Predstava “Loša kopija života” premijerno je izvedena 21.02.u Kulturnom centru Novog Sada, a njeno sledeće izvođenje je u četvrtak 26.02. Nakon ova dva izvođenja, predstava će se igrati u aprilu.
Igraju: Marko Vasiljević, Mia Radovanović, Danilo Milanović, Dejan Šarković, Dimitrije Aranđelović, Tanja Pjevac, Ervin Hadžimurtezić, Jelena Galović, Jana Milosavljević, Tanja Pjevac, Milorad Kapor
Plesači: Bogdan Dimitrijević, Ivana Buzanski, Jovana Čerović, Jovana Pajović, Minja Kefer, Nikola Davidović, Teodora Stošić
Tekst: Milena Depolo
Muzika: Sky Wikluh
Scenografija: Zoran Čalija
Kostim: Adrijana Simović
Koregrafija: Svetozar Krstić, Nebojša Gromilić, Neda Popović
Reditelj: Boško Đorđević
“Loša kopija života“ je prvi srpski hip-hop mjuzikl, premijerno izveden u Kulturnom centru Novog Sada 21.02.2015. Ova predstava je nešto najinventivnije i najmodernije viđeno u Novom Sadu u poslednjih nekoliko godina. Iako ima osnove mjuzikla, ovo nije klasičan mjuzikl već multimedijalni performans koji uvlači publiku u neverovatnu fuziju muzike, plesa, pokreta i slika i drži sve do poslednjeg momenta predstave.
Odličan scenario Milene Depolo, minimalistički tekst obiluje žargonom, jezikom ulice koji nije vulgaran več predstavlja nemoć likova da se izraze kvalitetnije. To je priča o reperu iz Novog Sada Mc Gariju (Marko Vasiljević) koji pokušava da se probije u svetu hip-hopa i održi svoju vezu sa devojkom (Mia Radovanović), koja odlazi u Beč na master studije. Sumorna svakodnevica ispričana kroz ljubavnu priču predstavlja pravi urbani duh novosadske omladine koji posebno upotpunjuje muzika Skaj Viklera. Iako je priča smeštena u lokalne okvire, mogla bi da se odnosi na bilo koje mlade ljude u bilo kom delu Evrope. Traženje sebe, nemaština, neizvesnost su svakodnevica odrastanja svakog tinejdžera danas.
Vrlo zanimljivo scensko rešenje je scenografija Zorana Čalije koja je u funkciji prikaza beznađa života. Neartikulisani predmeti koji se menjaju i predstavljaju sve od dnevne sobe, pa do noćnog kluba, toaleta i spavaće sobe, prostorija koje služe samo za „otpadanje“. U jezivo praznom prostoru nema ličnih stvari, postera, odeće, ukrasa i suvenira ništa što bi ukazalo na emocije ili uspomene likova. Oni emocije izražavaju kroz brutalno iskrenu i agresivnu hip-hop muziku koja služi za iskazivanje mišljenja i izbacivanje potisnutog besa koji nose u sebi. Muzika je prikazana u predstavi u vidu pravih hip-hop nastupa, tako da publika ima osećaj da se nalazi na rep koncertu.
Sjajna glumačka ekipa, iako nije imala preterano težak zadatak jer su uloge tipske, funkcionisala je skladno i vrlo realistično iznela likove. Posebno bih izdvojila Milorada Kapora u ulozi vickastog konobara i Janu Milosavljević u ulozi „grupi“ devojke. Iako je igrala epizodnu ulogu, Jana je uspela da napravi od nje glavnu žensku ulogu i da dočara arhetip današnjih tinejdžerki. Poseban pečat predstavi dali su članovi grupe Bad Copy koji se pojavljuju povremeno u ulozi naratora i samih sebe.
Reditelj Boško Đorđević je uspeo da napravi ravnotežu između komplikovanog scenaria, hip -hop plesa i muzike na sceni tako da ništa u predstavi ne deluje napadno i previše. “Loša kopija života“ je sjajno iznenađenje koje se zaista obraća mladima njihovim jezikom, nije kritika sa distance već direktan ulazak u njihov svet i pokušaj da se daju odgovori na neka pitanja.
Dragica Mačkić
