Oja Bajdar, jedna od najznačajnijih spisateljica savremene turske književnosti, promovisala je svoj novi roman „Izgubljena reč“ i u Beogradu.
Čuvena autorka je dan ranije na „Prosefest“-u u Novom Sadu i ondašnjoj publici predstavila svoje novo delo. Poznata kao politički aktivna i uglavnom problematična za turske vlasti, i ovaj roman je radila u tom duhu tj. koristeći književnost kao platformu za etička načela.
U prostorijama knjižare Dereta danas je održana konferencija za novinare, a u ulozi sagovornika našli su se urednik Aleksandar Šurbatović i prevoditeljka Vesna Gazdić.
Bajdarova je pisanje romana krenula još 2005. godine, a glavna tema i uzrok nastanka dela je nasilje. Prevashodno je u centru nasilje nad Kurdima i njihova borba za svoju teritoriju, ali spisateljica objašnjava da nasilje ne dolazi samo odatle.
„U to vreme je bilo prisutno dosta nasilja koje ja nisam više mogla prosto da izdržim. Ovaj roman je jedan vrisak koji je došao iz mene i koji sam izbacila kao pobunu protiv svega što se dešavalo. Znala sam i od ranije, ali sam pišući ovaj roman još više shvatila da nasilje ne dolazi samo od rata. Sekući neku opitnu životinju u laboratoriji vi takođe sprovodite nasilje, a da ne govorim o stvarima kao što su nasilje nad ženama ili nad decom“, ističe autorka.
Nije želela da otkriva mnogo detalja oko same radnje romana, ali se zato osvrnula na trenutnu situaciju u turskoj književnosti. I pored toga što smatra da su bestseleri u toj zemlji uglavnom slabašnog kvaliteta, ipak trenutno stanje vidi kao pozitivno.
„Turska je velika zemlja i u pitanju je samim tim i velika produkcija. Situacija je dobra kada su romani i kratke priče u pitanju i veliki broj mladih, kvalitetnih pisaca isplivava na površinu. Jedino što nikako ne valja jeste što tržište Istoka često primorava autore da pišu ono što je popularno na Zapadu. A na samo zapadno tržište najčešće i stižu samo te knjige koje im podilaze, dok prava vrednost književnosti Istoka uglavnom prolazi neprimećena“, objašnjava Bajdarova. Na pitanje da li ona sama ima neke uzore u svom pristupu književnosti odlučila je da ne izdvoji nikoga posebno, ali je otkrila koje je jedino delo za koje bi volela da ga je ona napisala. U pitanju je „Mali princ“.
Oja Bajdar je inače rođena u Istanbulu 1940. godine. Diplomirala je sociologiju na Istanbulskom univerzitetu 1964. pošto je Veće profesora dva puta odbilo njenu doktorsku tezu, studenti su u znak protesta okupirali fakultet. Bila je to takozvana „prva okupacija univerziteta“. Dobitnik je nekih od najznačajnijih književnih nagrada u Turskoj i inostranstvu.
Zbog svog političkog rada i protivljenja tadašnjoj vlasti sedamdesetih godina prošlog veka bila je osuđivana, a nakon vojnog udara 1971. provela je u zatvoru godinu i po dana. Posle sledećeg vojnog udara, 1980, Bajdarova i njen muž Ajdın Engin, novinar, takođe borac protiv tadašnjeg režima, bivaju osuđeni na veliku zatvorsku kaznu, te odlaze u Nemačku u kojoj su živeli do 1992. Oja Bajdar je veliki borac za prava Kurda, kao i protivnik konzervatizma, antisekularizma i ukidanja medijske slobode. Njen politički angažman problematičan je i sadašnjoj vlasti u Ankari.
Stefan Milivojević
