Popularna muzika predstavlja jedan od najbitnijih umetničko-društveno-socijalnih fenomena u dvadesetom veku. Nastala je pod uticajem raznoraznih potreba ljudi da na osoben način opišu određene trenutke iz svog života. Ona se kroz decenije menjala, tako da na kraju dvadesetog veka, možemo da se osvrtom na sve ono što se događalo na mnogim podijumima, garažama, binama, festivalima, podrumima ili skloništima. U pitanju je velika i raznovrsna paleta najrazličitijih žanrova čiji se tonovi i danas rado čuju.
Svakako, jedan od najupečatljivijih perioda popularne muzike predstavlja prelazak iz kasnih pedesetih, preko šezdesetih i sedamdesetih godina na tlu SAD-a. U njemu su se mnogi žanrovi rodili, ustalili i raširili na ostale krajeve sveta. Pored muzike, mnogi drugi faktori, uticali su na njeno oblikovanje. Tu se pre svega misli na političke, prikrivene rasne nejednakosti, ekonomske i društveno-socijalne problema koji su se zbivali u SAD-u. Najveći pečat u pop muzici toga vremena, ostvarila je svakako psihodelična, hard rok, hevi metal i pank-rok kultura. Pored SAD-a, javljaju se i njeni predstavnici u Velikoj Britaniji, tako da na taj način, imamo dva slična, a ujedno i različita ugla iz kojih se plasira još mlada i ne toliko afirmisana muzika.
Ovde će biti reči o psihodeliji kao jednom od glavnog pokretača u industriji stvaranja popularne muzike. Ona traje svega nekoliko godina (druga polovina šezdesetih godina). Elementi psihodelije – društvo, boja zvuka i dalje postoje. Sama psihodelija je izgrađena na elementima roka, džeza, fanka i drugih žanrova. Jedan od najboljih primera psihodelije, svakako je pesma While my guitar gently weeps od sastava The Beatles. U njoj se govori o velikoj i neizmernoj ljubavi koja ne postoji. Sa druge strane, imamo nekoliko godina mlađi The Rolling Stones sastav koje je takođe bio pod uticajima raznog eksperimentisanja zvuka, kao i The Beatles, pod uticajem raznih opojnih supstanci. Centar razvitka psihodeličnog zvuka, bio je u Kaliforniji i Londonu. U SAD-a, se početkom šezdesetih godina koristi snimanje na više traka, tako da studiji u kombinaciji sa instrumentima, postaju nerazdvojni deo psihodelije. Popularna muzika uzima sve veči zamah, hipi kultura biva sve više priznavana. Uopšteno, razlog nastanka psihodeličnog zvuka, treba tražiti u studijima gde se koriste fejzing efekti, snimanje na više traka, vah-vah zvuku.
Pored pomenuta dva sastava u Velikoj Britaniji, vredi pomenuti i The Beach Boys iz Kalifornije koji su takođe stvarali psihodelični zvuk. Sastav iz Los Anđelesa, The Walker Brothers, postigao je veliku popularnost šezdesetih godina na tlu Velike Britanije! Preplitanje i različitih uticaja nije bilo strano. The Beatles se polako povlače u studijski rad, usled nemogućnosti izvođenja svoje muzike pred velikim broj obožavatelj(ki)a – na svojim koncertima, posedovali su mala pojačala za ozvučenje koje nije bilo dovoljno glasno za masu koja je želela da bude deo spektakla. The Rolling Stones su sa druge strane su posedovali znatno kvalitetniju opremu za svoje nastupe. Neretko se ispred lokacije gde su nastupala dva najpoznatija sastava iz Velike Britanije, bila kola hitne pomoći sa nosilima za obožavateljke koje su usled prevelikog emotivnog šoka ranije završile posetu željno očekivanog koncerta.
Sve u svemu, popularna kultura je i tada, a i danas, imala određenu etiketu “prodajnog artikla” sa bar kodom. Mnogi sastavi su i naivno počeli da grade svoje karijere, da bi ubrzo pohrlili za bogatstvom koje ova muzika nudi.
