu posvete pažnju.
Prvi dan, 6. jun, bio je posećeniji, ali i drugog dana prisutna publika nije krila svoje oduševljenje izvođačima i nagrađivala ih i dlanovima i glasovima. Festival je zvanično otvoren predavanjem Damira Imamovića “SevdahLab: Poezika sevdaha”, koji je drugog festivalskog dana imao i nastup pred punom velikom salom Kulturnog centra.
Muzički deo programa prvog dana otvorila je mlada kantautorka Sara Renar iz Hrvatske. Njen nastup bio je kratak, ali efektan. Zadobila je simpatije novosadske publike i nadam se da će ponovo posetiti naš grad i proširiti svoj klub obožavatelja.
Usledio je nastup benda Stray Dogg koji je ove večeri svirao kao duo. Jedna akustična i jedna gitara na struju, melodične numere, oduševljena publika i u prostoru „Tribine mladih“, a i svih nas koji smo okupirali terasu zbog prijatnije temperature vazduha. Nakon njihovog nastupa usledila je pauza i borba za mesto u velikoj sali gde je nastupao bend Goribor.
Elem, ovde sam na početku bila blago isfrustrirana jer sam jedva ušla u salu koja je bila puna do poslednjeg stajaćeg mesta. Na terasi je bio live prenos emitovan na video bimu, ali gledati Goribor na platnu, a ne u sali, to sebi nisam mogla da dopustim. Iako su prilagodili setlistu prostoru u kojem su svirali, deo publike ipak nije mogao mirno da sedi već su ustali nakon dve, tri numere. Ja nisam imala ovaj problem, stajala sam od početka. Moram da vas podsetim da su pre tačno dva meseca bili u Novom Sadu i rasprodali ulaznice za dva nastupa u Crnoj kući. Što se mene tiče, uvek su rado slušani i viđeni gosti i hvala im za još jedno lepo veče.
Subota, 7. jun, drugi festivalski dan je takođe obećavao finu zabavu i dobru dozu kulture. Imali smo priliku da pogledamo dokumentarni film o umetniku iz BiH, Damiru Avdiću. Film “Pravi človek za kapitalizam” reditelja Dušana Moraveca iz Ljubljane, pobedio je na ovogodišnjem DORF festivalu, a autor filma i direktor DORF festivala, Toni Šarić, obratili su nam se pre početka projekcije. Autor je naglasio da je ovo film koji je nastao bez budžeta, a Toni Šarić je pojasnio koncept festivala i pozvao sve prisutne da isti posete. Jako me je interesovalo da pogledam ovaj film s obzirom da sam o Avdiću stekla određeno mišljenje. Nakon filma izvela sam nekoliko zaključaka. Jedan od njih je da je Avdić umetnik koji od svog nastupa pravi predstavu tokom koje peva, svira i glumi, i to odlično radi. Drugi je da nepoznavanje detalja može dovesti do predrasuda i nerazumevanja umetnika te je s toga moj treći zaključak da su ovakvi filmovi više nego poželjni kako bi se do kraja shvatio nečiji rad i način razmišljanja. Elem, sad s nestrpljenjem čekam priliku da odgledam Avdićev performans uživo, mada ne na ovom festivalu, previše je to sirov i surov materijal za široke narodne mase.
U prostoru „Tribina mladih“ muzički program drugog dana otvorila je beogradska grupa Marigold nakon koje je nastupao Nevjerni Tomo, inače član benda Olovni ples. Iako je bilo vidno manje publike u odnosu na prvi dan, oni koji su došli nisu zažalili, i naravno nisu krili svoje oduševljenje.
Stručnjak za sevdah, Damir Imamović je izazvao skoro podjednako istu količinu pažnje od strane novosadske publike kao i Goribor prethodne večeri. Organizatori su odlučili da odštampaju besplatne ulaznice kako bi izbegli gužvu (a za to sam slučajno saznala videvši na Twitteru), međutim, i ovde je bilo dosta onih koji nisu mogli da zauzmu stolicu u Velikoj sali Kulturnog centra.
Sudeći po reakcijama publike, a i po sopstvenom iskustvu, ovogodišnji festival „Poezika“ ponudio je zaista kvalitetan program i istinski smo uživali u njemu. Ono što bih zamerila organizatorima je nepoštovanje satnice, naročito ako uzmemo u obzir da je u gradu tokom vikenda bilo još nekoliko kvalitetniih događaja istovremeno, a i zbog potpune nemogućnosti planiranja vremena za ostatak večeri. Možda to većini prisutnih i ne igra veliku ulogu, ali nama koji se trudimo da ispratimo što više događaja i da o njima napišemo koju reč, to može predstavljati problem. Ono što bih još istakla, kao vrlo lepu i pozitivnu stvar, je da je sve što se dešavalo bilo i najavljeno. Vanja Lazin, voditelj programa, predstavljao je ukratko izvođače i mislim da je to bio lep gest i poštovanje prema njima, ali i prema publici.
S nestrpljenjem čekam da vidim šta će nam biti servirano na kulturnom meniju „Poezike“ 2015. godine.
Ivana Jovanović
Foto: Kulturni centar Novog Sada
