Kao i prethodnih godina, na samom početku, Nikita Milivojević pozdravio je goste okupljene na platou ispred vile. Atmosfera je bila svečana, gotovo intimna.
Gudački kvartet Beogradske filharmonije otvorio je Festival. Naizgled neobično, jer je u pitanju pozorišni festival. Ipak, program koji je izveden razotkriva kratkotrajnu misteriju – „Betoven i Šekspir“, spojeni, kako i sam naziv programa upućuje, ostvarili su vezu zahvaljujući Betovenovom velikom interesovanju za Šekspirovo delo u kojem je nalazio mnogobrojne inspiracije.
Osim toga, ove godine se obeležava 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena, što je bila još jedna od niti koje su Jelenu Draganić (violina), Dragana Lončara (violina), Borisa Brezovca (viola) i Aleksandra Latkovića (violončelo), virtuoze na svojim instrumentima, utkale u ovogodišnji festival.
Program koji su predstavili – Betovenov gudački kvartet u f-molu, op. 95 „Serioso“, potom gudački kvartet Jozefa Hajdna u d-molu, op. 76 br. 2 „Kvinte“ i Betovenov gudački kvartet u f-duru, op. 135, poslednje veliko delo muzičkog genija, praćen je nadasve interesantnim pričama Aleksandra Latkovića koji je publici na šarmantan način približio život, stvaranje i poruke dela koja su izvodili.
Latković je na kraju, spomenuvši neizostavno Antona Šindlera, Betovenovog prvog biografa kojem smo veoma zahvalni na svim zabeleženim pojedinostima Ludvigovog života i rada, napravio finu paralelu sa Oskarom Šindlerom. Gudački kvartet je tada izveo temu iz filma „Šindlerova lista“ kompozitora Džona Vilijamsa.
Sinoćni koncert potvrda je da se na nebrojeno načina umetnosti prepliću.
Ovogodišnji program organizovan je u smanjenom broju publike zbog poštovanja preporučenih preventivnih mera i fizičke distance, što ne narušava jedinstvenu poeziju i duhovnu bliskost koje prožimaju svaki Šekspir festival.
