Ako ste i vi kao i mi jedva dočekali da čujete ceo album “Muzika za ljude bez prijatelja” na internetu, a sad s nestrpljenjem čekate da te pesme čujete uživo, imamo jednu lepu vest za vas, a to je da svi putevi 7. oktobra vode u Beograd na koncert grupe Pero Deffomero. Ulaznice bi valjalo da nabavite ranije, a pesme imate vremena da naučite do subote. Mada, verujemo da ste ih već sve zapamtili posle prvog slušanja.
Pero Defformero slavi 30 godina postojanja, glavni krivac za to, osnivač benda Saša Friš, odgovorio je na nekoliko naših pitanja uoči spektakla koji spremaju za 7. oktobar.
Trideset godina vi sa nama i mi sa vama, mnogo pesama koje publika obožava, a poslednji album “Muzika za ljude bez prijatelja” napravljen je tako da bude sve hit do hita. Čini li ti se da ste sad u problemu kako napraviti setlistu za koncert?
Saša Friš: Pa i nismo… Sad ćemo svirati samo one najgore!
I ko tu vodi glavnu reč kad se sastavlja spisak, ima li Biške pravo na veto ako mu se nešto ne peva?
Saša Friš: Ih… može mu se… Ipak je on „Pero legendo“ i „Pero kralju, najbolji si“. Nama se uglavno sve svira. 🙂
Bez šale, na poslednjem albumu je dosta pesama koje ulaze u uši na prvo slušanje. Prosto je nemoguće izdvojiti neku omiljenu da odskače od drugih, ali koja je tvoj favorit i zašto?
Saša Friš: Škoda Favorit! Zašto? Zato što taj model još nije pripadao Volkswagen-u. 🙂
Što se pesama sa albuma tiče, svirački mi je najdraža „Zna da nije tako fina“ jer u sebi ima puno gitarskih old-school momenata, zatim „Disko“, bez sumnje je hit a napisao sam je pre nekih 6 godina. Osim njih, zanimlju priču ima pesma „Uradimo 69“. To je treća verzija teksta i linije pevanja na istu muziku. U jednom trenutku sam poželeo da uradimo ceo album sa istom matricom i 10 različitih tekstova i linija pevanja… Možda bi to bilo previše čak i za naše fanove?
Volim „U Dubai“… Ma… Generalno – volim ceo album!
Veliku koncertnu promociju albuma ste zakazali za 7. oktobar u Beogradu (Zappa Baza). Jedno kliše pitanje je šta spremate za taj datum, a drugo kliše pitanje je da li imate tremu pred taj koncert?
Saša Friš: Pa za taj datum spremamo koncert… baš na taj datum. Spremamo se i da dođemo u BG. Imaćemo i našeg dragog gosta Aleksandra Milčeva na pesmi „Braća rokeri“ pod uslovom da nas ne ispali i ode na tezgu za crvenu više, pravac u kafanu. Tremu nemamo, ne onu klasičnu. Uzbuđeni jesmo, jednom se slavi 30 godina benda! Imali smo prošli vikend generalnu probu na jednom festivalu u Rumuniji gde smo se uverili da zvučimo bolje nego ikada… bez preterivanja.
Verujem da će to biti koncert o kojem će se dugo pričati, a i da publika s nestrpljenjem čeka da otpeva nove pesme zajedno sa vama. No, da se malo osvrnemo unazad, ipak ste bend koji traje tri decenije što je za veliko poštovanje jer se kod nas uspeh ne prašta. Koliko je bilo lako ili teško da doprete do publike spajajući metal zvuk i folk vokal? Kako su ljudi u početku reagovali na scenski nastup Pera Defformera?
Saša Friš: Uffff… Daaa… Kao u bilo kojem drugom aspektu života, tako i u ovoj našoj melo-bolivud-sapunici zvanoj Pero Defformero, drame nikada nije manjkalo. Bar dva puta nam je policija davnih devedesetih ulazila na nastup i prekidala nas sa pitanjem: „Šta to radite, jebote ?!?!?“ 🙂 Ne šalim se.
Metalci su nas mrzeli jer smo za njih bili prodane duše i narodnjaci, a još više su nas mrzeli jer smo zvučali i još uvek zvučimo bolje od većine „tru bendova“, što smo i dokazali nastupom na Arsenalu ispred amerčkih legendi, benda Testament. Bilo je gomile komentara i svi su se nešto našli pogođeni osim Testament-a, koji su uživali u našem nastupu. Sa druge strane, za narodnjake smo bili suviše glasni i žestoki, no vremenom nas je pronašla upravo ona publika kojoj smo se negde i obraćali, oni isti koji su poput nas odrastali uz Alan Ford (odatle i naziv za bend), zreli ljudi srednjih godina koji kapiraju naš humor koji je non-stop na „oštrici mača“. Kako mi kažemo za sebe: Savršeni spoj nespojivog! 🙂
Kako reagujete na negativne komentare onih koji ne vole vašu muziku?
Saša Friš: Lajkujemo ih! 🙂
Vaša karijera nije ostala u okvirima granica naše zemlje. Jezička barijera ne postoji?
Saša Friš: Na naše veliko iznenađenje – NE! Pogotovo je to izraženo upravo u Rumuniji. Naši jezici nemaju ama baš ni jednu dodirnu tačku no to nikome ne smeta da oni iskreno uživaju na našim nastupima. Na naše pitanje, zašto, kažu da im se jako sviđa naša energija i naša muzika. Kapiraju da je u pitanju zezanje i to im je dovoljno. Na kraju krajeva, koliko ljudi kod nas razume Rammstein pa su napunili Arenu?
I koja publika vas je, od tih ostalih zemalja gde ste bili, najbrže prihvatila?
Saša Friš: Ako ne računamo ex-YU zemlje, Bugarska – definitivno!
Imate li neki suludi plan za budući rad ili ne bi ti tu ništa diro, što bi se reklo?
Saša Friš: Imamo… da idemo u Kragujevac i da vratimo Alena u Divlje Jagode! 🙂 🙂 🙂 Osim toga, sledeće godine ćemo izbaciti Best Of na vinilu sa bonus singlovima kojih nema ni na jednom albumu i live DVD u jednom krajnje neobičnom ambijentu.
Kaćete u Novi Sad? 🙂 Ne moraš da odgovoriš na ovo pitanje, ali ova fora koja se provlači po društvenim mrežama na vašem zvaničnom i privatnim profilima jer postala zaštitni znak benda i morala je biti “bačena” u ovom razgovoru. Svakako se radujemo što će sigurno biti i posle Beograda koncerata za utvrđivanje gradiva.
Saša Friš: Što se Novog Sada tiče, mogu samo za sada samo par detalja da otkrijem: decembar, Fabrika, cirkus kompletni… Osim toga, imamo već bookirano priličan broj nastupa po Srbiji, a detalje ćemo objaviti čim prođe Beograd. To nam je primarno u ovom trenutku!
Sale, hvala ti mnogo na odvojenom vremenu i gledamo se uskoro tu negde oko bine.
Saša Friš: Vidimo se u Zappa Bazi za koji dan !!! 🙂
Razgovor vodila: Ivana Jovanović
